Пет дана је Александар Вучић провео у Кини и оданде се 15 пута обратио медијима у Србији. Куриозитет посете био је и тај што је у вековној историји кинеске цивилизације и државности он био први гост који је сам себи организовао свечани дочек, и то тако што је са собом повео тридесетак чланова културно-уметничког друштва који су потом само за њега и друге чланове делегације из Србије играли коло на Кинеском зиду.
Ништа мањи куриозитет није био ни то што је сам себи организовао свечани дочек при повратку, који је личио на прославу освајања титуле у неком спорту. Наиме, „спонтано“ окупљени напредњаци касно у ноћ палили су бакље на аеродрому и по аутопуту, скандирајући притом: „Ацо, Србине!“ – наводи колумниста др инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарсклог покрета
А шта је то заиста било у Кини и са чим се то „Аца Србин“ вратио? Укратко, Вучић је обезбедио додатних око 2.000 шрафцигера који ће бити гурнути у руке грађанима Србије да раде у кинеским компанијама послове које више ни Кинези неће да раде. Наиме, сви потписани уговори односе се на проширење већ постојећих послова, и то махом у сектору ауто-индустрије.
Тако ће се у Србији повећати обим производње аутомобилских гума, ЛЕД жмигаваца и светала, као и пластичних делова за ентеријере аутомобила. Сви наведени послови искључиво су мануелни, захтевају веома низак ниво образовања радне снаге и не подразумевају било какав трансфер технологије.
Прича о производњи хуманоидних робота такође је чиста медијска манипулација. Наиме, у Србији ће се само склапати већ произведени роботи који ће у деловима бити допремани из Кине. Дакле, радиће се оно што свако од нас ради када купи неки намештај у Икеи, па га добије у деловима са упутством, потребним шрафовима и малим имбус кључевима.
Ниједна компонента тих хуманоидних робота неће бити произведена, развијана, па чак ни тестирана у Србији, већ ће сваки део, у виду затворене „црне кутије“, бити допреман из Кине.
Рецимо, у неком ранијем периоду ИМТ као компанија био је развијен на основу лиценце купљене од Массеy Фергусона за чувени трактор ИМТ 533. Уговор је био такав да је, осим лиценце, трансферисан и део технологије, па је током неколико година стасала инжењерска и техничка класа радника способна да самостално развија нове моделе трактора и других радних машина.
У годинама које су следиле хиљаде људи научиле су да раде у тој грани машинске индустрије, па се паралелно са ИМТ-ом развила и такозвана мала привреда, способна да производи мање сегменте потребних делова. До дана данашњег у Србији имате људе који умеју да „одржавају у животу“ тракторе старе по педесет година и више јер су примили знање и развили вештине.
Е сад, да се вратим на роботе. Уговором који је потписан у Кини тамошње компаније нису се обавезале да трансферишу технологију нити да имају активну сарадњу са нашим институтима. Практично, они своје знање ни на који начин не желе да деле са нама, већ им је потребно само да негде у Европи што јефтиније састављају свој производ и тиме врше притисак на европско тржиште.
Коначно, Вучић је поменуо и то да су Кинези дали невероватно добру понуду везану за мале модуларне нуклеарне реакторе. Ово није први пут да је таква понуда стигла. Наиме, и 2020. године предлагали су да граде малу нуклеарну електрану у региону источне Србије како би обезбедили поуздано напајање електричном енергијом за ефикаснију експлоатацију рудног богатства у борском басену.
Тада Вучић то није смео због Американаца, који су кинеске нуклеарне компаније ставили на листу санкција под оптужбом да су украле технологију. Прилично сам уверен да, упркос свој медијској причи и ордену који је добио од Си Ђинпинга, поново из истог разлога неће смети да крене у правцу коначног договора о градњи нуклеарне електране засноване на кинеској технологији.
Треба навести и оно чега није било, а то је договор о наменској индустрији и ономе што је начелно договорено када је 2024. године Си био у посети Београду, Паризу и Будимпешти.
Наиме, тада је направљен план да Србија купи нове француске авионе типа Рафал, а да се потом они у нашем ремонтном заводу „Мома“ прилагоде тако да буде омогућена монтажа савремених кинеских ракета. То је требало да буде један од првих таквих спојева НАТО и кинеског стандарда, чиме би се потврдило настојање Француске да иде ка стратешкој аутономији у односу на САД.
Међутим, након упозорења из Вашингтона, Вучић о томе није смео да постигне коначни договор и велико је питање каква ће бити динамика даљих односа са Кином, упркос ордену, фолклору на Кинеском зиду или моравцу који су играли хуманоидни роботи.
Мирослав Паровић, Магазин Таблоид
