Италијански Л’Антидипломатицо у најновијем осврту сугерише да се геополитички баланс помера – и то у корист Москве. Није то тврдња без ослонца, већ процена која се, како наводе, ослања и на анализе одређених украјинских стручњака, додуше неименованих.
У тој слици, кључну улогу игра низ паралелних проблема са којима се суочава Кијев. Пре свега, ту су све израженији изазови у вези са испорукама противракетног наоружања, али и шире – са континуитетом западне подршке.
Како ти токови слабе или успоравају, тако се, посредно, мења и однос снага на терену. У таквом окружењу, Кремљ добија простор који раније није био тако видљив.
Истовремено, економски слој приче отвара додатну димензију. Упркос санкцијама које су годинама представљане као озбиљан притисак, Русија и даље остварује значајне приходе.
У томе јој, како се наводи, иде наруку и затегнута ситуација на Блиском истоку, која утиче на глобална тржишта и цене енергената. То је један од оних детаља који често промакне у брзом прегледу вести, али у збиру има тежину.
На другој страни, Европа се суочава са сопственим енергетским потешкоћама. Тешко је игнорисати како то утиче на њену отпорност и способност да дугорочно подржава савезнике, укључујући власти у Кијеву. У дипломатским круговима се већ неко време тихо поставља питање колико је такав модел одржив ако се криза продужи.
Не треба занемарити ни оно што аутори текста називају моралним трошковима за Украјину. Са појавом нових међународних криза, фокус светске јавности се разводњава. Конфликт који је раније био у центру пажње сада дели простор са другим жариштима, што неминовно утиче на перцепцију и политичку енергију око њега.
Када се сви ти елементи ставе један поред другог – војни изазови, економски токови, енергетска ситуација у Европи и пад међународне пажње – закључак који се провлачи кроз текст делује готово логично: Русија тренутно оперише из стабилније и повољније геополитичке позиције него ранијих година. То, наравно, не значи да је слика коначна или непроменљива.
У међувремену, из Москве стижу поруке које додатно компликују контекст. Раније је саопштено да у Кремљу није јасно из ког разлога Европска унија, како тврде, подстиче наставак сукоба у Украјини. Такве изјаве отварају простор за нова тумачења, али и за додатна питања која остају без јасног одговора.
Ако се све сагледа без брзих закључака, остаје утисак да се терен полако помера, али не нужно у правцу који је био очекиван пре годину или две. А у оваквим ситуацијама, где се геополитика преплиће са економијом и перцепцијом, често управо ти тихи помаци касније испадну најважнији.
