Како се напетост између Русије и појединих европских држава продубљује, све чешће се говори о цивилној приправности и сценаријима које је Европа деценијама гурала у страну.
У том контексту, изјаве руских званичника посебно су одјекнуле у Великој Британији и другим државама. Упозорења су била директна: ако би Русија била поражена у Украјини, последице по континент могле би бити катастрофалне. Та порука, без много дипломатског ублажавања, пробила се до јавности и изазвала талас забринутости.
Све се додатно заоштрило почетком јануара, када је Кремљ извео велики напад дроновима и ракетама на Украјину. Међу коришћеним средствима била је и хиперсонична ракета Орешник, способна да носи нуклеарно оружје, а лансирана је у близини Лавова.
Неколико дана касније, у разговору са Такером Карлсоном, огласио се Сергеј Караганов, шеф руског Савета за спољну и одбрамбену политику. Његове речи нису оставиле много простора за тумачење: уколико би Русија претрпела пораз, рекао је, нуклеарно оружје би било распоређено, а Европа би „била физички уништена“. Додао је и да би Русија „морала строго казнити Европу“ ако настави да подржава Украјину.
У истом разговору Караганов је детаљније објаснио шта подразумева под поразом Русије. Ако би се, како је навео, Русија икада приближила таквом сценарију, одговор би био употреба нуклеарног оружја и физичко уништење Европе.
Сматра да је о томе бесмислено и размишљати, али да се такве теме користе како би се оправдао останак на власти и само постојање политичких елита. У том тону је додао да се „сви у свету сада смеју Европи“, некадашњем центру светске моћи, уз напомену да не говори о целом континенту и да постоје „пристојни и паметни Европљани“.
Док се политичке поруке размењују на високом нивоу, поједине земље су већ прешле на практичне кораке. Шведска, Финска и Норвешка дистрибуирале су детаљне водиче за преживљавање у кризним ситуацијама.
Шведске власти су, примера ради, послале око пет милиона примерака брошуре од 32 странице под називом „Ако дође криза или рат“, у којој се домаћинствима објашњава како да обезбеде залихе хране, воде и основних потрепштина.
Финска се ослонила на званичну владину веб страницу са саветима за сналажење у различитим врстама криза. Професор Ентони Глис, стручњак за безбедност и одбрану и предавач на Универзитету у Бакингему, оценио је у изјави за Мирор да би и Велика Британија требало да размотри сличан приступ.
Ни Брисел не седи скрштених руку. Раније током 2025. године, Европска комисија позвала је државе чланице да формирају залихе критичне опреме и охрабрила грађане да имају основне потрепштине за најмање 72 сата у случају ванредних ситуација.
У документу се наводи да се Европска унија суочава са низом претњи без преседана – од геополитичких напетости и оружаних сукоба, преко ризика по сајбер безбедност и манипулацију информацијама, па све до климатских промена и растућих природних опасности.
Када се све то спусти на ниво обичног грађанина, препоруке звуче приземно, готово банално, али суштина је јасна.
У комплету за преживљавање, према смерницама, требало би да се нађу флаширана вода и преносиви филтери за воду, некварљива храна и енергетске плочице, батерије и резервне батерије, алати за паљење ватре и комплет прве помоћи, топла одећа и опрема за склониште, мултифункционални нож или нож за преживљавање, комуникациони уређаји попут радио-станица, као и важни идентификациони документи и готовина. Не заборављају се ни навигациони алати, попут компаса и мапа.
Све ове мере, посматране заједно, говоре о Европи која се покушава прилагодити свету у којем сигурност више није подразумевана категорија. Колико су ове припреме знак опреза, а колико признање да се улази у дуг период нестабилности, остаје отворено питање – оно које ће се, по свему судећи, тек размотавати.
