Страх од мина које постављају подморнице, камиказа дрон-чамаца и ометања ГПС сигнала практично је затворио Ормуски залив.
Иран је годинама претио да ће затворити овај уски поморски пролаз кроз који пролази око 20% светских испорука нафте, знајући да би такав потез изазвао хаос на тржиштима и нагли раст цена енергената. Управо то се сада, према проценама, и дешава.
Од почетка сукоба најмање 16 бродова погођено је у нападима које Иран приписује својим снагама. Техеран је објавио и видео за који тврди да приказује тренутак напада на нафтни танкер код обале Ирака, са разорним последицама.
Према подацима Међународне поморске организације, око 3.000 бродова и 20.000 чланова посада тренутно је заробљено или погођено кризом у том региону.
Питање је које све методе Иран користи у блокади ове кључне поморске руте – и шта би још могао да употреби.
Поморски дронови
Напади поморским дроновима постали су позната тактика током рата у Украјини, а сада се користе и у Персијском заливу.
Ови дронови, познати као УСВ (беспилотна површинска пловила), мала су пловила без посаде која могу да се крећу по површини или непосредно испод ње, што их чини тешким за откривање и одбрану – посебно ноћу.
Снимци које је прошле године објавио Ирански револуционарни гардијски корпус наводно приказују такве дронове у подземном тунелу.
Према извештајима, експлозивом натоварени поморски дронови коришћени су у најмање два напада на нафтне танкере од почетка сукоба.
Почетком марта танкер са сировом нафтом погођен је око 70 километара од обале Омана, при чему је погинуо један члан посаде.
Неколико дана касније погођен је танкер Сонангол Намибе, који плови под заставом Бахама, у близини ирачке луке Хор ал Зубајр.
Видео који кружи интернетом приказује објекат налик поморском дрону који удара у бок брода и изазива експлозију из које се диже густ дим.
Према анализи тима Скај њуза за податке и форензику, Иран је напао најмање 16 пловила у Ормуском заливу и ширем подручју Персијског залива.
Само од среде погођено је шест бродова, што је најинтензивнији талас напада до сада.
Иран је притом претрпео и губитке – према извештајима, 87 људи је погинуло када је америчка морнарица прошле недеље потопила ирански ратни брод код обале Шри Ланке.
У региону су примећени и беспилотни ваздушни дронови, који можда представљају мању претњу самим бродовима, али су опасни за посаде и имају снажан психолошки ефекат, каже аналитичар Сидарт Каушал из лондонског института РУСИ.
Да ли Иран поставља мине?
Све више се говори и о могућности да Иран у Ормуском заливу поставља противбродске мине.
Ово оружје, познато још из Другог светског рата када су стварана огромна минска поља, представља озбиљну опасност за бродове који пролазе спорни морски пут.
Према речима Каушала, Иран располаже такозваним контакт-минама, али и напреднијим системима који чекају на дну мора.
Такве мине помоћу сензора откривају када брод прође изнад њих, након чега ослобађају пројектил налик торпеду.
Мине могу постављати бродови, али и тзв. патуљасте подморнице. Те мале подморнице засноване су на моделу из Северне Кореје и користе се за тајно постављање мина.
Није јасно колико је мина до сада постављено у Ормуском заливу.
Амерички извори тврде да је распоређен мањи број – неколико десетина, док је агенција Ројтерс пренела да је Иран поставио око десетак мина, при чему је већина њихових локација позната.
Противбродске ракете – оружје које Иран још није искористио
Према мишљењу аналитичара, Иран још није у потпуности употребио свој арсенал противбродских ракета.
У тај арсенал спадају ракете попут иранске верзије кинеске ракете Ц-802, као и домаћа ракета Хејбар Шекан.
„Иранци су за сада остварили свој стратешки циљ“, каже Каушал, мислећи на чињеницу да је Ормуски залив практично затворен.
Ситуација би се могла променити уколико би међународне снаге покушале да омогуће пролазак трговачких бродова кроз мореуз уз војну пратњу.
„Ако би се покушало да се мореуз пробије уз помоћ ратних бродова, тада би неке од ових способности постале много релевантније“, додаје он.
До сада су Сједињене Америчке Државе одбијале готово свакодневне захтеве бродарских компанија за војном пратњом кроз Ормуски залив, али је амерички министар финансија Скот Бесент рекао за Скај њуз да би се то ускоро могло променити.
Ометање ГПС сигнала
Велики проблем у региону представља и ометање ГПС сигнала (тачније ГНСС система).
Ормуски залив је већ пре избијања сукоба био једно од главних жаришта електронског ометања.
Таква технологија може да се користи за узнемиравање противника, али и као одбрана од дронова.
Директор Краљевског института за навигацију, Рамзи Фарагер, рекао је за Скај њуз да је могуће да више држава користи ову технологију у Персијском заливу.
„Вероватно је комбинација тога да Иран појачава сопствене изворе ометања, али и да су суседне земље укључиле своје системе како би се одбраниле од напада дроновима“, рекао је он.
На мапама ометања сигнала виде се жаришта изнад Омана и Уједињених Арапских Емирата, земаља које су такође биле мете иранских напада.
На поморским сервисима за праћење бродова, попут ВеселФајндера, бродови се због ГПС ометања појављују у необичним геометријским групама, што не представља њихове стварне позиције.
Фарагер закључује да је регион данас једно од најактивнијих места на свету када је реч о електронском ометању, које утиче не само на поморски саобраћај већ и на авионе који лете у том подручју.
