Председник Удружења „Друштво српских домаћина“ Нићифор Аничић уручио је академику САНУ, професору др Василију Крестићу грамату захвалности за његов целоживотни рад и огроман допринос српском народу. Аничић је истакао да је Крестићево дело немогуће описати на малом папиру, јер његова дела говоре сама за себе и говориће док је једног Србина на свету. Први сусрет са Крестићем у Сава центру оставио је дубок траг, а Аничић га доживљава као старијег, искуснијег и паметнијег брата.

„Твоја дела говориће док је једног Србина“ – Нићифор Аничић

Нићифор Аничић је поручио да  „Друштво српских домаћина“ цени, поштује и искрено воли академика Крестића, те да га је зато позвао као саветника да помогне овом удружењу. „Ти си нам дао себе да би сутра било боље, а све је кренуло наопако“, рекао је Аничић и додао да је трагедија српског народа што је дозволио несретним политичарима да га доведу у чорсокак.

„Народ је уништен, изгубио је морал и душу, и никад у историји није био на нижем моралном нивоу”,  рекао је Аничић, а затим цитирајући Иву Андрића, нагласио: „Кад паметни ћуте, будале проговоре, а фукаре се обогате“.

Академик Василије Крестић: „Одлазим са овог света незадовољан“

Академик Василије Крестић захвалио се на признању, али је искрено признао да није очекивао такву захвалност јер сматра да није урадио довољно. „Бојао сам се да сам мало шта дао вашем удружењу“, рекао је Крестић. Посебно је истакао да одлази са овог света незадовољан – не оним што је урадио, већ што није урадио више и што његов рад није наишао на оно разумевање на које је очекивао. „У овим дубоким годинама, захваљујући Богу, сачувао сам здраву памет, иако губим дах и снагу“, додао је академик.

Крестић о српском народу и будућности

Академик Крестић је поручио да се нада да ће доћи време када ће се паметне речи и паметна дела поштовати и ценити. „Можда претерујете у похвалама, али сам урадио много више на пољу којем сам посветио читав живот“, рекао је Крестић. Посебно је нагласио да ће његово име кроз векове помињати паметни људи, а његову науку проучавати и преносити млађима. Изразио је наду да ће слика академика Крестића бити у канцеларији Друштва српских домаћина и да ће га тамо уважавати и поштовати.

Закључак – време да се паметни људи цене

Сусрет Нићифора Аничића и академика Василија Крестића показао је дубоко поштовање и братски однос према човеку који је цео живот посветио српском народу. Док Аничић истиче да Крестићева дела говоре сама за себе, Крестић скромно признаје да је могао урадити више. Оба човека слажу се у једној кључној ствари – српски народ је у дубокој моралној кризи, а будућност зависи од тога хоће ли паметни људи коначно бити цењени. Друштво српских домаћина поручује: академик Василије Крестић је пример како се воли и служи свом народу.