Проф. др Тамара Миленковић Керковић за „Србин.инфо – канал Центар“ о могућим опструкцијама Студентске листе у Скупштини, прелетачима, буџету и јавном дугу, судбини тајних уговора, одговорности Народне банке и захтеву за испитивање имовине, лустрацију и забрану СНС.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:
00:00:00 Увод: Тамара Миленковић Керковић о промени власти
00:01:47 Скупштина после СНС: достојанство, искуство и припрема посланика
00:06:24 Потврђивање мандата, кворум и избор руководства Скупштине
00:09:15 Опструкције СНС, пропаганда и неопходне измене Пословника
00:17:48 Прелетачи и куповина посланика: колико је већина отпорна
00:24:45 Нова влада, буџет и обнова разорених институција
00:30:41 Јавни дуг, субвенције, НИС, гас и животни стандард
00:38:30 Курс динара, страх за депозите и подршка домаћем извозу
00:47:15 Тајни државни уговори: ревизија и скупштинска контрола
00:54:40 Порекло имовине и одговорност за незаконито богаћење
01:03:36 Забрана СНС, лустрација и обнова правосуђа
01:11:15 Члан 9а Закона о банкама: питање одговорности НБС
Нова парламентарна већина мораће истовремено да одбрани рад Скупштине од процедуралних опструкција, обезбеди функционисање привреде и покаже грађанима да се промена власти завршава одговорношћу за пљачку државе, оценила је некадашња народна посланица, проф. др Тамара Миленковић Керковић, у интервјуу за „Србин.инфо – канал Центар“.
Редовна професорка Економског факултета у Нишу и правница која се бави трговинским и банкарским правом сматра да Студентска листа има довољно убедљиву већину да СНС не може једноставним бојкотом да заустави конституисање парламента. Међутим, упозорава да искуство напредњака у употреби и злоупотреби скупштинских процедура може постати средство за касније одуговлачење и политичку пропаганду.
Њена средишња порука је да ће највеће искушење нове власти бити оправдавање поверења грађана: провера порекла богатства, обнова тужилаштва и судова, одузимање незаконито стечене имовине и успостављање једнаких правила за све. Без тога, наглашава, ни привредне реформе неће донети промену система коју бирачи очекују.
Од „ријалити позорнице“ до парламента који контролише власт
Говорећи уочи седнице коју у разговору најављује за 17. новембар, Миленковић Керковић каже да очекује повратак достојанства у Народну скупштину. Истиче да Студентска листа располаже са 140 мандата и да је добила више од 600.000 гласова више од Вучићеве листе. Према коначном извештају РИК-а, разлика је 623.094 гласа, а однос мандата 140 према 103, уз седам посланика мањинских листа. рик.парламент.гов.рс
Парламент је, према њеној оцени, годинама претваран у „ријалити позорницу“. Као примере наводи одсуство предвидивог календара заседања, седнице заказиване по хитном поступку без стварне потребе, обједињавање бројних тачака дневног реда и достављање огромног материјала који посланици нису могли да проуче преко ноћи.
Томе додаје неједнаку примену Пословника, кажњавање опозиције, злоупотребу позивања на повреду Пословника, кратко време за излагање и прекидање говорника. Подсећа и на седницу о Косову и Метохији, јужној српској покрајини под окупацијом албанских сепаратиста, када је, како описује, са Пословником стала испред Александра Вучића због кршења процедуре.
Из свог посланичког искуства помиње прекидање излагања и искључивање микрофона у време председавања Владимира Орлића, као и увреде које приписује Сандри Божић и другим представницама тадашње власти. Сматра да нова већина мора да прекине праксу личног понижавања посланика и институционалног онемогућавања расправе.
Неискуство нових посланика није пресудна слабост
На питање да ли први улазак у парламент велики број представника Студентске листе чини рањивим, одговара да неискуство само по себи није препрека. Подсећа да је и сама први пут била посланица, а да је, уз велики рад и припрему, била међу најактивнијима, односно проглашена за најактивнију посланицу југа Србије.
За рад у парламенту, каже, неопходно је познавати Пословник, начин пријављивања за реч, расподелу времена и процедуре одлучивања. Оцењује да се представници Студентске листе већ дуже припремају и да имају стручни капацитет да савладају те механизме. Насупрот њима види људе који имају дуго искуство у злоупотреби парламента и у опозиционом деловању, називајући напредњаке „пресвученим радикалима“. Ипак, сматра да им нови однос снага одузима могућност да парламентом управљају као у време када су контролисали већину и председавање.
