Прочитај ми чланакОставка министра против којег се води поступак сматрао би се у цивилизованим државама основним редом.
У Србији, нажалост, не постоји ни политичка ни кривична одговорност за функционере овог режима. Ако и буде оставке министар културе Николе Селаковића, то ће бити само маневар, кажу саговроници Данаса процењујући хоће ли притисак јавности бити довољан да министар Селаковић поднесе оставку.
Против Селаковића и још три особе Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужни предлог у вези са незаконитостима приликом скидања својства културног добра над зградама „Генералштаба“. Након тога, а због поштивања Србије и њених грађана, фирма Џареда Кушнера, зета америчког председника повукла је инвестицију у овај пројекат.
Александар Вучић, председник Србије, каже да после овог повлачења иневститора случај Генералштаб постао афера, чиме је отворио пут за Селаковићеву оставку или смену.
Међутим, то се не још не дешава, а Вучић говори да му је Селаковић порастао у очима због начина на који се понаша у овом случају. Као да је поносан на избор министра културе, свог блиског сарадника, који је ту и постављен да „среди“ Генералштаб.
Уз то, Вучић спинује причу о Генералштабу на узимање пара и каже да Селаковић није узео ни динара и као доказ наводи да га тужилаштво не терети за то.
Чини се да то свесно ради јер већина људи када се каже корупција прво помисли на крађу новца, иако је једна од дефиниција корупције, према Закону о спречавању корупције, „однос који настаје коришћењем службеног или друштвеног положаја или утицаја ради стицања недозвољене користи за себе или другога.
Вучић чак нуди и помиловање свих у овом поступку ако тужилаштво оптужи њега.
Опозицја и део јавности негодује и тражи оставку или смену министра, па се поставља питање да ли је случај Генералштаб „довољно велики“ као пад надстррешнице да министар оде.
Друшво на преломној тачци
Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду, сматра да је однос грађана према случају Генералштаб сличнији њиховом односу према Рио Тинту него према трагедији са надстрешницом.
– Уступање зграде у центру Београда странцима, и то, на неки начин, онима који су је и срушили, види се не само као нешто што је штетно за Београд већ и нешто што је понижавајуће за грађане. То би било довољно да изазове озбиљан отпор грађана. Оно што је слично са случајем надстрешнице је то што се и овде откривају криминалне радње људи у врху власти и настојање да они пред законом остану недодирљиви – наводи он.
И констатује да би се оставка министра против којег се води поступак сматрао у цивилизованим државама основним редом, а овде оптужени министар упућује тужилаштву претње и увреде, и за то добија подршку председника државе.
– Овде је још очигледније него у судском поступку против криваца за пад надстрешнице да је друшво на преломној тачци: или ће судови сачувати ово мало независности које им је преостало или ће врло брзо доћи до слома какве-такве правне државе – истиче професор.
Без одговорности за функционере
Слично мисли и политиколог Зоран Лутовац, који оцењује да у Србији, нажалост, не постоји ни политичка ни кривична одговорност за функционере овог режима.
– Колико год повод био трагичан или одговорност била очигледна, резултата нема, јер нема независних институција и нема политичке културе која би уважавала притисак јавног мњења, или утицала на преузимање моралне и политичке одговорности – објашњава он.
Лутовац наводи да је случај трагедије у Новом Саду је драстичнији по својим последицама, док случај Генералштаб очигледније указује на непосредну одговорност.
– Оно што је заједничко за оба је да нема добровољног преузимања одговорности и да се у оба случаја меша најмоћнији човек у држави који омета надлежне државне органе да професионално обављају свој посао, подстиче и охрабрује неодговорност, врши јавни притисак на тужилаштво и судство и демонстрира примитивни начин комуникације затирући у корену демократску политичку културу – каже он.
Разлоге за такво понашање социолог Иван Живков види у блискости са Селаковићем.
Живков мисли да Вучић не размишља о оставци Селаковића јер је у питању један од његових најблискијих и најоданијих сарадника од формирања СНС па до данас.
Кадровска политика условљена оданошћу
– Ако и буде оставке, то ће бити само маневар, као и својевремена оставка министра Гашића након које је уследила његова потпуна политичка рехабилитација, чак и аванзовање – подсећа Живков.
Према његовим речима, притисак јавности не утиче на кадровску политику актуелне власти која је стопроцентно условљена оданошћу.
– Вучић ће свим средствима бранити први круг својих најлојалнијих сарадника, чија би пропаст могла срушити и њега. У случају “Генералштаб”, одбрана Селаковића је почела усвајањем посебног закона, а по свему судећи наставиће се укидањем надлежности Тужилаштва за организовани криминал – закључује он.
