У немачкој јавности доминира једна те иста прича. За већину грађана држава није узрок проблема, већ решење за све. Политички картел нуди увек исто: више државе, више регулације, више контроле.

Канцелар Фридрих Мерц и његова комбинација зелених, црвених и левих социјалиста нуде једноставан рецепт за кризу: још интервенције да се сакрије губитак контроле над кључним темама попут миграција, економије и социјалног система.

Кривци се траже споља. Доналд Трамп и Владимир Путин означени су као узрок енергетске кризе. У међувремену, зелена трансформација гуши економију. Немачка данас троши саму себе само да би опстала.

Приватни сектор се повлачи. Индустрија бежи из земље. У 2024. више од 60 милијарди евра нето инвестиција је извучено из Немачке. Фабрике се затварају или селе.

Подаци су алармантни. Нето формирање капитала пало је на минус 0,23% БДП-а, најгори резултат од 1990. То значи да се постојећа инфраструктура, индустрија и имовина распадају брже него што се обнављају.

Индустријска производња је од 2018. пала за око 20%. Ово није обична криза. Ово је пад система.

Грађани троше мање, фирме инвестирају мање, економија слаби из дана у дан. Енергетска криза додатно убрзава пад, али политички курс се не мења.

Државни менталитет, грађен деценијама кроз образовање, медије и невладин сектор, дубоко је укорењен. Вера у државу остаје јака, упркос очигледном колапсу.

У таквом окружењу расте ризик да друштво још више склизне ка социјалистичким решењима која обећавају лако богатство кроз прерасподелу.

Слободни медији и независна академска сцена остају ретки глас разума. Остали настављају да бране систем који очигледно води у пропаст.