Зашто бојкот СНС не може да одузме кворум
Миленковић Керковић објашњава да прва седница обухвата потврђивање мандата, избор председника и потпредседника Скупштине и именовање генералног секретара. По правилу, следе и избор чланова радних тела и сталних парламентарних делегација. Пословник предвиђа трочлану комисију која проверава сагласност изборних уверења са извештајем надлежног изборног органа.
Њена кључна оцена је да недолазак посланика СНС не може да спречи конститутивну седницу уколико је присутна неопходна већина коју Студентска листа сама има. За кворум на првој седници потребно је 126 посланика, док предлог кандидата за председника Скупштине подноси најмање 30 посланика. парламент.гов.рс
Посебну пажњу посвећује одборима, јер се у њима, како истиче, води суштински део парламентарне политике и суочавају аргументи. Говори и о потреби да састав радних тела одражава однос снага у парламенту, као и о избору делегација за Парламентарну скупштину Савета Европе, ОЕБС и друга међународна тела. Према њеном виђењу разговора представника Студентске листе са Аном Брнабић, постигнута је основна сагласност о процедури формирања Скупштине. Зато очекује да прва седница протекне достојанствено, бар када је реч о понашању нове већине.
Где очекује опструкцију: дуга образлагања и пропаганда
Иако не искључује покушаје добацивања и вређања, Миленковић Керковић не очекује да ће СНС на првој седници успети да заустави рад парламента. Као важан фактор наводи пажњу јавности: верује да ће велики број грађана пратити пренос и да напредњаци неће желети да одмах покажу најгрубље облике понашања које им приписује.
Подсећа на забране уласка најављених гостију, укључујући Србе са Косова и Метохије, на конференције за новинаре у Скупштини, као и на кордоне и физичке препреке које повезује са простором названим „Ћациленд“. То оцењује као тешка кршења парламентаризма и понижавање и посланика и грађана. Већи простор за будуће опструкције види у коришћењу пословничких могућности за предлагање закона и дуго образлагање предлога, како би се седнице претварале у простор за пропаганду. Оцењује да ће СНС покушати да користи права која је, док је био већина, ускраћивао опозицији.
Као пример наводи својих седам законских предлога који, према њеним речима, нису стигли на дневни ред. Међу њима издваја бесплатне уџбенике и враћање умањених пензија. Критикује и назив „Србија против терора“, који помиње као најављени назив напредњачког наступа, оцењујући га као пребацивање сопствене одговорности на друге.
Могуће опструкције и одговори које предлаже
| Ризик који разматра | Њена процена | Одговор нове већине |
|---|---|---|
| Бојкот конститутивне седнице | СНС сам не може да одузме кворум већини од 140 посланика | Присуство потребне већине и спровођење процедуре |
| Вика, увреде и прекидање | Могући покушаји, али не очекује успешну блокаду прве седнице | Доследна и једнака примена Пословника |
| Дуга образлагања предлога | Простор за касније одуговлачење и пропаганду | Припрема посланика и уређивање процедуре |
| Хитне седнице и спајање тачака | Механизми које је претходна власт злоупотребљавала | Јасни услови за хитност и обједињену расправу |
| Склањање предлога из расправе | Начин да јавност не чује опозиционе иницијативе | Рокови за разматрање предлога |
| Покушаји куповине посланика | Ризик постоји, али га сматра ограниченим | Интегритет, јавност рада и политичка одговорност |
Пословник мора да добије јасне рокове и правила
Миленковић Керковић сматра да је потребна измена Пословника. Издваја три приоритета: тачно одређивање услова за заказивање хитних седница, уређивање обједињавања тачака дневног реда и прописивање рокова у којима законски предлози морају да дођу пред посланике. По њеној оцени, претходна већина користила је процедуралне недостатке и селективну примену правила да спречи грађане да чују чиме се опозиција бави. Нова већина зато треба да обезбеди и ефикасан рад парламента и стварно право посланика да представе иницијативе због којих су добили поверење бирача.
Прелетачи: новца за покушаје има, али је већина отпорнија
На питање Дејана Петра Златановића о гласинама да имућни људи покушавају да куповином посланика направе групу без које се не би могла формирати влада, одговара да је страх разумљив због ранијих искустава. Ипак, сматра да би рушење већине Студентске листе таквим поступком сада било веома тешко. Верује у интегритет изабраних представника, њихову стручност и начин на који су одабрани. Нову већину описује као изузетно образовану, са великим бројем стварних доктора наука и стручњака, и истиче да ће пажња јавности знатно отежати политичку трговину.
