У панчевачкој Утви ускоро почиње да ради српско-израелска фабрика војних дронова, намењених украјинској војсци. По лиценцама израелске компаније Елбит Сyстемс производиће се системи Хермес 450 и Хермес 900. Двогодишњи план предвиђа израду 80.000 дронова, чија укупна вредност прелази четири милијарде евра.
Осим тога, Вучић се обавезао да ће утростручити извор пешадијског оружја, мина и ракета Украјини. За производњу тог наоружања, српске фабрике користе руске лиценце и компоненте. У том уносном послу, најмању корист имаће српска наменска индустрија. Много више ће зарадити трговци попут Слободана Тешића, а највише Вучић. Руске обавештајне службе су то документовале у анализи „Балканске мреже за војну помоћ Украјини“, али њихови политичари игноришу чињенице. Шеф дипломатије Лавров и амбасадор Харченко тврде да Европска унија уцењује Вучића, али да Србија не подржава Украјину.
На конференцији за медије, којом је завршена посета украјинског председника Србији, немачки новинар Михаел Мертенс питао је Володомира Зеленског: „Како да вам помогнемо да убијете што више Руса?“ Да је био искрен, Зеленски је могао да каже истину: „Не брините, Александар Вучић ће нам помоћи да убијемо што више Руса“.
Вучић и Зеленски су се договорили како да повећају обим трговине оружјем произведеним у Србији. Двогодишњим планом предвиђено је да Оружане снаге Украјине (ОСУ) купе гранате и муницију у вредности од 1,5 милијарде евра, као и војне беспилотне летелице чија укупна цена би износила око 4,5 милијарди евра.
Најзначајнији део споразума односи се на српско-израелску компанију за производњу дронова у Србији. Вучић је још пре четири месеца најавио тај пројекат, који би требало да заједнички реализују српско државно предузеће за производњу и трговину наоружањем Југоимпорт СДПР и израелска компанија Елбит Сyстемс.
У власничкој структури, Елбит Сyстемс има већински удео од 51 одсто. Иако су подаци из документације, коју је пре четири месеца објавио БИРН, указивали да би погони за производњу дронова требало да буду смештени у Шимановцима, у објекте који су повезани са Пинк Медиа Гроуп, Жељко Митровић је то демантовао. Последње информације упућују на то да ће фабрика дронова бити смештена у панчевачкој Утви. Уместо да се гради потпуно нови производни комплекс, израелске машине би могле да буду инсталиране на већ постојећу инфраструктуру у Утви, па и да укључе у рад ваздухопловне инжењере из некадашњег српског гиганта. Да је та опција сасвим извесна, може да се наслути по Вучићевој изјави од 8. августа ове године, када је најавио почетак рада нове фабрике за септембар.
За сада није објављено колика је укупна вредност инвестиције, висина улагања Србије и Елбита, колико ће износити државне субвенције, који ће српски кооперанти учествовати у пројекту, колико радника ће бити ангажовано… Међутим, израелски Yнет је објавио да је планирана производња око 80.000 беспилотних војних система у периоду од две године. Предвиђена је производња два типа дронова: модела за краће мисије, са већом носивошћу и ротационим крилима и другог, напреднијег и бржег модела дугог домета, способног за лет на висинама већим од шест километара, укључујући и категорију „лоитеринг мунитионс“.
У овој пословној пројекцији није наведено на која тржишта ће бити пласирани дронови, ни по којој цени. Ипак, јасно је да су војне беспилотне летелице намењене украјинској војсци. У априлу ове године, истовремено када је Вучић први пут поменуо изградњу фабрике дронова, представници Оружаних снага Украјине су са израелском компанијом Елбит Сyстемс склопили уговор о војно-техничкој сарадњи. Не чуди што је у бизнис-план укључена и Србија, која је од Елбита купила дронове и системе ПУЛС.
Информације о моделима, који ће се производити у Србији, нису објављене, али није тешко претпоставити о чему се ради. Компанија Елбит прави и продаје два изузетно квалитетна модела, које користи и израелска војска (ИДФ): Хермес 450 и Хермес 900. Осим самих летелица, у комплетном систему оба ова модела налазе се земаљске станице, комуникациона опрема, сензори, резервни делови, обука за употребу и одржавање.
Модел Хермес 900 је један од најважнијих израелских дронова средње и високе категорије. Има максималну полетну масу од 1,180 кг, носивост до 350 кг и аутномију лета до 36 сати. Подаци из објављених извозних трансакција откривају да цена комплетног система Хермес 900 значајно варира. Елбит је 2021. године објавио уговор вредан око 300 милиона евра за Хермес 900, укључујући подсистеме, одржавање и подршку. Следеће године, продао је тај систем за 72 милиона долара, а 2025. је наплатио скоро 120 милиона евра за модел који је специјализован за активности на мору.
Израелско Министарство одбране од 2010. користи и старији модел, Хермес 450, који је тада плаћен 50 милиона долара. Ни у једном јавно доступном уговору се не наводи број летелица које иду уз сваки систем, тако да се не може поуздано израчунати цена једног дрона. Међутим, познато је да Украјина плаћа од 22.000 до 48.000 мале ФПВ дронове, какви су компатибилни са системом ГРЕК 10. Већи ФПВ системи, укључујући и оне са оптичким влакном, достижу дупло веће цене, а најскупљи су дронови дугог домета. На пример, дронови из категорије иранско-руског модела Схахед-Геран, коштају просечно око 50.000 долара.
Калкулација, направљена на основу ових података, указује да би планирана производња 80.000 дронова у српско-израелској фабрици, по процечној цени од 50.000 евра, имала вредност од око четири милијарде евра.
Договор Вучића и Зеленског обухвата и продају конвенционалног наоружања и војне опреме у троструко већим количинама од досадашњих. Вучић је 2024. године, у интервјуу за Тхе Ецономист, признао да је Србија продала Украјини оружје вредно више од 800 милиона евра. Под притиском домаће јавности, неколико месеци касније рекао је да ће Влада Србије забранити извоз оружја. Од тога није било ништа. То показују подаци о пословању највећих приватних фирми за продају наоружања. Три водеће фирме, у власништву Слободана Тешића – Валир, Зенитпром и Софаг – увећале су приходе за чак 222 одсто. Са 17,45 милијарди динара дигли су зараду на 56,11 милијарди динара. Добит им је порасла са 353,6 милиона динара на 936,9 милиона динара. Такође, фирма Рејер ДТИ подигла је приходе са 569 милиона динара на 2,93 милијарде динара.
Руски канали Рyбар и Балканист, позивајући се на податке руских обавештајних служби, 8. августа 2026, објавили су „Мапу балканске мреже за војну помоћ Украјини“. Као пример „како српско оружје стиже на фронт у Украјини“ истакнута је фабрика Крушик. Мине из Крушика извози српско предузеће Техноремонт. Формални наручилац је кипарска компанија Петралинк, а званични купац пољска фирма Натан. Мине се шлеперима пребацују у Пољску, одакле се транспортују крајњем кориснику, украјинском државном војном предузећу Укринмаш. За оружје из Србије главне транзитне и логистичке зоне налазе се у Бугарској, Румунији, Чешкој, Словачкој и Турској, преко којих компаније из Европске уније врше даљу дистрибуцију до фронта. За скривање трагова користе се и фирме са Блиског истока и неких афричких држава.
Да политички, пословни и војни галиматијас буде потпун, руске обавештајне службе су објавиле које компоненте и лиценце, потребне за производњу оружја, српске фабрике увозе из Русије. У анализи „Балканске мреже“ наводи се да је „одбрамбена индустрија Србије конструктивно, механички и технолошки повезана за совјетске-руске лиценце и стандарде.
Управо компатибилност са системима које користе Оружане снаге Украјине чине српске фирме примарном метом асиметричног притиска.“ Конкретно, руске службе истичу минобацачки и ракетни програм Крушика. Целокупан асортиман минобацачких мина у калибрима 82 и 120 мм, као и ракете 122 мм „Град“, развијен је на бази оригиналних совјетских лиценци. Производни профили су у потпуности компатибилни са артиљеријским системима совјетских минобацача 2Б14 „Поднос“ и 2Б11 „Сани“, што омогућава употребу без икаквих модификација.
У чачанској фабрици „Слобода“ призводи се артиљеријска муниција великог калибра. Зрно од 122 мм намењено је за самоходне хаубице 2С1 „Гвоздика“, тешки калибар 152 мм пројектован је за системе 2С3 „Акација“ и 2С19 „Мста-С“. Фабрика „Милан Благојевић – Наменска“ из Лучана не би могла да производи једнобазни и двобазни барут, нитролелулозу и ракетна горива без компоненти из Русије. Састав барута, брзина сагоревања и притисак у балистичким коморама пројектовани су према совјтеским/руским стандардима.
У ужичкој фабрици „Први партизан“ производи се пешадијска муниција у изворним совјетским калибрима 7.62×39 мм, који је намењен за аутоматске пушке „Калашњиков“, и митраљески меци калибра 7.62×54 за системе ПКМ и СВД Драгунов. На руским патентима заснива се и производња пешадијског наоружања у крагујевачкој „Застави“.
Дакле, српске фабрике користе руске лиценце и компоненте за производњу оружја, које продају Украјини. У истој анализи, руски обавештајци истичу да ће Украјина повећати увоз наоружања из Србије, јер је нова бугарска влада забранила продају свог оружја и војне опреме. Од почетка рата у Украјини, Бугарска је продала наоружање у износу већем од седам милијарди евра. Због прекида сарадње са Бугарском, Украјина је упућена на куповину оружја из Србије. Зеленски је, за тај посао, нашао одличног партнера у Вучићу.
Руске обавештајне службе су то документовале, али њихови политичари игноришу чињенице. Руски амбасадор у Лондону је, пре неколико дана, упутио званичну ноту британској влади због продаје дронова Украјини. Истовремено, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров изјављује да се „Вучић јуначки одупире притисцима Европску уније да војно подржи Украјину“, а руски амбасадор Александар Боцан Харченко то понавља: „Посета Зеленског Београду је резултат уцене Европске уније. Србија не намерава да подржи Украјину оружјем.“
Док га руски политичари хвале, Вучић је са Зеленским склопио послове, који укупно вреде око шест милијарде евра. Из тих комбинација, најмању финансијску корист имаће српске фабрике оружја. Много боље ће проћи трговци попут Тешића. Највећу провизију намерава да узме Александар Вучић, који је одавно опијен мирисом крвавог новца.
Таблоид Магазин – Предраг Поповић
