На платформи Икс појавила се објава која поставља питање чиме се баве људи које Српска напредна странка представља као „научну елиту“. Налог се фокусирао на математичара Стојана Раденовића, који је у Народној скупштини истицан као пример високе научне продуктивности, док су други професори прозивани због недостатка радова.
Према тврдњама из објаве, Раденовић је објавио преко 400 радова, од којих се велики број своди на ситне варијације већ познатих математичких формула, уз огроман број коаутора из иностранства. У озбиљној науци, наводи се, професор обично објави неколико квалитетних радова годишње на којима ради месецима. Пост додаје да се његова фамозна цитираност не дугује томе што светски научници користе његове радове, већ затвореном кругу сарадника из Саудијске Арабије, Азије и региона који су у сваком новом раду цитирали десетине својих претходних радова како би вештачки подигли бројке на светским листама.
Посебно се истиче анализа Академског пленума према којој је Раденовић само од 2020. године објавио 46 радова у часописима који наплаћују објављивање – по цени од 1.800 до 2.700 швајцарских франака по раду, што у збиру износи преко 113.000 франака пре попуста. Неки од тих часописа су, према наводима, касније стављени под лупу светских база управо због хиперпродукције и вештачког цитирања.
Објава подсећа и на промену става: исти човек који је 2017. говорио да се у Србији не цени знање и да живимо „као у 19. веку“, данас из скупштинске клупе хвали одређене медије и предлаже их за Нобелову награду, док напада своје колеге са универзитета.
Ове тврдње долазе у контексту расправе у Скупштини где је Александра Вучић истицао Раденовића као најбољег српског математичара и научника са више радова него сви посланици заједно. Академски пленум је реаговао саопштењем у којем се наводи да библиометријски подаци платформе TOPSCINET за 2026. годину то не потврђују: Раденовић има 7.915 цитата, док математичар Стево Стевић има 14.430. Када се искључе аутоцитати, Раденовић има 5.797, а Стевић 7.734. Пленум додаје да аутоцитати чине 26,76 одсто Раденовићевих цитата, те да је од 16 аутора који су га највише цитирали њих 14 било његових коаутора.
Раденовић је иначе редовни професор на Машинском факултету Универзитета у Београду у пензији. За сада нема званичне реакције на ове конкретне наводе Академског пленума и друштвених мрежа, али они отварају шире питање о начину мерења научне изврсности и политичкој употреби академских титула у јавном простору. Грађани и академска заједница сада чекају да ли ће ове бројке и анализе бити додатно проверене или ће остати предмет политичке расправе.
До тада у Скупштини гледамо бесрамно Раденовићево шлихтање издајнику и шефу СНС картела Александру Вучићу, који је од Скупштине у прва два дана заседња направио СНС свињац.
(Србин инфо)


























