Хоће ли пешаци ускоро поново шетати немачким ауто-путевима? Тренутна ситуација на Блиском истоку и цене нафте које нагло расту подсећају на две нафтне кризе из 1973. и 1979. Тада су арапске земље произвођачи нафте смањиле понуду, а цене нафте су нагло порасле. Многе западне земље морале су да уведу мере штедње. Немачка је, између осталог, уводила четири недеље без аутомобила. А данас?

Суочавамо се са „највећом претњом енергетској безбедности у историји човечанства”, рекао је Фатих Бирол у понедељак у Националном прес клубу Аустралије. Челник Међународне агенције за енергију (ИЕА) сматра да је криза на Блиском истоку гора од два нафтна шока из 1973. и 1979. заједно.

„Тада је недостајало око пет милиона барела нафте дневно”, рекао је Бирол. „Данас је то једанаест милиона барела дневно, више него током два велика нафтна шока заједно”, објаснио је он.

Ситуацију на тржишту гаса он такође сматра суморном. Бирол је рекао да се, у поређењу са ситуацијом након руског напада на Украјину 2022. године, количина гаса која недостаје широм света удвостручила.

Седамдесетих година прошлог века смањена понуда нафте довела је до раста цена нафте, а последично и цена других добара, што је напослетку довело до инфлације. Истовремено, индустријска производња и привредни раст у индустријализованим земљама су опали. Немачка је упала у стагфлацију.

Цене нафте нису порасле тако нагло као седамдесетих

Због тренутног рата с Ираном, понуда нафте смањила се за око осам одсто услед затварања Ормуског мореуза. „Некада је глобална понуда нафте пала само за око пет одсто. У том смислу, шок је заправо израженији него 1973. и 1974”, каже Клаус-Јирген Герн из Института за светску економију у Килу.

Кључна разлика у поређењу са седамдесетим, према Герну, јесте то што су цене нафте тада вишеструко порасле. „Од 1973. до 1974. цене нафте су се учетворостручиле. Године 1979. поново су се утростручиле”, рекао је овај економиста за ДW. Иако је ембарго укинут почетком 1974. и понуда нафте се чак повећала, ОПЕК је одржавао високе цене нафте до краја деценије – с одговарајућим учинцима на глобалну привреду.

Данас је ситуација другачија. „Повремено смо и раније виђали цене нафте изнад 100 долара, а последњи пут након руске инвазије на Украјину”, каже Герн. Али цене нафте досегле су такве висине и 2007, 2008. и након 2011. „Дакле, ово није потпуно нови свет”, наставља Герн. „Било је другачије седамдесетих. Тада су се земље увозници суочавале с ценама с којима нису биле упознате.” И нико није знао колико ће дуго цене нафте остати високе.

Надаље, тренутне високе цене нафте последица су пада понуде. Овај пад понуде узрокован је блокадом Ормуског мореуза и накнадним затварањем производних погона, а не ратном штетом која је онемогућила производњу.

Стога се може претпоставити да ће се и понуда и цене вратити на предратне нивое након завршетка сукоба, сматра Герн. Деутсцхе Банк Ресеарцх такође наводи да тржишта још увек не предвиђају продужени нафтни шок.

Енергетска инфраструктура погођена или затворена

До одређене штете већ је дошло услед иранских напада. Више од 40 енергетских постројења у девет блискоисточних земаља тешко је оштећено, рекао је Бирол. Чак и ако би рат био завршен и бродови поново могли да плове Ормуским мореузом, требало би „доста времена” пре него што би се оштећена или затворена нафтна и гасна поља могла вратити у погон. „За неке ће требати шест месеци, за друге много дуже”, рекао је Бирол за Финанциал Тимес.

На пример, Катар је најавио да би ирански напади на највећи светски комплекс за течни природни гас (ЛНГ) сами по себи могли да смање његове испоруке ЛНГ-а за 17 одсто током три до пет година.

Кристоф Рил са Универзитета Колумбија у Њујорку релативизује ове изјаве. Он сматра да ћемо се суочити с озбиљном кризом само ако блокада Ормуског мореуза потраје много дуже и ако буде уништено више нафтних постројења. Што се тиче Катара, истиче, на пример, да он снабдева око 20 одсто светског тржишта. Стога би, према Рилу, само четири одсто глобалног снабдевања гасом било погођено штетом у Катару.

Хитне мере имају за циљ да задовоље глад за нафтом

Надаље, чињеница да је тржиште нафте данас много разноврсније у поређењу са седамдесетим доприноси томе. Док су земље ОПЕК-а 1973. испоручивале више од половине светске сирове нафте, њихов удео сада је пао на нешто више од 36 одсто. САД су већ тада биле највећи произвођач нафте и то су и данас. Међутим, у последњих десет година значајно су повећале своју производњу и испоручиле готово сву (90 одсто) додатну понуду нафте на светском тржишту.

Упркос нафтним кризама седамдесетих, које су болно показале зависност Запада од Блиског истока и његове нафте, потражња за нафтом наставила је да расте. Док је глобална понуда 1973. била мања од 60 милиона барела дневно, до 2022. већ је достигла готово 94 милиона барела дневно.

Како би се задовољила та потражња, спроведене су ванредне мере и повећане су резерве нафте. Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), ове глобалне резерве нафте достигле су највиши ниво од фебруара 2021, износећи 8,2 милијарде барела почетком ове године.

Оне омогућавају ублажавање тренутних поремећаја у снабдевању с Блиског истока. Део резерви нафте већ је пуштен у промет како би се ограничио недостатак нафте на Блиском истоку са 11 милиона барела дневно на осам милиона барела дневно. Како би се додатно ублажио проблем, САД су такође привремено обуставиле санкције против руске и иранске нафте која се већ налази на мору.

Цоммерзбанк Ресеарцх тврди да су резерве оно што је спречило даљи раст цена нафте, иако се на тржишту вероватно предвиђао – барем привремено – рат који би трајао неколико месеци.

Током протекле деценије, државе чланице ИЕА такође су изградиле значајне резерве гаса како би ублажиле потенцијалне несташице.

Све зависи од дужине иранског рата

„На основу залиха Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), и комерцијалних и стратешких, то би могло да надокнади губитак испорука нафте преко Ормуског мореуза током отприлике девет месеци”, рекао је за ДW Карстен Фрич, аналитичар у Цоммерзбанку. Кина је такође створила стратешке и комерцијалне резерве које би могле да покрију њене потребе за увозом с Блиског истока током отприлике седам месеци, додао је Фрич.

Колико ће дуго трајати рат с Ираном потпуно је нејасно. Додуше, амерички председник Доналд Трамп недавно је изјавио да су вођени „продуктивни” разговори с Ираном, што је Иран порекао. Тиме је нејасно како ће се снабдевање нафтом и гасом дугорочно развијати.

Чак и ако није тако лоше као што је било седамдесетих, привреда је већ осетила последице рата с Ираном: „Видећемо две ствари: инфлација ће краткорочно порасти, а производња ће бити смањена јер ће се потрошња нафте смањити где год је то могуће”, каже Герн.

Док возила и даље саобраћају немачким ауто-путевима, неке земље већ су увеле мере за уштеду енергије. Примера ради, Пакистан је позвао навијаче свог најважнијег крикет турнира да остану код куће и гледају утакмице на телевизији како би уштедели гориво. Пакистанска Суперлига, највећи спортски догађај у земљи, стога ће ове године бити онлајн догађај.