Ако је носилац студентске листе неко ко сабира, а не дели народ, зашто би постојала још нека листа опозиције, осим студентске листа, за коју би могли да гласају и левичари и десничари? То је најбољи начин да се победи режим.
Лично, верујем да ће тако бити.
Али, због оних који у то сумњају, да замислимо и да носилац листе буде неко ко не сабира, као што је ректор Владан Ђокић, који је по вољи ЕУ, али не и већини грађана. Онда за Ђокића могу да гласају еврофили, они не морају да праве посебну листу.
Посебну листу морала би да прави десница, али је тешко на истој листи окупити целу десницу. Десница би, у том случају, изашла са више листа и вероватно ниједна не би прешла цензус.
После избора би се у скуштини нашли представници СНС листе и студентске листе и обе би биле прозападне. Ова генерација родољуба није способна за велика дела, јер мали људи не праве велика дела. Зато толико наде полажемо у генерације које долазе, да ће међу студентима бити више великих људи.
У том случају, студентска листа не би имала већину, као ни СНС листа, па би их ЕУ окупила у постизборну коалицију, или би се ишло на нове изборе.
Што се тиче деснице, једине странке које сад имају ресурсе да изађу на изборе су Несторовићева МИ и коалиција Новог ДСС и монархиста. Колико је реално да се МИ Несторовића и НДСС Милоша Јовановића нађу на истој листи? Двери више немају те ресурсе, али није ни важно, јер у потпуности стоје иза студентске листе.
Са друге стране, ДС једини, из прозападног дела опозиције, у потпуности стоји иза студената.
Већи део опозиционе јавности сматра да, ко год изађе са својом листом, мимо студентске, није опозиција, већ део система.
Они који верују у студенте, верују да ће студенти добро изабрати, да ће кандидати бити достојни и да ће носилац листе бити неко ко ће сабирати људе. Зато не помињу више листа. Они нису у страху да ће нешто изгубити кад студенти победе.
Прича око ректора Ђокића као носиоца листе прави се вештачки. Па се онда на ту причу, исто тако вештачки, надовезује прича да је ,,неопходно изаћи са више листа”. Те приче праве они који не желе добро студентима и нису блиски студентима. И имају страх од победе студената.
То најмање одговора десници, односно, бирачима деснице, јер не би имали за кога да гласају. У случају да носилац студентске листе буде неко као Мило Ломпар, ни то не би било добро, јер би више делио, него сабирао (створена је таква атмосфера у медијима и друштву, као и за Ђокића), али би, у том случају, патриотски део бирачког тела бар имао за кога да гласа. Прозападни део опозиције би се онда окупио на посебној листи, уз подршку ЕУ, и прешао би цензус.
Дакле, ако Мило Ломпар буде на челу студентске листе, опет би биле само две колоне опозиције, само што би у овом случају уместо десничарских странака опозиције, у посебној колони изашле левичарске странке опозиције. И за разлику од десничарских, левичарске би се окупиле на једној листи и прешле цензус. Није ова генерација левичара способнија од десничара, него имају ЕУ иза себе да их окупи, плати и организује и имају своје медије.
Десничари нису способни да направе ни своје медије, а Русија се, за разлику од ЕУ, ВБ и САД, не меша у унутрашњу политику других држава и сарађује само са властима које народ изабере.
Остаје нам само да верујемо у Бога и да је Бог међу студентима.
Кад је Бог са нама, ко нам шта може?
