Pročitaj mi članakParlamentarnih izbora nema ni vidiku, imamo samo obećanja da će biti održani ove godine, a po svemu sudeći Aleksandar Vučić će biti kandidat SNS za premijera. Tako se zatvara jedan problem za vladajuću stranku, ali se otvara sledeći. Ko će u tom slučaju biti njihov kandidat za predsednika i da li su za ovih 13 godina vlasti potrošili sva imena kojima su građani koliko-toliko verovali?
Govoreći o vanrednim parlamentarnim izborima u više nego skandaloznoj božićnoj emisiji na TV Informer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će biti održani u oktobru, novembru ili decembru.
Izjavio je i da se „nada“ da neće biti kandidat za premijera, osim ako u istraživanjima javnog mnjenja ne vidi da je neophodno da se kandiduje.
„Svakako ću biti nosilac liste, a da li ću biti prvi na listi zavisi da li ću želeti… To će biti brojna lista, to će biti lista biti vrhunskih intelektualaca, jedan ili više pokreta. Na nju će biti dobrodošao svako ko želi, a ostali ne bi trebalo da kukaju kada ne pređu cenzus“, rekao je proročki Vučić.
S obzirom na ranija iskustva, kada je Vučić recimo više puta najavljivao da neće biti predsednički kandidat, pa je na kraju ipak bio, da se pretpostaviti razvoj ove situacije…
Međutim, za Srpsku naprednu stranku ostaje još jedan veliki problem – ko će biti njihov kandidat za predsednika države?
S obzirom na to da se zna da Vučić više nema pravo da se kandiduje na ovu funkciju, već se duže vreme spekuliše oko imena njegovog naslednika. A te teorije idu od bivšeg predsednika Tomislava Nikolića kojeg je, istina, prethodnih meseci sam Vučić “oživeo u javnosti”, preko bivšeg premijera i predsednika SNS Miloša Vučevića, čak i predsednice Skupštine Ane Brnabić… Uvek ostaje otvorena mogućnost da SNS kandiduje nekog stručnjaka, po principu kojim je na čelo Vlade postavljen Đuro Macut.
Sagovornici Nove slažu se oko dve stvari: da se Aleksandru Vučiću nikada ne može verovati i da ime koje SNS bude izabrao, na kraju krajeva, nije ni važno.
Imena nisu bitna, kao ni programi
Kolumnista Peščanika Dejan Ilić kaže da je mnogo važnije šta će uraditi druga strana.
“Potpuno je nebitno šta Vučić priča, savršeno je nebitno. Stvarno bismo morali da prestanemo da ga tumačimo i da razmišljamo o tome šta znači kada on nešto kaže, jer on ili laže ili priča gluposti. Zato imam ozbiljan problem da komentarišem bilo šta što on kaže. Ništa više ne zavisi od njega, zavisi samo od nas. I to je to. Dakle, šta on kaže, čime se on bavi, šta on najavljuje, savršeno je nebitno. Šta se događa u SNS-u, savršeno je nebitno”, kaže Ilić i dodaje:
“Važno je samo šta mi radimo i kako ćemo mi da izađemo na te izbore. Oni mogu da ostanu na vlasti samo ako mi napravimo kardinalne greške i nikako drugačije”.
Prema njegovom mišljenju, građani Srbije na tim izborima, kao i na onim parlamentarnim neće glasati za kandidate.
“Mi glasamo protiv njih. I to je cela priča. Koga briga koga će onda oni da stave na to mesto, da bude taj kandidat. Neka stave koga god hoće. Pritom, moram da kažem, i ko će biti naš kandidat, na bilo kom mestu, i to je potpuno nebitno. Jer, vi ste bukvalno za ili protiv, mi ovde ne odlučujemo tome da li će se realizovati jedan program, drugi program ili treći program. Mi ovde odlučujemo da li mamo ili nemamo budućnost. To je cela priča. Hoćemo li živeti normalno ili nećemo živeti normalno. O tome mi odlučujemo, a to nema veze s političkim programom, ni sa imenima”.
Profesor Fakulteta političkih nauka u peziji Zoran Stojiljković za Novu, takođe, kaže da je više puta dokazano da se Vučiću ne treba verovati, ali i da su ključni potezi na studentima i opoziciji.
Sve zavisi od parlamentarnih postizbornih koalicija
“Još 2017. je uporno tvrdio da se on nikad neće kandidovati za predsednika, pogotovo dok mu je ljubljeni Toma Nikolić na toj poziciji, a onda recimo krene da priča kako nije sigurna pobeda prema istraživanjima i na kraju učestvuje na tim izborima, istovremeno ne silazeći sa funkcije premijera. Osim toga, radi se o političkoj ličnosti koja je u punom egotripu, da ne kažem u egomaniji, prosto ne može da funkcioniše bez te količine uticaja na svoje i prisustva u javnosti, tako da je teško očekivati neki kraj karijere. Zato je najizglednija priča da bude kandidat za premijera”, kaže Stojiljković i dalje objašnjava da bi Vučić na taj način skinuo deo primedbi da “vlast ne stanuje na ustavnim adresama”.
“Po Ustavu ključni izvor vlasti je Vlada, odnosno njen premijer i onda bi to bilo logično”, navodi Stojiljković.
On je takođe stava, da je važnije kako će postupiti druga strana.
“Odavno tvrdim, još od vremena kada je DS bio vlast, između 2000. i 2012 godine. Oni su se prema predsedničkim izborima tada ponašali zavisno od toga da li imaju solidnog kandidata ili ga nemaju. Tako su se malo zalagali za predsednika biranog u parlamentu, a malo za neposredno biranog predsednika. Moj vam je stav sledeći, a to se sada može desiti da odgovara vlasti… U situacijama koje se kod nas pokazuju belodano svaki put, i sa Miloševićem, sa Vučićem, pa na neki način i sa Tadićem u drugom mandatu, kada imate koncentraciju da jedna politička formacija ima i predsednika neposredno biranog i vladavinsku većinu i svoju Vladu, da to dovodi do krajnje autoritarnih tendencija i koncentracije moći”, navodi Stojiljković i zaključuje:
“Pravo rešenje je da birate predsednika unutar parlamenta nekom visoko kvalifikovanom većinom, što znači da i jedna i druga strana morale da ponudi neko koliko-toliko normalno rešenje. Ali se bojim da politička pragmatika ni jednima ni drugima nije jača strana, a onako cinično bih rekao da ova vrsta argumenta može ići u prilog vlasti. Jer, opozicija se može naći u situaciji da nema kandidata sa iole značajnim rejtingom, pa će biti jako, jako teško ubediti građane da mu se da podrška. Pogotovo ako parlamentarni rezultati budu neizvesni, pa se postizbornim mehanizmima i koalicijama izmeni volja birača.
