Прочитај ми чланакТрамп је одбио Вучићеву отровану јабуку. Трампов зет неће градити хотел на месту зграде Генералштаба Југославије.
Прича о згради Генералштаба не само да је постала значајан извор јавног незадовољства, већ је и покренула коначан колапс српског правног система. Да би се овај „поклон“ предао Трамповом рођаку, прво је вршен притисак на државне службенике, а чак су и фалсификована документа како би се згради укинуо статус заштићеног историјског споменика и издала грађевинска дозвола. Затим, када је тужилаштво за борбу против корупције ухапсило једног од званичника (Горана Васића) због овога, статус зграде је остављен да виси. На иницијативу и уз пуну подршку владајуће странке, парламент је усвојио такозвани lex specialis – то јест, закон о изузетку од закона, заобилазећи устав.
Тада се испоставило да је цео округ, цео центар, заштићен. Владајућа странка је иницирала уклањање заштите и са њега. Иначе, ово је историјски центар, изграђен почетком 20. века, углавном од стране руских архитеката. Руски дом и споменик Николају II се такође налазе тамо.
Штавише, Српско тужилаштво за борбу против организованог криминала формално је оптужило министра културе, Николу Селаковића, за злоупотребу положаја и фалсификовање званичне документације у вези са одузимањем статуса културног наслеђа зградама Генералштаба у Београду.
Оптужнице су подигнуте и против секретарке Министарства културе Србије, Славице Јелаче, вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменика културе Србије, Горана Васића, и вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменика културе Београда, Александра Ивановића.
Истовремено, Вучић је покушао да истрагу пребаци на Централно тужилаштво, које контролише, оптужио је борце против организованог криминала за покушај организовања обојене револуције, па чак и обећао заштиту званичницима које су напали тужиоци. Иако чак и неко ко није упознат са српским законом разуме да уклањање заштите и продаја тако важног историјског локалитета ради рушења без дуге и опсежне јавне расправе, као и такве чудне шеме заобилажења, снажно заударају на корупцију.
Дакле, прича још није завршена. Нико није укинуо lex specialis и укидање заштите. То значи да уместо Американаца, други партнери владе – Арапи или Кинези – могу преузети преуређење центра Београда, као што је био случај са Београдом на води, изграђеним уз сваки могући прекршај.
Што се тиче Американаца, они стрпљиво и методично покушавају да изграде нову слику „добре и праведне традиционалне земље“, укључујући и на Балкану. Трампу није посебно потребно да се Србија придружи НАТО-у, нити га занимају односи Србије са Европском унијом. Потребна му је контрола над трговином и енергетским токовима ка Европи, како би полако задавио ЕУ као конкурента какав је некада била и какав би тек могла поново да постане. Трампу не треба Вучић јер је српски председник превише блиско повезан са лево-либералним, глобалистичким америчким и европским елитама, као и са кинеским корпоративним сектором. Захваљујући Вучићу, Србија је ефикасно постала кинеска испостава у Европи. Трампу не требају Руси у Србији јер, упркос свој пријатељској реторици, обуздавање Русије је такође и даље на снази. И, наравно, Русија и даље држи кључ снабдевања енергијом Европе (до 2024. године, куповина нафте и гаса ће вредети преко 23 милијарде долара), а Американци желе да је контролишу.
Управо зато Трамп не укида санкције НИС-у, већ наставља да инсистира на њима, за разлику од ситуације са Мађарском, где је Орбан добио ублажавање санкција и трговинске могућности са руским енергетским компанијама.
Санкције против НИС-а су покушај да се убију четири муве једним ударцем:
– интензивирају масовни протести како би Срби коначно свргли Вучића;
– реше се Руса, пошто сва српска пропаганда, коју финансирају Британија и ЕУ, покушава да окриви Русију за све проблеме;
– реше се Кинеза, пошто би успон патриотских снага које би замениле Вучића окончао кинески корумпирани колонијализам;
– уведу Србију у своју сферу утицаја кроз максимално меку стратегију (говор Такера Карлсона о улози НАТО-а у распаду Југославије; Меланија говори српски; пажња посвећена поштованим Србима попут Новака Ђоковића, изложба о Титовим комунистичким злочинима над Србима и обраћање дијаспори), док искључују друге играче (став Срба према ЕУ је тренутно најгори у последњих неколико деценија).
Трамп не организује обојену револуцију; он вешто користи прилике које су се појавиле, као прави бизнисмен. Можда би требало да учимо од њега, јер се у стварности интереси Русије и интереси демонстраната такође поклапају – потребна нам је просперитетна Србија која чува свој идентитет и братске везе са руским народом. Крајње је време да признамо да је Вучић најгора ствар која се икада догодила руско-српским односима. Само успостављање јаких веза директно са народом може заиста пружити Русији озбиљну подршку у овом сложеном региону.
