Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić trpi pritisak sa svih strana, u Evropi je njegov ugled narušen, Rusija mu ne izlazi u susret, a i Kina se distancirala, piše danas austrijski dnevnik Štandard, koji prenosi ocenu stručnjaka za Balkan Florijana Bibera da je Vučićeva politika klatarenja između velikih sila ozbiljno uzdrmana.
„Srpski režim je pod sve većim pritiskom Rusije, SAD i srpske opozicije. U Evropi je pad njegovog imidža veliki“, navodi Štandard, povodom problema koji su nastali zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), jedinoj naftnoj kompaniji u Srbiji koja je u većinskom ruskom vlasništvu.
Dnevnik piše da bi jedino rešenje bilo da ruski „Gasprom“ proda svoj udeo u NIS-u, ali da Moskva sada „ne izlazi u susret predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“.
„Naprotiv, zbijaju šale na njegov račun. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno je rekla da se pita da li postoji samo jedan predsednik Vučić, ili njegovi intervjui potiču od različitih osoba“, navodi list.
Štandard citira njene reči: „čuli smo jedne izjave kada je u Moskvi, a druge kada govori sa nekih drugih mesta“. „U Moskvi su, vrlo očigledno, ljuti zato što Srbija šalje municiju Ukrajini“, dodaje list.
Florijan Biber, profesor Jugoistočnoevropskih studija i direktor Centra za jugoistočnoevropske studije Univerziteta u Gracu, kao i koordinator Savetodavne grupe „Balkan u Evropi“ (BiEPAG), rekao je za Štandard da Vučiću manevarski prostor postaje sve manji i da se „sam sebe sataro u ćošak“.
„Četiri stolice na kojima Srbija sedi postaju sve klimavije“, rekao je Biber. On dodaje da postoji rizik „loma“ sa Rusijom, a u tom slučaju Vučićev manevarski prostor postaje još uži.
Politikolog Biber dodaje i da je primetna sve veća uzdržanost Kine, jer se „kineskoj diplomatiji ne dopada što Vučić bilateralne odnose koristi isključivo za svoju korist“.
Biber je za Štandard komentarisao i medijske navode o mogućoj ulozi Aleksandra Vučića u vreme opsade Sarajeva, kao i o dovođenju za novac stranih plaćenika da pucaju na civile u opkoljenom gradu.
Prema Biberovim rečima, Vučić se nikada nije distancirao od svoje ekstremističke prošlosti, niti se ikada kritički o njoj izjasnio. „Očigledno je dao blagoslov ratnim zločinima“, rekao je Biber.
Iako je ekstremistička prošlost Aleksandra Vučića oduvek bila poznata, sada je postao problem i za evropske političare. Više nije „dragi Aleksandar“, kako ga je zvala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ističe Biber, podvlačeći da je sada jasno „da je to bila pogrešna procena“.
„Ali kada se toliko dugo u nekoga ulaže, psihološki je teško priznati da je to bila greška“, kaže Biber.
To je, prema njegovim rečima, takozvani „sunk-cost“ efekat, odnosno pogrešna investicija koja se više ne može poništiti, pa se na njoj insistira iako ne donosi nikakvu korist.
