Европска комесарка за проширење Марта Кос постала је тема оштре критике на друштвеним мрежама након што је, према објавама, указала да најављени закон о лустрацији у Србији „не сме да буде обрачун са бившом влашћу“. Поставља се питање чега се то плаши Марта Кос и зашто јој, како се наводи, сама реч лустрација смета.
Аутор поста на Иксу истиче да је Кос дошла на позицију европске комесарке као фавориткиња Урсуле фон дер Лајен. Према тим тврдњама, није била први избор Словеније, већ је фон дер Лајен извршила притисак на Љубљану да повуче првобитног кандидата Томажа Весела и постави управо њу. У том контексту се помињу и корупцијске афере око председнице Европске комисије, попут тзв. Пфизергате-а везаног за тајне уговоре о вакцинама.
Посебан акценат стављен је на књигу словеначког истраживача Игора Омерзе „Комесарка“, која је представљена и у Европском парламенту. У њој се, на основу архивских података, наводи да је Марта Кос током 1980-их, док је радила на радију Дојче веле у Келну, била евидентирана као сарадница бивше југословенске Службе државне безбедности (УДБА) под кодним именима „Тара“ и „Бланка“. Она те наводе одбацује. Пост подсећа да се, док је део архива у Словенији уништен, комплетни микрофилмови и досијеи Савезне УДБА-е и КОС-а чувају у Београду, те да би њихово отварање показало ко је све радио за старе службе.
Помиње се и 2020. година, када је Кос поднела оставку на место амбасадорке Словеније у Берну након ванредног надзора Министарства спољних послова, покренутог због притужби запослених на непримерно вођење амбасаде и нарушене међуљудске односе. Сличне притужбе пратиле су је, према наводима, и током мандата у Берлину. Она је касније истицала да је оставку дала из других разлога, док су медији и неки извори говорили о притужбама на мобинг.
Аутор поста закључује да су деценијама на свим странама бивше Југославије на функцијама остајали кадрови и наследници старих служби управо зато што архиви никада нису отворени. Србија ће, како се наводи, спровести лустрацију и отворити архиве по закону – свиђало се то Бриселу или не.
Ове тврдње долазе у тренутку када се у Србији интензивно говори о лустрацији. Студентска листа је у свом програму ставила акценат на индивидуалну одговорност јавних функционера за кршење људских права и могућу привремену или трајну забрану обављања функција, уз строжу примену закона о пореклу имовине. Ранији Закон о лустрацији из 2003. године никада није примењен. Док неки у Бриселу упозоравају на ризик политичког обрачуна, у делу српске јавности преовлађује став да је отварање архива и провера прошлости неопходна за нормализацију институција. За сада нема званичне реакције Марте Кос на ову конкретну објаву, али су наводи о њеној прошлости већ месецима предмет јавне расправе у Словенији и Европском парламенту.
(Србин инфо)


























