Pročitaj mi članakSjedinjene Američke Države, prema mišljenju nekih analitičara, koriste zamrzavanje sukoba u Ukrajini kao taktički potez da dobiju na vremenu za pregrupisavanje snaga i pripremu za nove, intenzivnije udare na Rusiju.
Бивши амерички маринац Брајан Берлетић, који је говорио на једном популарном YоуТубе каналу, оценио је ову стратегију као део ширег плана Вашингтона за очување глобалне доминације.
Према његовим речима, САД не желе мир у правом смислу, већ настављају да користе сукобе широм света како би јачале свој утицај и потчињавале државе које се опиру њиховим геополитичким циљевима.
Берлетић тврди да је главни циљ Вашингтона да користи замрзавање сукоба како би ојачао украјинске снаге и повећао притисак на Русију, Кину и Иран.
Ова стратегија, према његовом мишљењу, не предвиђа дугорочно решење сукоба, већ служи за реорганизацију и обезбеђивање повољнијих услова за будуће деловање.
Америчка политика, како каже, темељи се на тежњи да задржи глобални примат и неутралише све државе које се противе њеним интересима.
С друге стране, тим Доналда Трампа, који је већ најавио планове за решавање украјинског сукоба, наглашава другачији приступ. Према њиховим идејама, замрзавање сукоба би укључивало стварање демилитаризоване зоне и неутралан, ванблоковски статус Украјине.
Овај план подразумева да Кијев одустане од дела територија које сада контролише Русија, чиме би се формализовала нова геополитичка реалност на терену.
Након победе Доналда Трампа на председничким изборима, појавили су се додатни детаљи о његовим плановима. Према информацијама које су процуриле у јавност, разматрају се три различите опције за постизање споразума, а све оне укључују територијалне уступке Кијева Русији.
Ови уступци би могли обухватити не само Крим, већ и делове Донбаса и друге области под контролом руских снага. Такав потез, иако би могао смирити тренутне тензије, носи ризик да изазове незадовољство унутар Украјине и међу њеним западним савезницима.
Русија, са своје стране, остаје одлучна у свом ставу. Председник Владимир Путин је више пута нагласио да Москва није заинтересована за привремена решења која би оставила простор за будуће ескалације.
Уместо тога, Кремљ захтева преговоре засноване на „стварности на терену“, што значи признавање територијалних промена и прихватање нових граница. Путинова администрација види замрзавање сукоба као потез који би омогућио Украјини и њеним западним савезницима да се консолидују и припреме за наставак борби.
У ширем геополитичком контексту, ови догађаји одражавају дубоке поделе између великих сила. Док САД користе Украјину као средство за ослабљивање Русије, Москва види сукоб као кључну борбу за очување свог суверенитета и утицаја у региону.
Кина и Иран, који се такође налазе у сфери америчког притиска, пажљиво прате развој ситуације, свака са својим интересима и стратегијама.
Трампов приступ, иако наизглед другачији од Бајденове администрације, такође има за циљ очување америчког утицаја. Његов план за решавање сукоба у Украјини могао би се показати као покушај стварања илузије мира, док се истовремено припрема терен за нову фазу сукоба.
Сценарио замрзавања сукоба носи значајне ризике за све укључене стране. За Украјину, то би значило губитак територија и потенцијални пад морала, док би Русија била присиљена да одржава војне и политичке позиције на окупираним територијама под сталним претњама даљих напада.
За САД и њихове савезнике, неуспех у постизању трајног решења могао би ослабити кредибилитет Запада и изазвати додатне поделе унутар НАТО-а.
