Прочитај ми чланакВучић је најавио да ће све умешане у случај Генералштаб, осим себе, да помилује, а да ће потом да победи ту „банду криминалну која је мислила да уништи државу“. Вероватно је у његовом речнику то синоним за тужилаштво
Коментаришући из Ниша могућност да се и сам нађе на оптужници Тужилаштва за организовани криминал у предмету Генералштаб, председник Вучић је изнео занимљиву одбрану: „Ја не узимам ни прековремено, ни дневнице за путовања и то не узимам већ 13, 14 година. Могао сам милионер да постанем само да сам то узимао.“ И зато, логично, није могуће да има икакве везе са високом корупцијом, баш као што је раније распршио сумње о вези државних структура са производњом дроге у Јовањици одлучним „никад у животу нисам кафу попио“. Да је којим случајем направио саобраћајни прекршај, возећи своју шкоду, коју заиста никада у животу није пријавио Агенцији за спречавање корупције да поседује, вероватно бисмо слушали како се као дете није играо аутићима.
Устав даје могућност помиловања шефу државе имајући у виду сталожену личност са великим демократским легитимитетом, а не бесрамника који презире сопствени народ и културу.
Али овог пута се оптужница заиста припрема и не може све да се реши по уобичајеној формули „ја сам крив за све, дакле нико не мора у затвор“. Што наравно не значи да је одолео да „призна“ – преузео је одговорност за то што је запосленима Завода за заштиту споменика рекао да су ленчуге и згубидани („И шта ћете сад? На смрт да ме осудите? Ајде јунаци! Ајде бандо криминална!“), али и најавио нешто практичније од лажног признања. „Захваљујући ингеренцијама председника Републике“ (не може ни годину дана касније да преживи што су му студенти рекли да је ненадлежан), све умешане у случај ће да помилује, а себе наводно неће, нити ће се позвати на имунитет. И додао, ваљда мислећи на тужилаштво, да ће победити и растурити ту „банду криминалну која је мислила да уништи државу“.
„Помиловање служи екстремним случајевима, када је одлука правосуђа очигледно неправедна, а не томе да политичари спасавају своје слуге од закона. Устав даје могућност помиловања шефу државе имајући у виду сталожену личност са великим демократским легитимитетом, а не бесрамника који презире сопствени народ и културу. Бесрамно је давати себи за право да злочин над српском историјом и културом оправдавате тако што ћете симбол нашег страдања и ремек-дело прослављеног архитекте назвати ‘најружнијим објектом у Србији’. Да ли ћемо тако сутра да срушимо Ћеле кулу, јер је некомпетентном политичару ружна? Ионако су је изградили Турци“, поручили су студенти Правног факултета.
А Вучић се можда први пут сложио са студентима и потврдио да је лишен срама, с обзиром на то да је констатовао да би се у његовој ситуацији „сваки човек осећао нелагодно, било би му непријатно“, али да се он осећа одлично.
