Русија је ризиковала своју репутацију и геополитички кредибилитет пружањем званичне заштите танкеру за нафту из сенки који су неоконзервативци, који се залажу за Трећи светски рат, прогонили са потпуним занемаривањем последица. Како се одвијала више од двонедељна потера за бродом „Бела- 1“, Русија је променила заставу брода под својим бојама, преименовала га у Маринеру и додала га у званичну руску базу података о бродовима. Неоконзервативце баш брига. Шта год да је било, шаљу туђу децу да умру – никада себе. Претпостављало се да ће промена заставе на руски брод значити „даље руке или рат“. Неоконзервативци желе рат. Ради се о потпуном уништењу Русије о чему сањају од детињства. Људи попут Џона Болтона придружили су се Националној гарди како не би морао да иде у Вијетнам.

Опасност је у томе што је, када се Хрушчов повукао 1962. године, дошло до пуча и замењен је Брежњевом. Када је предложено да се Русија придружи НАТО-у, догодио се други пуч, овог пута против Горбачова. Шамарање Путина може натерати штампу да се одушеви, али то врши унутрашњи притисак на Путина. Ако не одговори дефинитивно, и њега ће свргнути његови неоконзервативци.

Нуклеарни рат би могао бити само корак до тога

Неоконзервативци су намерно довели Американце у директан сукоб са Русијом, Путин је направио фаталну грешку. Претпоставио је да је нуклеарно оружје и даље средство одвраћања. Ограничио се на реторику о „црвеним линијама“, а неоконзервативци показују свету да мисле да је Русија само веома велика Венецуела, којом се може кретати без икаквих стварних последица. Неоконзервативци се радују идеји слања америчких снага у Црно море са носачима ракета Томахавк. Путина доживљавају као слабог који се плаши да притисне дугме.

Британија и Француска су потписале историјски споразум којим се обавезују на ступање на терен у Украјини чим ступи на снагу било какво примирје са Русијом. Одлучни су да имају Трећи светски рат са Русијом за који мисле да ће Европу поново учинити релевантном геополитички.