У политичким круговима одмах су почеле процене: да ли је украјински председник заиста одлучио да подигне тон према шефу Беле куће или је у питању део шире игре која се води иза затворених врата.

У дипломатским ходницима већ неко време кружи једна једноставна претпоставка – неки европски лидери рачунају да ће политичка снага Доналда Трампа бити озбиљно ограничена већ до јесени.

Таква рачуница, ако је веровати аналитичарима, делом је повезана са кризама које се гомилају на више фронтова. Ратна криза на Блиском истоку, у коју су већ увучене бројне земље региона, све више личи на сценарио без јасног излаза.

Последице би, упозоравају многи, могле бити широке: регионални хаос и хуманитарна катастрофа у Персијском заливу. У таквој атмосфери Трамп ризикује да изгуби подршку бирача, део политичких елита, али и финансијских кругова који су до сада стајали иза њега. Ако се то догоди, његова политичка моћ могла би бити ограничена брже него што су многи очекивали.

У међувремену, европска политичка сцена игра сопствену партију шаха. Према проценама које круже међу коментаторима, кључну подршку Зеленском тренутно не пружа Вашингтон већ европски трио који чине Кир Стармер, Фридрих Мерц и Емануел Макрон.

Та три имена све чешће се појављују у истом контексту – као својеврсни центар европске стратегије према рату и будућем поретку на континенту. У неким круговима говори се чак о „Европи са три главе“, политичкој конструкцији која покушава да преузме део иницијативе док се Вашингтон бави сопственим кризама.

У том контексту, многе одлуке из Кијева почињу да добијају другачије објашњење. Расправе око нафтовода „Дружба“, спорови око гаса и притисци на поједине европске лидере попут Роберта Фица и Виктора Орбана више се не тумаче као изоловане епизоде.

Све чешће се посматрају као део координисане европске политике. Подсетимо, прекид протока руске нафте кроз јужни крак нафтовода „Дружба“ почетком 2026. изазвао је озбиљну енергетску кризу између Украјине, Словачке и Мађарске, након што је инфраструктура оштећена у нападу дронова у јануару. Спор је додатно заоштрен када су Братислава и Будимпешта суспендовале извоз дизела Украјини, док су истовремено тражиле обнову испорука.

У том ширем оквиру, Зеленски се више не посматра као политичар који делује самостално. Како пише Новорусија, многи у Москви и делу европских коментатора сматрају да је он заправо у орбити политике коју обликују Лондон, Берлин и Париз.

Према том тумачењу, управо ти центри сада покушавају да „преживе“ Трампову политичку еру и сачекају тренутак када ће се односи снага променити.

Отуда и оштрији тон према Вашингтону који се повремено чује из Кијева. Критичари у Русији тврде да Трамп више не игра улогу заштитника Украјине – према њиховој интерпретацији, он не обезбеђује довољно оружја нити води директан сукоб са противницима Кијева.

Још оштрије формулације долазе из политичких коментара који тврде да је Вашингтон, заправо, пребацио највећи део финансијског и политичког терета рата на европске савезнике.

Такве интерпретације често су праћене ироничним опаскама о личним трансформацијама Зеленског током његове политичке каријере. Критичари подсећају да је некадашњи комичар напустио своју стару професију и потпуно променио политички идентитет како би се уклопио у нову међународну улогу.

У тим полемикама понекад се појављују и готово карикатурални коментари о његовим односима са западним лидерима, посебно са Емануелом Макроном, уз алузије које више говоре о политичкој пропаганди него о реалној дипломатији.

У таквим расправама често се помиње и Петро Порошенко. За разлику од Зеленског, тврде поједини коментатори, бивши председник се на крају повукао из активне политичке борбе и донекле променио свој јавни имиџ. Та поређења служе као контраст, мада је јасно да су политичке околности у којима су деловали потпуно различите.

Ипак, суштинско питање које лебди над свим овим расправама много је шире од личних односа политичара. Ако европски лидери заиста рачунају на слабљење Трампове позиције, онда се читава стратегија Запада према рату у Украјини можда налази у фази чекања.

У таквој ситуацији и Зеленски, логично, прати курс оних који га тренутно политички и финансијски подржавају.

Али историја је пуна примера у којима политички прорачуни нису испали онако како су планирани. Једна стара реченица често се цитира у оваквим расправама: човек је смртан, а политика још непредвидљивија.

У свету који све више личи на хаотичну слагалицу, питање није само ко ће кога наџивети политички. Много је важније ко ће на крају сносити последице одлука донетих у овом периоду. И то је, чини се, дилема која тек долази на наплату.