Није то први пут да овај уски пролаз диктира темпо енергената, али садашњи развој догађаја носи другачији тон – као да се више не ради само о пролазној кризи, већ о нечему што мења правила игре.

У међувремену, из Вашингтона долази порука која додатно компликује слику. Доналд Трамп је на мрежи Трутх Социал поручио да Сједињене Државе више не зависе од помоћи НАТО савезника.

Та изјава није пала с неба – уследила је након што су чланице Алијансе одбиле његов позив да пошаљу ратне бродове како би се деблокирао Ормуски мореуз.

И не само то, Трамп је раније упозорио да би НАТО могао да се суочи са “веома лошом будућношћу” уколико не пружи подршку САД. Другим речима, пукотине унутар савезништва сада су постале видљиве и ван дипломатских кругова.

На другој страни, из Техерана стижу оцене које не остављају много простора за оптимизам када је реч о повратку на старо. Председник иранског парламента Мохамад Багер Галибаф отворено је рекао да ситуација у мореузу више не може бити иста као пре.

Његова порука, објављена на мрежи X, носи и правну и безбедносну димензију: услови за безбедан пролаз бродова више не постоје, а самим тим ни оквир у којем је тај пролаз функционисао раније.

Галибаф иде и корак даље – тврди да се шири поредак на Блиском истоку мења. То није нова теза, али сада добија конкретну потврду на терену. Када политичар тог ранга говори о промени поретка, то обично значи да су односи снага већ померени, само што се последице тек разоткривају.

И ту се заправо отвара шира слика. Ормуски мореуз никада није био само географска тачка; он је својеврсни вентил светске економије и огледало политичких односа у региону.

Када се он затвори или постане непредвидив, таласи се осећају много даље од Персијског залива. Питање које сада остаје да виси у ваздуху није да ли ће се ствари вратити на старо, већ шта ће уопште значити “ново нормално” у региону где се правила очигледно преписују у ходу.