Као супротан пол описује обогаћену касту која, према њеној оцени, има новца да покуша да изазове „људске слабости“. У том контексту износи податке о 53 милијардера, 44.000 милионера и приближно 20.000 привилегованих људи. Те бројеве у разговору не прати навођење конкретне студије, методологије или валуте у којој је богатство мерено.
Као локални пример наводи Ниш, где је пре избора тражила да опозициони учесници потпишу протокол о несарадњи са СНС. Каже да потписници нису прелазили напредњацима иако опозиција, према њеној оцени, ради у условима одузетог мандата и веома тесног односа снага. Наглашава да изјаве о непреласку имају морални и политички карактер и да саме по себи нису кривичноправна гаранција. Иако не искључује појединачне покушаје, верује да су механизми избора кандидата и јавна обавезивања Студентске листе створили отпорност на такву трговину.
Разлика између 140 мандата и прага од 126 износи 14. За губитак те самосталне већине било би потребно да подршка падне најмање на 125, односно да изостане подршка најмање 15 од тих 140 посланика.
Прва искушења: влада, буџет и држава која мора да ради
После конституисања парламента следи избор владе. Миленковић Керковић подсећа да извршна власт одговара Скупштини, а преко ње грађанима, и да министри немају право да понижавају посланике. Уставни рок за избор владе износи 90 дана од конституисања Скупштине. србија.гов.рс
Очекује да ће нова влада бити изабрана знатно брже, јер је пред њом припрема буџета и обезбеђивање нормалног живота. У разговору као рок за усвајање буџета наводи 20. децембар и упозорава на проблеме ако влада и буџет не буду на време спремни. Најдубљу одговорност Вучићеве власти, поред политике према Косову и Метохији и споразума којима су, како оцењује, уступане надлежности Србије и погоршан положај српског народа у покрајини, види у разарању институција и њихове способности да самостално одлучују.
Обим посла пореди са Херакловим чишћењем Аугијевих штала. Сматра да је превише области запуштено за појединачне козметичке поправке и да грађани најпре морају да поверују да могу да живе без страха, притисака и сталне неизвесности. Истовремено, држава мора да обезбеди исплате и услове да људи преживе док реформе не почну да дају резултате. Упозорава да су економска стабилност и обнова институција повезани задаци који се не могу решавати одвојено.
Крај модела јефтине радне снаге и привилеговања страних инвеститора
Миленковић Керковић тражи промену привредног модела заснованог на субвенционисању страних директних инвестиција, чије почетке везује за Млађана Динкића. Према подацима које износи, страним инвеститорима одлазило је 93,5 одсто посматране подршке, а домаћој привреди 6,5 одсто. У интервјуу не прецизира период и обухват те рачунице. Домаћу привреду описује као ослабљену, а пољопривреду као област којој је потребна обнова. Сматра да државни новац мора да подстакне домаћу производњу, извоз и технолошки сложеније послове, уместо да одржава зависност од страних компанија и ниске цене рада.
Говорећи о програму Студентске листе, каже да је у њему препознала намеру да се постојећи уговори поштују, а будуће субвенције усмере ка високој технологији и софистициранијој производњи. То представља као своје читање њиховог програма и правац у којем очекује промене. Износи и критику правила подстицаја, тврдећи да извозна оријентација домаћег предузећа не добија подршку какву би требало да има. Залаже се за измене које би омогућиле снажнију помоћ домаћим фирмама способним да продају на иностраном тржишту.
Јавни дуг, јавна предузећа, НИС и руски гас
Јавни дуг од око 41 милијарду евра издваја као један од најтежих наслеђених проблема. Тврди да је приказ његове одрживости улепшаван надувавањем вредности јавних инвестиција и БДП-а. За период од 2012. до 2025. наводи приближно 40 одсто раста БДП-а, насупрот расту јавног дуга од око 190 одсто. Њена оцена је да се иза политичког истицања раста налази много тежа структура задужености и расподеле новца. Одвојено помиње око 38 милијарди евра дуга грађана и привреде банкама, као и друге неизмирене обавезе.
Решавање проблема јавних предузећа, за која тврди да су постала места извлачења јавних ресурса, повезује са енергетском сигурношћу. Издваја положај Нафтне индустрије Србије у контексту санкција повезаних са Русијом и преговоре о наставку снабдевања гасом. Каже да очекује наставак политике неувођења санкција Русији и помиње најаве преговора представника Студентске листе у Москви о гасном аранжману. Повољно снабдевање руским гасом сматра значајним интересом Србије и једним од послова које нова власт мора брзо да решава.
