Pročitaj mi članakZaplenom pet tona marihuane u Konjuhu, Vučić je ostao bez plena vrednog pedeset miliona evra. Budžet je prazan, nema stranih kredita, nema šta da se ukrade, a ni zarade od šverca droge. Materijalni gubici su ugrozili poslovanje Vučića, ali i Bratislava Gašića, koji rasprodaje svoje udele u kompanijama koje vode Zoran Kostić i Srđan Knežević.
Raspad kartela ne može da se zaustavi instaliranjem kriminogenih tipova na rukovodeća mesta u MUP-u, niti mahinacijama sa tužiocima i sudijama. O propasti šverca narkotika, osnovne privredne delatnosti OKG SNS-a, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.
U akcijama srpske policije i međunarodnih službi, od početka 2025. godine do danas, zaplenjeno je 14,48 tona kokaina i 41,6 tona marihuane u vlasništvu organizovanih kriminalnih grupa povezanih sa Srpskom naprednom strankom. U istom periodu, zaplenjeno je i oko 220 kg heroina, ekstazija i drugih sintetičkih droga. Procenjuje se da ukupna vrednost oduzete robe prelazi iznos od dve i po milijarde evra.
Ne postoji svetska kompanija koja se bavi legalnim biznisom, pa ni neki kolumbijski ili meksički klan koji bi mogao da podnese takve gubitke. To ne može ni kartel na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić. Ne samo što je ostala bez novca investiranog u kupovinu i transport droge, Srpska narko stranka je ostala i bez profita, koji je očekivan posle prodaje na domaćem i evropskom tržištu. Prekid švercerskog lanca izazvao je i prekid pranja novca kroz građevinske poslove u Srbiji i, naročito, preko „Beograda na vodi“ i muzičko-zabavne izložbe EXPO.
Narko trafiking je postao osnovna privredna delatnost Vučićevog kartela od samog dolaska na vlast. Povremeni zastoji u biznisu, izazvani zaplenama u Španiji, Grčkoj, Turskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, nanosili su štetu, koja je ukalkulisana u poslovni rizik.
Za razliku od takvih incidenata, koji su pravili samo materijalne gubitke, po Vučića opasniju političku štetu su nanosile akcije na domaćem terenu. Kad je srpska policija, na insistiranje američke agencije DEA, sprovela dve akcije (2018. i 2021. godine) u kojima je zaplenjeno oko 40 kg osušene marihuane i 2.200 stabljika konoplje na farmi „Graničar“ u Gakovu, kod Subotice.
Suvlasnici tog imanja su bili Marija Obradović, tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, i njen emotivni partner Ivan Bojović. Uhapšeni su, a potom i osuđeni radnici na toj farmi. Obradovićku je od sudskog progona zaštitio Bratislav Gašić. To i ne čudi, pošto je ona bila njegova miljenica. Gašić ju je zaposlio na svojoj televiziji Santos, a potom uveo u SNS i progurao do ministarskog mesta. Iako je izbegla zatvorsku kaznu, taj slučaj je označio kraj njene političke karijere.
Gašić je bio uključen i u mnogo značajniji slučaj „Jovanjica“. U novembru 2019. godine, kada je uhapšen Predrag Koluvija, zvanični vlasnik najveće plantaže za proizvodnju marihuane u Evropi, otkriveno je da mu je Gašić, sa pozicije direktora Bezbednosno informativne agencije, dao logističku podršku.
U sudskom postupku po prvoj optužnici protiv Koluvije, inspektor Dušan Mitić je rekao da su prikupljeni dokazi bili dovoljni da bude uhapšen i Gašić. Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je dve optužnice za „Jovanjicu“. Suđenje po prvoj optužnici teklo je bez većih zastoja, ali po drugoj je zakazano 27 pripremnih ročišta, od kojih čak 21. nije održano.
Opstrukcija je vršena zato što je drugom optužnicom obuhvaćeno šest pripadnika MUP-a, BIA i VOA. U septembru 2024. godine, optužnice su spojene, ali i početak objedinjenog postupka moraće da odloži jer tužilac Saša Drecun, u skladu sa novim, tzv. Mrdićevim zakonima, mora da napusti TOK i vrati se u Više javno tužilaštvo. Izvršna vlast, tačnije rečeno Aleksandar Vučić sabotira suđenje kako bi zaštitio svoje saučesnike u proizvodnji i prodaji droge.
Osim činjenice da je Koluvija sarađivao sa Gašićem, Aleksandrom Vulinom i tadašnjim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, zna se da je išao na međunarodne sajmove zajedno sa Vučićem. Za svaki slučaj, pošto ne želi da bude žrtveni jarac, Koluvija otvoreno preti Vučiću izjavom da će otključati svoj Blackberry telefon, pa će tužilaštvo moći da vidi da li je, koliko puta i o čemu razgovarao sa braćom Vučić.
Na plantaži „Jovanjica“ zaplenjeno je 1,6 tona marihuane spremne za prodaju i oko 6.000 biljki. Ipak, rekordna zaplena te vrste droge dogodila se pre nekoliko dana, kada su operativci Službe za borbu protiv droga, u saradnji sa tužiocima za organizovani kriminal, upali u magacin firme Florakom. Zaplenjeno je pet tona sušene marihuane, četiri automatske puške, ručni raketni bacač „Zolja“ i 13.000 evra.
Uhapšeni su vlasnik firme Rade Spasojević i njegov sin Nebojša, kao i Ivan Draginić, saučesnik iz Severne Makedonije.
Svaki detalj pre, tokom i posle ove policijske akcije dokazuje da su nabavka, transport i prodaja droge organizovani u vrhu Vučićevog kartela. Dan pre akcije, načelnik Službe za borbu protiv droga Radomir Popović i njegov zamenik Nikola Đoković dobili su rešenja o premeštaju na druga, niža radna mesta. Rešenja je potpisao Marko Kričak, koga je Vučić nedavno promovisao u šefa UKP-a.
Pretpostavlja se da je Kričak imao informacije o tome šta Popović i Đoković planiraju, pa je pokušao na ovaj način da ih spreči. Međutim, sledećeg jutra, oko šest sati, operativci Službe su stigli u Konjuh, uhapsili trojicu osumnjičenih i zaplenili drogu i oružje. Pretres je trajao do devet sati. Tada je Rade Spasojević rekao policajcima da droga nije njegova, da je to „državni posao“ i da „pitaju Gašića“.
Iako je Spasojević odbornik SNS-a u Kruševcu i blizak prijatelj sa Gašićem, policajci se nisu obazirali na njegove tvrdnje. Ipak, tada je u Konjuh stigao Marko Kričak, koji je naredio da se prekinu sve policijske aktivnosti. Oko 11 sati stigli su ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević.
Pošto Popović i Đoković nisu hteli da odustanu od akcije, Dačić i Kričak su morali da popuste. Kao u loše režiranom filmu, ponovo je snimljen upad naoružanih policajaca u kuću, gde su na podu već ležali otac i sin Spasojević, čekajući da im opet stave lisice na ruke. Nesposoban da smisli bolje objašnjenje, Dačić je pohvalio operativce MUP-a, koji su sproveli ovu istorijsku zaplenu marihuane, i usput dodao da su Spasojevići od ranije poznati policiji, naglasivši da je kod njih „prošlog avgusta zaplenjeno dve tone marihuane“.
To je izmislio na licu mesta. Da se takva zaplena desila, prvi bi se pohvalio. A, ako se zaista desila, kako je moguće da Spasojevići tada nisu uhapešni i smešteni u pritvor, već su nastavili da dovoze drogu iz Makedonije?
Objašnjenje, najbliže istini, medijima je dala Ana Spasojević, supruga uhapšenog Radeta. Ona je rekla da droga nije njihova, njima je samo rečeno da je čuvaju četiri-pet dana u svom magacinu. „Mi smo kolateralna šteta“, rekla je žena istinu.
Porodica Spasojević, koja se bavi poljoprivredom, nije mogla sama da organizuje nabavku i uvoz ovolike količine marihuane. Međutim, pristali su da učestvuju u narko kartelu. Možda im se ne sviđa što su žrtvovani, ali to tako ide u tom poslu, veća riba jede manju.
Među naprednjacima, Vučić je i dalje veći od Gašića. Jeste veći, ali nije zdraviji. To kaže i Gašić, koji sebe predstavlja kao lidera „zdravog dela SNS-a“. Kao takvog, prepoznaju ga mnogi naprednjaci iz Šumadije i Pomoravlja, koji su se politički i poslovno vezali za njega. Zahvaljujući uticaju koji je stekao u tim stranačkim odborima, Gašić je uspeo da se odupre prethodnim hajkama, koje je Vučić pokretao protiv njega.
No, i Gašić je pretrpeo gubitke u poslovima s one strane zakona. Usled smanjenja investicionih kapaciteta, morao je da počne sa rasprodajom firmi i druge imovine, koja je registrovana na tuđa imena. Prodao je svoj udeo u poslovima Zorana Kostića Brzmina i Miloša Nenezića. Pokušao je da „oslobodi svoj kapital“, koji je davno uložio u naftnu kompaniju „Knez Petrol„, ali to je Vučić uspeo da sabotira. Čim je Gašić počeo da izvlači novac, u tu firmu je stigla policija, da proverava poslovanje.
Režimski mediji su odmah počeli da razvlače Srđana Kneževića, podsećajući da je on još pre više od deset godina osuđen kao saučesnik u „naftnoj mafiji“. Pod pritiskom, Knežević trenutno ne može da isplati Gašića. Ali, ne treba žaliti Gašića. Ko zna koliko tura od po pet tona marihuane je prošlo kroz Kruševac, gde je i ostala ogromna provizija.
Iako se u vrhu SNS-a priča da je Gašić, posle zaplene u Konjuhu, ponudio ostavku na sve državne i stranačke funkcije, od toga nema ništa. Umesto Gašića, Vučića i ostalih vrhovnika naprednjačkog kartela, stradaće Spasojevići i slične sitne ribe. Stradaće i državni službenici koji su naneli štetu Vučićevom biznisu.
Policajci Popović i Đoković već su raspoređeni na druga radna mesta, a na mesto šefa Službe za suzbijanje droge postavljen je Dušan Perevanović. Smena čeka i tužiteljku Irenu Bjeloš, koja je vodila istragu šverca marihuane. Kao što je definisano tzv. Mrdićevim zakonima, Bjeloš će u martu morati da se vrati iz Tužilaštva za organizovani kriminal u Više javno tužilaštvo.
Još se ne zna kako će biti kažnjen Marko Kričak, koji nije sprečio zaplenu pet tona droge. Kričak je dokazao da ume da bije i zlostavlja studente, čime je osvojio Vučićeve simpatije, ali fizička inteligencija nije dovoljna za rukovođenje Upravom kriminalističke policije. Bez obrazovanja i iskustva, nije ni pretpostavio kako će da reaguju njegovi podređeni kad saznaju da ih je odredio za čistku. Vučićev kartel je zbog te Kričkove greške ostao bez 50 miliona evra.
Da Vučićev problem bude veći, i to mnogo veći, pet dana posle plenidbe kod Kruševca, makedonska policija je zaplenila još 27 tona marihuane, koja je bila spremna za transport u Srbiju. Rade Spasojević je priznao da je „roba“, koja je pronađena na njegovom imanju, stigla iz makedonske firme Alfafarm d.o.o. Skopje. Policija Severne Makedonije je u magacinu te firme otkrila 10 tona marihuane. Istovremeno je u jednom selu kod Strumice zaplenjeno još 17 tona te droge, smeštene u dva kombija i pet kamiona. Vrednost tog plena iznosi 250 miliona evra.
Svaki put kad naprednjačkoj mafiji padne neki tovar robe, svejedno da li u Rio del Plati, Valensiji ili Konjuhu, sve bliže je padu i šef kartela. Profitom od šverca kokaina i marihuane finansirane su sve stranačke kampanje, podobni mediji, Ćacilend, kriminalci u policijskim uniformama i civilu. Materijalni gubici najavljuju i gubitak vlasti, a onda i suočavanje sa odgovornošću za sve zločine koje su Vučić i njegovi saučesnici izvršili otkad su dovedeni na vlast.
Vučićev kartel je bankrotirao. U očerupanom republičkom budžetu više nema šta da se krade. Nema stranih kredita, a ni opranog novca stečenog švercom narkotika. To je loša vest po Vučića, dobra za Srbiju.
