Иран је, практично без увијања, послао поруку да има капацитет да поремети глобални интернет и то не теоријски, већ врло конкретно, уз мапу и прецизно означене тачке.
У тој поруци, коју је пренео Тасним, јасно се види шта је у фокусу – Ормуски мореуз. Та уска тачка, већ позната као критична за транспорт нафте, сада се појављује и као потенцијална слаба карика глобалне дигиталне мреже.
Објављена карта приказује најмање седам великих подводних интернет каблова који пролазе тим коридором. То нису било какви каблови – преко њих иде огроман део светског интернет саобраћаја, укључујући електронску трговину, цлоуд системе и комуникацију.
И ту долазимо до кључне тезе коју Иран јасно сугерише: ако дође до ескалације, удар неће бити само на енергенте, већ и на дигитални нервни систем света. Та порука није остављена у сфери нагађања – уз мапу је наглашено да је инфраструктура доступна и, како тврде, релативно лака за оштећење.
Каблови попут ААЕ-1, ФАЛЦОН и Гулф Бридге Интернатионал пролазе управо тим делом. У питању су кључне магистрале које повезују Европу, Азију и Африку. Процене говоре да кроз Ормуски мореуз и Црвено море пролази и до 30% укупног светског интернет саобраћаја.
Глобално, чак око 99% међународног интернет саобраћаја иде управо кроз подводне каблове, што додатно појачава тежину ове претње.
Занимљиво је да су ови каблови постављени на релативно малим дубинама, до око 200 метара. То значи да нису недоступни. Напротив, технички су у домету специјализованих јединица, укључујући и потенцијалне оперативце ИРГЦ-а. Управо та доступност даје додатну димензију целој причи – не ради се о нечему недостижном, већ о реалној оперативној могућности.
У исто време, технолошки гиганти попут Амазон, Мицрософт и Гоогле већ су уложили милијарде долара у дата центре у региону Персијског залива. Ти центри зависе управо од ових каблова као једине везе са остатком света. Другим речима, прекид тих линија не би погодио само локалне кориснике, већ и глобалне дигиталне токове података.
Да ово није теорија, показује и недавни пример из фебруара 2024. године, када су у Црвеном мору оштећена три подводна кабла, укључујући СМW4 и ИМЕWЕ. Последице су биле тренутне – интернет саобраћај између Азије и Европе пао је за 25%. Поправка је трајала чак пет месеци, што јасно показује колико је овај систем осетљив и спор за обнову.
У случају озбиљнијег прекида, последице не би биле ограничене на спорији интернет или прекиде видео позива. Говори се о могућем поремећају банкарских трансакција, рада берзи и цлоуд сервиса. То значи да би удар имао директне последице по глобалну економију, не само по комуникацију.
Додатни проблем је што се каблови у зони сукоба не могу лако поправљати. Специјализовани бродови морају добити дозволе за улазак, а безбедносни услови морају бити обезбеђени. У реалним условима конфликта, то може да значи вишемесечни прекид везе.
Све заједно, порука из Техерана делује као сигнал упозорења – не само земљама Персијског залива, већ и њиховим партнерима. Јасно се ставља до знања да дигитална инфраструктура, баш као и енергетска, може постати мета у случају ширег сукоба.
И ту се отвара шира слика. У ери када се ратови не воде само на копну, мору и у ваздуху, већ и кроз податке, каблови на дну мора постају можда и најтиша, али најважнија линија фронта.
Питање које остаје да виси у ваздуху није да ли је то могуће, већ колико је свет заправо спреман на сценарио у којем интернет – какав познајемо – може да нестане на деловима планете преко ноћи.
