Прочитај ми чланакОд избијања кризе везане за Нафтну индустрију Србије много пута сам гостовао у различитим медијима и објавио сам доста текстова и писаних изјава. Трудио сам се при томе да се крећем у оквиру аргументације струке, те да на тај начин изнесем своје ставове и дам допринос да јавност буде боље информисана, како Вучићеве приче о опасностима америчких санкција не би биле једине и како се све не би вртело око свесно исплетених лажи, полуистина и медијских спинова, сматра колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног ослободилачког покрета Србије
Међутим, поред аргумената струке постоје и потпуно дневнополитички интереси и разлози због којих би, пре свега, опозициона јавност морала да на све начине брани НИС од Вучића и његове мафије. У неколико теза покушаћу да читаоцима приближим и овај аспект.
Прво, не знам да ли људи разумеју шта значи оно када Вучић каже да ће, уколико Руси не продају свој удео у НИС-у на начин који би задовољио Американце, држава од 15. 1. 2026. „узети ствари у своје руке“. Преведено на свакодневни језик, то значи да ће тог датума Синиша Мали, као ресорни министар који у својим рукама држи читав привредни систем Србије, именовати нову управу Нафтне индустрије Србије.
То даље значи да ће у компанију којом готово двадесет година оперативно управља професионални менаџмент ући напредњачки „ћаци“ кадар. Да бисте разумели како би то отприлике изгледало, довољно је да погледате кога је Србија до сада делегирала у борд директора по основу власничког удела који има.
Елем, та екипа коју ће, по Вучићевом благослову, именовати Синиша Мали ући ће у компанију која је сваке године, пре увођења санкција, остваривала око пола милијарде евра ЕБИТДА. То значи да ће моћи да у 2026. години уместо таквог позитивног пословног резултата стање сведу на близу нуле, да за то оптуже Русе и околности у којима су радили, а да при томе себи прибаве пар стотина милиона евра. То је прва ствар која се мора спречити, јер не видим како је грађанима Србије у интересу да омогуће Вучићевој мафији да брзо и лако дође до огромних новчаних средстава.
Даље, када преузму НИС, моћи ће да ударе на све подизвођаче који годинама раде са овом компанијом и који су због тога били, на неки начин, заштићени од напредњачког рекетирања. Стотине малих и средњих предузећа успешно послују управо зато што у НИС-у имају доброг и поузданог партнера. Оног тренутка када се промени управа, све те фирме са хиљадама запослених биће доведене у позицију у којој су данас сви они који раде са ЕПС-ом, Телекомом, Путевима Србије итд.
Знам да ће многи рећи да нико не треба да ради са компанијама које воде напредњаци, али ја постављам питање: где и са ким да раде електроенергетичари, нафташи, машински конструктори, заваривачи и други стручњаци? Које то друге енергетске компаније у Србији производе електричну енергију или прерађују нафту? Српско тржиште није велико – не постоје десетине различитих компанија, већ свега неколико, махом државних монополиста. Када је власт оваква каква је Вучићева, буквално су сви у проблему.
Дакле, ако НИС падне под напредњачку команду, под удар ће доћи и стотине малих и средњих фирми које су до сада биле колико-толико слободне. Многе од њих помагале су студентске протесте, и материјално, а и њихови запослени су без страха од последица долазили на скупове.
Коначно, у НИС-у ради 13.500 људи и они до сада нису били притискани нити приморавани да буду сигурни гласачи Српске напредне странке. Нису их трпали у аутобусе и водили по митинзима, нити су морали да део плате дају Вучићевим координаторима. Уколико уђе нова управа, тих 13.500 људи и њихове породице постаће лак плен за напредњачку камарилу. Већ од пролећа, када крену предизборне активности, на скуповима ћемо гледати људе у радним униформама са амблемом НИС-а, исто као што смо гледали запослене у ЕПС-у.
Сетимо се Вучићевог покушаја контрамитинга у априлу, када је неколико стотина запослених са копова кренуло пешке на скуп, са све заставама Колубаре и у радним оделима.
Да резимирам: уколико НИС не одбранимо од Вучића, његова мафија ће од средине јануара поставити своју управу и из компаније исисати неколико стотина милиона евра. Ставиће под контролу низ малих фирми које сарађују са НИС-ом и њих ће такође рекетирати. Увући ће 13.500 радника и њихове породице у машину за прикупљање капиларних гласова.
Све укупно, отимањем НИС-а Вучић ће у своје црне фондове згрнути минимум 300 милиона евра током 2026. године и на спискове сигурних гласача додати најмање 40.000 људи. Ако некога не интересује геополитика и односи са великим силама, онда може да размисли о овој много приземнијој рачуници због које треба наметнути тему одбране НИС-а од Вучића као приоритетну политичку тему.
