Roli je Amerikanac koji živi u Srbiji više od deset godina i radi kao profesor i muzičar.
Његово прво искуство у Србији обележено је гостопримством локалног становништва које га је импресионирало.
Роли је Американац који је живео на Тајланду, Костарики и Словачкој, али је изабрао Србију као свој дом. Овде живи већ десет година. Ради као професор енглеског језика, води туре за обиласке пабова, свира кантри и блуз музику, а на Јутјуб каналу Аттиц лифе испричао је зашто је остао у Србији и које су сличности између Срба и Американаца.
„Остао сам у хостелу и отишао у Скадарлију, чувену боемску четврт. Сећам се да сам ушао у кафић и момак ме је питао: „Ти си Американац?!“ и испричао ми причу о НАТО бомбардовању. Био сам мало забринут, помислио сам: ‘Ово није начин на који желим да започнем разговор'“, присећа се Роли свог раног искуства у Србији.
Исповест Јапанца који се пре три године преселио у Београд: „Српски менталитет обожавам, али око једне ствари Срби би требало да поведу рачуна“
Међутим, испричао је шта се даље десило:
– Рекао ми је : „Хајде да пробамо наш хамбургер, пробамо наше ћевапе.“ Платио ми је вечеру, почастио ме ракијом и онда само рекао: „Добро дошли у Србију!“. То је била моја прва или друга ноћ овде. И то је оставило утисак на мене! – рекао је он на подкасту.
Два месеца по доласку у Србију, похађао је курс српског језика, али није могао да га савлада.
– Енглески језик има само једну деклинацију – једнину и множину. Српски има седам деклинација. Не могу само да кажем: „Имам кафу“. Морам да кажем: „Имам кафу, кафу, идем на кафу“. Био сам толико фрустриран јер сам покушавао да га научим савршено И, онда сам коначно одустао и сада не користим падеже. И постало је лакше! И даље звучим као странац, али барем могу да прођем, ако се не бринем толико о граматици – рекао је о томе како је поједноставио свој живот.
Он је описао Србију и Србе на веома живописан начин. „Моја шала – када ме људи питају какви су Срби, ја кажем: ‘Замислите да су Русија и Шпанија имале дете. То је Србија.“
Такође је рекао да је приметио мешавину словенске и медитеранске културе. „Све је словенско. Имате ћирилицу, имате православље, имате ракију. Али има нешто у топлом времену и тој близини Медитерана, што тамо чини ту италијанску, шпански вајб“, рекао је Американац.
„Најбоља српска реч“
Он је рекао да је Србија променила неке од његових навика. „Моји пријатељи у САД су приметили да више не размишљам превише о неким стварима. Само кажем – јеб*га“ . То је најбоља српска реч“, рекао је он, додајући да је у Србији постао опуштенији и директнији.
Он каже да су три најбоље ствари у Србији гостопримство, роштиљ и опуштена атмосфера.
– „Овде је опуштеније. Свиђа ми се што је ритам овде мало спорији у односу на онај на који сам навикао. Многи су ми рекли да се превише бринем о нечему или да се крећем пребрзо. Овде су ми често говорили: ‘Полако'“.
Каже, да су Американци стално у покрету. Стално нешто радимо. Ја сам из малог града, али чак и тамо се стално очекује да се све уради одмах. Ово је још горе ако живите у Њујорку или неком другом већем граду. Међутим, чак и у малим градовима, још увек постоји велика жеља да се све организује, строго и на време „, рекао је он.
Верио се са Српкињом
Каже да му је тресење постало омиљено јело, а чак организује и излете на гастрономске фестивале. Верен је са Српкињом а нада се да ће ускоро добити држављанство.
– То ми олакшава приступ када разговарам са људима. Могу да испричам целу причу о томе како сам дошао овде и како ми се свиђа, али понекад је једноставније рећи: „Имам Српкињу.“ Већина људи каже: „Ох, браво! Она те је освојила, довела те овде.“ То чини ситуацију мало лакшом – нашалио се он.
Интересантно је да је рекао да су Американци из малих градова прилично слични Србима из мањих градова: „Ја сам из малог града и уживам у кретању по мањим градовима у Србији. У коју год земљу идете, људи из малих градова су мало опуштенији, понекад конзервативнији, али обично љубазнији, без обзира одакле сте“.