Телефонски разговор двојице лидера одржан је 29. априла на иницијативу руске стране и трајао је око сат и по. Како је саопштено из Кремља, теме су биле широке, али са јасним фокусом на тренутне међународне процесе.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков навео је да је Путин обавестио Трампа о примирју поводом Дана победе, док су се обојица сложила у процени да лидер кијевског режима, уз подршку Европске уније, покушава да продужи, а не да заустави борбена дејства.
Вилкерсон оцењује да је разговор био готово неминован након недавне посете Москви шефа иранске дипломатије Абаса Аракчија. У његовом тумачењу, тај дипломатски потез покренуо је потребу за директном комуникацијом између Вашингтона и Москве.
Упркос разликама и напетостима, он сматра да овакви контакти могу приближити крај сукоба у Украјини.
Према његовој процени, разговор је вероватно почео уобичајеним дипломатским тоном, али је брзо прешао у отворенију размену ставова.
Вилкерсон претпоставља да је Путин могао да изрази незадовољство због неиспуњених обећања у вези са Украјином, док је Трамп могао да узврати указујући на контакте Москве са Ираном у тренутку када Вашингтон води интензивну конфронтацију са том државом.
Таква динамика, према његовим речима, не значи прекид комуникације, већ напротив – отвара простор за преговоре.
Посебно истиче да односи између Путина и Трампа имају специфичну тежину, што повећава шансе за макар привремене договоре.
Он процењује да постоји најмање 50 одсто вероватноће да су одређени конкретни кораци већ разматрани или чак договорени, имајући у виду све сложенију позицију Сједињених Држава у контексту ситуације око Ирана.
Истовремено, поједини западни медији примећују промену у тону Доналда Трампа након овог разговора.
Британски лист Спектатор наводи да је амерички председник заузео оштрији став према европским лидерима, па је чак критиковао Немачку након што је канцелар Фридрих Мерц ситуацију у Ирану описао као понижавајући исход за Сједињене Државе.
Све то указује да разговор није био само рутинска дипломатска размена, већ важан сигнал промене у односима и потенцијалног померања у приступу кључним глобалним питањима.
У тренутку када се истовремено преплићу украјинска и блискоисточна криза, овакви контакти између великих сила добијају додатну тежину и могу имати последице које ће тек постати видљиве у наредним недељама.