Скупа храна, одлазак радника и запошљавање рођака
Животни стандард, цене хране, недовољне зараде и одлазак квалификованих људи за Миленковић Керковић су непосредни задаци нове власти. У разговору помиње око 23 одсто становништва испод прага или у ризику од сиромаштва и то описује речима да је угрожен приближно сваки пети грађанин. Према најновијем објављеном податку РЗС-а за 2025. годину, стопа ризика од сиромаштва износила је 19,6 одсто. Тај показатељ треба разликовати од других мера сиромаштва и социјалне искључености. Републички завод за статистику Србије
Гошћа упозорава на високе цене хране у поређењу са окружењем, слабу домаћу производњу, недостатак квалификоване радне снаге и последице партијског запошљавања. Наводи и приближне износе минималне зараде од 65.000 и медијалне од 93.000 динара, уз оцену да порези и доприноси додатно оптерећују пословање и запослене.
Као нишка одборница износи тврдње о новом таласу запошљавања у јавном сектору. Према њеним речима, планира се пријем више од 80 људи, по седам до десет у појединим предузећима, укључујући рођаке функционера. За Топлану помиње девера већнице и брата директора Дирекције за изградњу града, а за Центар за социјални рад тврди да су спискове кандидата доносила лица која означава као криминалце. Та запошљавања види као додатно оптерећење већ преоптерећених служби.
Курс динара: постепене промене уз јачање домаћег извоза
На питање о девалвацији динара најпре наглашава границе своје стручности:
„Ја нисам финансијски стручњак, ја сам правник, предајем трговинско право.“
Не нуди тачан „реални“ курс нити тврди да може да одреди колико би евро требало да вреди. Ипак, оцењује да стабилан, практично фиксиран однос динара и евра одговара задуженима у еврима и делу предузећа која послују на домаћем тржишту, али да отежава положај извозника. Предлаже два упоредна правца: оснаживање домаћих фирми способних за извоз и постепено прилагођавање курса које би њихов наступ у иностранству учинило исплативијим. Наглашава да не очекује промену преко ноћи, већ предвидивије одлуке и усаглашавање економских мера.
У прилог својој критици износи тврдњу да домаћи привредници учествују са мање од пет одсто у извозу и приходима које разматра, а обезбеђују преко 80 одсто буџетских прихода. Наводи и да је, према подацима НБС које је последње пратила, више од 2,5 милијарди евра утрошено на одбрану курса. Период и методологију тих поређења не одређује.
Помиње приближно 32 милијарде евра увоза, 26 милијарди извоза и дефицит од готово шест милијарди, уз питање колики део добити страних извозника остаје у Србији. Сматра да се та неравнотежа мора смањивати јачањем домаће привреде. Додаје да инфлација смањује куповну моћ и самог евра, што илуструје растом цена путарина у Грчкој и аутомобила. Истовремено наглашава да велики број грађана нема могућност да путује и непосредно осети било какву корист од снажног динара.
Банке, камате и одговорност Народне банке
Миленковић Керковић говори о страху грађана за депозите, повлачењу новца и притисцима на мењачко тржиште. Помиње АЛТА банку и страхове повезане са Поштанском штедионицом, али каже да се узнемирење у једном тренутку смирило. НБС је 30. октобра 2026. саопштила да је АЛТА банци одузела дозволу за рад због погоршаног финансијског стања и ризика за депоненте, наводећи да су одлуци претходиле контролне активности. То је званични став регулатора, док гошћа поставља питање да ли је надзор био благовремен и довољан. Схоw неwс
Осврће се и на повећање референтне каматне стопе са 5,75 на шест одсто, што је НБС објавила 12. новембра. Упозорава на последице по кориснике кредита и тражи њихову заштиту. НБС је као разлог одлуке навела инфлационе ризике и обезбеђивање ценовне стабилности. Приказ вести Посебно отвара питање одговорности Јоргованке Табаковић и рада централне банке, укључујући проверу прихода и имовине носилаца функција. Поређење њених примања са сопственом академском зарадом износи као критику несразмера у систему, без достављања обрачуна у самом интервјуу.
