Pročitaj mi članakDok su mnoge zemlje u regionu – poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke, pa čak i delimično Slovenija – vojnu službu uključile u obračun penzijskog staža, u Srbiji to vreme i dalje "ne postoji" u birokratskom smislu.
За бројне мушкарце који су одрасли у Југославији, служење војске није се доживљавало само као обавеза према држави, већ и као кључни корак у сазревању.
Одлазак у ЈНА био је нешто попут друштвеног обреда кроз који се прелазило из дечаштва у свет одраслих.
У касарни се учило све – од савршено намештеног кревета и трчања с пушком, до једења пасуља из металне порције. Дозволе за викенд излазак биле су мале привилегије у систему строгих правила и хијерархије. Тадашње служење војног рока носило је симболику одговорности, зрелости и припадности друштву.
Међутим, док су многе земље у региону – попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Чешке, па чак и делимично Словенија – војну службу укључиле у обрачун пензијског стажа, у Србији то време и даље „не постоји“ у бирократском смислу.
Када грађани у Србији подносе захтев за пензију, неопходно је да доставе доказ да су војни рок уредно одслужили. Ипак, тих 12 месеци проведених у војсци не рачуна се у радни стаж, нити је забележено у радној књижици. Резултат тога је да многи који су служили обавезни војни рок – пре него што је укинут 2010. – морају да раде најмање годину дана дуже како би испунили услове за пензионисање.
У државама које признају војни рок као стаж, тај период се третира као радни однос, а неретко се за време служења уплаћују и доприноси. У Србији, међутим, ситуација је другачија – иако је служење било обавезно, није третирано као радни однос.
Након укидања обавезног војног рока, између 2011. и 2017. појавиле су се различите иницијативе да се то време призна у пензијски стаж, али ниједна није наишла на конкретну подршку надлежних институција. Данас, мушкарци више не морају у војску, а друштвени притисци који су некад постојали – готово су нестали.
Закон јасно прописује да само период за који су уплаћени доприноси може бити признат као радни стаж. ПИО фонд наводи да редовно служење војске не улази у стаж осигурања и да чак ни накнадна уплата доприноса не може то променити, осим у случају да је сам војник, док је био ван осигурања, самостално уплаћивао доприносе – што је у пракси било изузетно ретко, нарочито у време пре дигиталних сервиса.
Ипак, приликом обрачуна пензије неопходно је доставити доказ о регулисању војног рока – било путем оверене копије војне књижице, било уверења из војног одсека – како би се званично утврдило да тај период не покрива неки други основ осигурања, попут запослења.
Данас је војни рок у Србији искључиво добровољан, и траје шест месеци. Младићи и девојке могу се пријавити на конкурс, а они који прођу селекцију добијају униформу, смештај, храну и накнаду за служење. Иако је та накнада сада знатно виша него раније, ни за њих не постоји право на пензијски стаж. Током служења имају право на војно здравствено осигурање, али не и на ПИО допринос.
Разлог за то лежи у законским оквирима – војни рок се не сматра основом за пензијско и инвалидско осигурање, а новчана надокнада током служења се не рачуна као зарада. Штавише, док траје војна служба, свим запосленима права из радног односа – укључујући и пензијско осигурање – замрзавају се.
Укратко, иако је за многе некадашње војнике време проведено у касарни обликовало карактер и оставило неизбрисив траг у сећању, у очима бирократије оно је и даље – невидљиво.
