Пратите нас

  • Почетна
  • Актуелно
  • Драгана Трифковић: Русофобија под маском патриотизма – ко окреће Србе против Русије?

Драгана Трифковић: Русофобија под маском патриотизма – ко окреће Србе против Русије?

ДЕЛИТЕ

Русофобија у Србији све чешће се испољава кроз медијске и политичке наративе који доводе у питање вредност српско-руских односа. Уместо отворених позива на прекид сарадње са Москвом, јавности се пласирају поруке да Русија није искрен пријатељ Србије, да су Срби жртве сопствених заблуда и да руско присуство представља препреку националном развоју. Такви ставови заслужују посебну пажњу у тренутку када западне државе отворено настоје да ограниче руски утицај на Балкану.

Смањење руског утицаја није претпоставка, већ званично прокламован циљ западне политике. Амерички стратешки и буџетски документи предвиђају програме за супротстављање руском утицају на Западном Балкану, док Европска унија од Србије захтева усклађивање спољне политике, укључујући и санкције Русији. Поставља се питање како се ови геополитички циљеви одражавају на медијски простор Србије и ко учествује у њиховој промоцији.

Конкретни подаци показују да западне државе финансирају истраживачке пројекте који се непосредно баве руским присуством и утицајем у Србији. Београдски центар за безбедносну политику реализовао је пројекат „Руси у Србији: претња или прилика“, који је Влада Канаде финансирала са 22.263 долара. Истраживање је било посвећено руској заједници у Србији, њеним политичким и друштвеним ставовима, док БЦБП у другим анализама разматра руски утицај кроз питања безбедности, енергетике и европских интеграција.

Још један пример представља истраживање МЕДИWЕБ, које је у фебруару 2026. објавио Институте фор Стратегиц Диалогуе, уз финансијску подршку немачког Министарства спољних послова. Ова студија анализира информационе кампање на Западном Балкану, са посебном пажњом на проруске наративе и улогу домаћих политичких и медијских актера у њиховом ширењу.

Истовремено, организације попут ЦРТА и њеног Истиномера, као и медији попут Радија Слободна Европа, редовно се баве питањима руског утицаја, наводних медијских манипулација и спољнополитичке оријентације Србије.

Ови примери потврђују постојање институционализованих и западно финансираних истраживања руског утицаја у Србији и региону. Зато је важно испитати не само њихове изворе финансирања, већ и методологију, избор тема, начин представљања Русије и доследност у примени истих критеријума на западне и руске актере. Посебно питање представља граница између легитимног истраживања страног утицаја и медијских интерпретација које могу допринети стварању негативних стереотипа о Русији и српско-руским односима.

Посебно осетљив облик антируског дискурса представља његово повезивање са патриотском реториком. Поједини политички коментатори и блогери представљају удаљавање од Москве као услов српске независности, а неповерење према Русији као доказ националне самосвести. Такве поруке могу имати нарочит утицај на публику која одбацује отворено прозападне политичке ставове, али је осетљива на аргументе о суверенитету и заштити националних интереса.

Карактеристичан пример је Јутјуб канал „Србија Глобал“, који води Александар Шаргић. У његовим емисијама Русија се представља као непоуздан партнер Србије, сила у геополитичком слабљењу и држава чији интереси могу бити супротстављени српским. Наслови попут „Како је Русија издала Србију“, „НИС Русима, а Косову независност“ и „Вучићева 4 стуба се сломила: Кина издала Русију“ илуструју начин на који се критика руске политике повезује са питањима српског националног опстанка и суверенитета. Овакве категоричне оцене заслужују проверу чињеница на којима почивају, нарочито када се сложени међудржавни односи своде на тврдње о „издаји“ и скривеним намерама.

Критика политике Русије није сама по себи русофобија. Проблем настаје када се политичка неслагања замењују неоснованим оптужбама, селективним чињеницама и негативним стереотипима о Русима. Управо зато је важно разликовати аргументовану расправу од сензационалистичких порука које подстичу неповерење и непријатељство.

Борба за јавно мњење има и непосредне политичке последице. Промена односа српских грађана према Русији могла би да олакша прихватање санкција, смањење енергетске сарадње и постепено усклађивање Србије са западном политиком према Москви. Због тога медијски наративи нису споредно питање, већ важан део ширег геополитичког надметања.

Одговор на овакве изазове мора бити заснован на чињеницама, транспарентности и јачању српско-руског дијалога. Потребно је истраживати изворе финансирања медијских пројеката, проверавати спорне тврдње и јавно указивати на доказане манипулације. Истовремено, непосредна сарадња српских и руских медија, научних институција и културних организација може допринети бољем међусобном разумевању.

Србија не треба да доказује своју независност одрицањем од Русије, нити да прихвата туђе геополитичке приоритете као сопствене. Право да самостално одлучује о својим међународним партнерствима представља суштину њеног суверенитета.

Зато је питање антируских наратива у Србији много шире од односа према Москви. То је питање ко обликује српско јавно мњење, чији интереси стоје иза појединих информационих кампања и колико је Србија способна да своју спољну политику води независно од притисака великих сила.

Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

News Gallery
Без Косова и Метохије
Академска мрежа у Председништву предала 22.000 потписа за расписивање избора
Виралан ВИДЕО:Шта раде комшије на Богојављење, Македонци и Бугари се туку за крст!
Нацрт финансијског тоталитаризма: Урсула фон дер Лајен би да људима отме уштеђевину и уложи у привреду ЕУ!? (ВИДЕО)
Еутаназија достигла 6 одсто свих смрти у Холандији, стручњаци упозоравају на младе
Нове Скај преписке потврђују везе Вучићеве власти са нарко-картелом: Оскар обећао Шарићу блажу казну и враћање имовине
Декларација у УН: Вештачка интелигенција мора остати под надзором људи иначе ће уништити човечанство
Јутарњи лист: Хакери из Србије провалили у здравствени систем Хрватске и украли хиљаде података пацијената
Повратак на врх