Члан 9а: зашто критикује заштиту од одговорности за штету
Као професорка која предаје и банкарско право, Миленковић Керковић издваја члан 9а Закона о банкама. Указује да НБС, њени запослени и одређена именована лица не одговарају за штету насталу вршењем законом утврђених дужности, осим ако се докаже да нису поступали у доброј вери. Сматра да такав режим превише штити носиоце надзорних овлашћења и пита како ће се применити при утврђивању евентуалних пропуста контроле АЛТА банке. За њу је неприхватљиво да одговорност регулатора остане изван стварног преиспитивања док грађани трпе последице погрешних одлука.
Правни домет те одредбе односи се на одговорност за штету у наведеним пословима; она не прописује опште ослобођење од кривичне одговорности. Исти члан уређује и надокнаду трошкова заступања и исплаћене штете када се правноснажно утврди намера или крајња непажња. рег.правно-информациони-систем.рс
Тајни уговори: стална скупштинска комисија и ревизија обавеза
Миленковић Керковић предлаже стално, стручно и независно тело у Скупштини које би анализирало уговоре у којима држава наступа као привредни учесник, односно „држава као трговац“. Каже да се за такву комисију залагала у посланичким говорима, саопштењима и економском програму странке којој је припадала. Задатак тог тела био би да провери постојеће обавезе и процени будуће уговоре пре него што стигну на одлучивање. Критикује непосредно погађање, избегавање јавних набавки, тајност и аранжмане у којима кредит условљава ангажовање страних извођача и радне снаге.
Као примере помиње кинеске кредите и уговоре, трошкове њиховог закључења, дугорочне камате, јавно-приватна партнерства и задуживање код страних пословних банака и фондова. Помиње и више аранжмана са ММФ-ом, које види као део ширег проблема зависности и недовољне јавне контроле задуживања. Истовремено наглашава да ревизија мора да обухвати и правну сигурност инвеститора. Пре измене или раскида потребно је утврдити економску штету, правне могућности и цену одштетних захтева. Њен предлог подразумева појединачно преиспитивање и процену исплативости задржавања уговора на снази.
„Међународни државни уговори морају бити јавни.“
Посебно издваја инвестиције и инфраструктуру. Изузетке због безбедности и наоружања разликује од послова у којима се у тајности располаже новцем грађана. Тражи отварање уговора о аеродромској концесији са „Вансијем“, Ер Србији и ПКБ-у, као и других великих аранжмана. Упоређује то са захтевом за отварање досијеа БИА. Као могућ другачији модел наводи контратрговинске, офсет и повратне куповне аранжмане, којима би страни партнер преузео обавезе у јавном интересу. Сматра да такви механизми могу да смање корупцију и донесу више користи домаћој привреди.
Тужилаштво мора да престане да буде сервис моћника
Борбу против корупције повезује са обновом способности тужилаштава и судова да поступају независно од политичких и пословних интереса. Оцењује да су институције постале сервис владајуће странке и да без њихове реконструкције неће бити делотворних поступака против најмоћнијих. Као лично искуство наводи два кривична поступка која, према њеним речима, против ње покрећу привилеговани инвеститори у Нишу. Издваја компанију коју повезује са Карићима и „Тесла парком“, тврдећи да је поново изложена поступку због повреде пословног угледа и кредитне способности, док њене пријаве нису добијале одговарајући епилог.
Критикује тужилаштва за која каже да су се „пробудила“ тек после избора. Помиње локалне истраге изборних неправилности и насиља, али оцењује да још нема довољно поступања против суштинских носилаца одговорности. И хапшења о којима говори посматра кроз питање да ли ће довести до стварног утврђивања кривице.
Порекло имовине: провера свих власти и привилегованих привредника
„Грађани су гласали за правду.“
Миленковић Керковић сматра да провера порекла имовине мора да обухвати носиоце власти после 2012, али и претходне власти, као и привреднике који су богатство стицали захваљујући државним пословима, монополима и политичкој заштити. Залаже се за упоређивање законитих прихода са стварним богатством, измену антикорупцијских прописа и кажњавање незаконитог богаћења. Подсећа да је предлагала промене Кривичног законика како „економски злочини над сопственим народом“ не би застаревали. То износи као законодавни захтев, уз констатацију да таква дела по садашњем режиму застаревају.
Одговарајући на питање о богатству стеченом у ранијим деценијама, наглашава да се провера не сме завршити на једној партији или једном периоду. Свој одговор усмерава на општи захтев за проверу прихода, имовине и односа са државом. Сматра да и власт и опозиција морају да покажу имовинске карте. Као лично поређење каже да је током готово 35 година академског рада могла да заради око милион евра, али да је од тог новца морала да живи и школује дете, па пита како су поједини функционери стекли виле, пловила и другу луксузну имовину.
Тражи да се испита и рад институција које су морале да спречавају злоупотребе, укључујући Комисију за заштиту конкуренције. Њен став је да монополи и изостанак контроле поскупљују живот и омогућавају привилеговано богаћење. У оштрој политичкој оцени, подршку СНС повезује са непосредном користи од система или медијском затвореношћу бирача. Сматра да је предстојеће отварање институција важно и за ослобађање грађана од информационе контроле.
„Први услов промене система је кривична санкција за неосновано обогаћење.“
Уз то тражи одузимање имовине за коју се утврди да је стечена пљачком државе. Сматра да раст стандарда и реформе не могу заменити потребу да одговорни положе рачун.
Шта, према њеној оцени, нова власт мора да уради
| Област | Проблем који издваја | Мера за коју се залаже |
|---|---|---|
| Парламент | Злоупотреба процедура и понижавање посланика | Измена Пословника и стварна контрола владе |
| Јавне финансије | Дуг и кратак простор за припрему буџета | Брз избор владе и увид у стварно стање |
| Привреда | Привилеговање страних инвеститора | Домаћа производња, извоз и висока технологија |
| Стандард и рад | Скупа храна, одлазак стручњака и партијско запошљавање | Подршка производњи и провера кадровске политике |
| Енергетика | Положај НИС-а и неизвесност снабдевања | Преговори о енергентима и гасном аранжману |
| Банке и курс | Ризици за клијенте и спорна делотворност надзора | Заштита корисника и провера одговорности |
| Државни уговори | Тајност и неповољне обавезе | Стална комисија и процена ревизије |
| Правосуђе и имовина | Селективно поступање и незаконито богаћење | Обнова институција и провера имовине |
| Политичка одговорност | Опстанак мрежа злоупотребе власти | Лустрација и разматрање забране СНС |
Забрана СНС, лустрација и јавна суђења
На питање о могућности забране СНС и СПС, Миленковић Керковић свој одговор посебно усмерава на СНС. Износи лично мишљење да је реч о „организованој криминалној групи“ која је сарађивала са подземљем и да би забрана такве структуре била средство спречавања понављања истих злоупотреба. Залаже се и за „потпуну лустрацију“: утврђивање одговорности и онемогућавање да они који су злоупотребљавали власт наставе да управљају јавним пословима. Подсећа на неиспуњена очекивања после 5. октобра и помиње најаве Демократске странке у вези са лустрацијом.
Тражи јавна суђења како би грађани могли да прате доказе, поступање судова и исходе. Поређење прави са јавним праћењем хашких процеса српским генералима, а пажњу јавности види и као притисак да судије одговорно одлучују. Уз то критикује изостанак одговорности у великим приватизационим и банкарским аферама. Пре таквог преокрета, наглашава, потребна је реконструкција правосуђа и тужилаштва. Указује да је део правосудних питања измештен из непосредне надлежности Скупштине и да се систем не може обновити само избором нове парламентарне већине.

„Нови феудализам“ и захтев да закон важи једнако
Миленковић Керковић систем описује као „нови феудализам“, јер, према њеној оцени, закон није важио једнако за све. Као супротстављене примере помиње поступање према сину власника телевизије са националном фреквенцијом у случају погибије девојке и поступање према учесницима студентских протеста.
Издваја привођења, довођење младића у ланцима на очеву сахрану и понижавајући третман младих у Новом Саду. Користи и оштро поређење са окупаторским поступањем како би описала однос домаће власти према грађанима. Сматра да та искуства остављају дубоке друштвене трауме. Отвара и питање знања и диплома људи запослених у институцијама, посебно у правосуђу. Критикује спорне квалификације, приватне правне факултете и начин уласка у правосудне професије преко Правосудне академије, залажући се за строжу проверу образовања и стручности.
Поручује да промена мора грађанима донети правну сигурност и поверење да закон штити и оне без политичке моћи. Уверена је да код представника Студентске листе постоји свест о том захтеву, али упозорава да без одлучности ни нова власт неће имати дугу политичку будућност. Разговор завршава очекивањем да 17. новембар означи почетак оздрављења институција и друштва. Велику излазност види као разлог због којег су спречени лоши сценарији и као обавезу нове већине да добијено поверење претвори у правду и нормалан живот.
Извор: Србин.инфо – Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић























