YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: Срђан Шкоро гост Слободних медија Србије
00:00:27 Евро расте – враћају ли се деведесете?
00:00:45 Шкоро: Инфлација из деведесетих не одговара никоме
00:01:10 Курс вештачки одржаван – корекције без трауме
00:01:48 Алта банка, Рода, Идеа и Меркатор: проблем снабдевања
00:02:23 Што пре Скупштина, влада, председнички и београдски избори
00:02:48 Прочишћавање од Народне банке до министарстава
00:03:07 Стрпљење и студенти који знају и умеју
00:03:44 „Договорена економија“ и нормалност као будућност
00:05:20 Ревизија међудржавних уговора: „пола њему, пола мени“
00:06:08 Условљавања са Запада и санкције Русији
00:07:04 Прво похапсити „ту екипу“, па разговори са светом

Србија живи у необичном међувремену. Студентска листа је победила на парламентарним изборима, али власт још није преузела, јер нова Народна скупштина још није конституисана. У тим данима евро је почео да расте, а грађани се све чешће питају да ли им се враћају деведесете. О томе је новинар Срђан Шкоро говорио у разговору са Дејаном Петром Златановићем на новом Јутјуб каналу медијске куће Србин.инфо – „Слободни медији Србије Ливе ТВ“.

Деведесете се не враћају: инфлација не одговара никоме

На питање Дејана Петра Златановића да ли постоји могућност да се врати инфлација из деведесетих или људи треба да буду мало стрпљиви, Шкоро је одговорио одлучно: „Мислим да неће.“ По његовим речима, такав сценарио „никоме не одговара, посебно не новим властима“. Он додаје да та врста дестабилизације не би одговарала ни спољним центрима моћи – „ни овима, каква год била та Европа и тај свет, јер би се тако дестабилизовао и овај регион и читави ови простори“.

Шкоро подсећа да је данас, како каже, ситуација суштински другачија од оне коју памте генерације које су преживеле хиперинфлацију. „Ми нисмо у ратовима, ми нисмо под санкцијама“, наглашава он, па према томе нема ни услова за оне инфлације које су обележиле крај прошлог века.

Курс је све време држан вештачки

Шкоро, међутим, не улепшава стварност. Он јасно каже да је курс „све време вештачки, нереално одржаван“ – дакле, да стабилност динара из Вучићевог времена није била плод здраве привреде, већ политичке одлуке да се слика одржава по сваку цену. Ипак, очекује да ће нове власти „бар за неко време“ наставити да тај курс одржавају, како не би, како каже, испало да је „евро био стабилан док је био Вучић, а сад је 250 динара, лупам, или 220 динара“. Те бројке Шкоро наводи као илустрацију, а не као прогнозу – да покаже какав би политички утисак произвео нагли скок.

Корекције без трауме и лудила

„Биће сигурно неких корекција“, отворено каже Шкоро. По његовим речима, „мораћемо мало да се вратимо у неку реалност“ – у реалност коју је претходни режим годинама прикривао вештачким одржавањем курса. Али то враћање у реалност, наглашава он, мора да прође „у сваком случају без тих трауматичних инфлација, лудила“. Порука је јасна: рачун за деценију привидне стабилности стиже, али нова власт мора да га плати пажљиво, а не по цену панике и осиромашења грађана.

Алта банка, Рода, Идеа и Меркатор: купљено у изборном месецу

Као „озбиљан проблем“ Шкоро издваја нешто о чему се, по његовом мишљењу, говори премало. „У месецу кад су били избори, Алта банка је купила Роду, купила је Идеу и Меркатор и тако даље“, наводи он. Зашто је то важно? „Ти ланци снабдевања су врло битни“, објашњава Шкоро. Нова власт је, каже, најавила да ће то питање регулисати. Тамо ради огроман број запослених, али кључни проблем, понавља он, није само радна снага – „проблем је снабдевање“. Ко држи рафове, тај у кризи држи и расположење народа.

Бивши режим ће опструкцијом доказивати своје

Шкоро верује да ће нова власт наћи начина „да се избегну било какве могуће несташице“. Али упозорење је недвосмислено: „Очигледно, овај бивши режим ће чинити све управо да то докаже на опструкцији.“ Другим речима, по Шкоровој оцени, они који су изгубили изборе неће мирно предати државу. Покушаће да кроз застоје, празне рафове и нервозу грађана изгради причу да нова власт не уме да управља.

Што пре Скупштина, влада и председнички избори

Из тога Шкоро изводи јасан закључак. „Зато је битно да се што пре формира Скупштина, да се формира влада, да се што пре распишу ти председнички избори“, каже он. Свака недеља међувремена, по његовом схватању, простор је који бивши режим може да искористи за опструкцију. Брзина, дакле, није питање нестрпљења, већ безбедности. Док нова Скупштина није конституисана и док влада није изабрана, полуге моћи су и даље у рукама људи старог система, а управо то међувремено стање највише одговара онима који желе да докажу да промене не функционишу.

Београд као извориште новца мора да се прочисти

Шкоро тражи да се, ако је могуће, заједно са председничким распишу и београдски избори. „Београд је онако центар, центар свега и извориште. Највећи прилив новца и свега је везан за Београд“, објашњава он. Зато Београд, по њему, мора да се „прочисти на начин како се то прочистило на овим изборима“. Без Београда, поручује Шкоро, промене остају недовршене, јер би главни ток новца и даље остао у рукама оних који су њиме годинама располагали.

Озбиљно прочишћавање – од Народне банке до министарстава

Када се то заврши, Шкоро верује да „неће бити проблема са именовањем разних људи на разним местима – од Народне банке, именовањем министара, прочишћавањем министарстава“. Порука је да се кадровска смена не може обавити половично. „Свуда мора да се направи једно озбиљно прочишћавање у људству“, каже он, „а онда и утврђивање шта је рађено мимо тога, да бисмо ми могли да функционишемо“. Дакле, не само смена људи, већ и утврђивање свега што је рађено мимо правила – као предуслов да држава уопште поново проради.

Стрпљење које су студенти оправдали

Шкоро подсећа да је пут до ове победе био дуг. „Били смо довољно стрпљиви и пустили студенте да сачекају ову прилику, а ово је трајало скоро две године, па су многи били разочарани“, каже он. Било је, како наводи, „разних прича – они не знају, овако и онако“. „Они су на изборима показали да знају и умеју“, поручује Шкоро. Нада се да ће то и у будућности чинити „на прави начин“ и да „неће дозволити, због себе пре свега, а и због народа који им је дао поверење“, да наступи било шта што би дестабилизовало земљу и свакодневни живот.

„Договорена економија“ уместо тржишта

Дејан Петар Златановић је разговор пренео на искуство малих привредника. Као „ситан привредник“, рекао је, суочавао се са тим да у Србији не постоји тржишна економија, већ оно што он назива „договорена економија“ – све је зависило од политичке одлуке, чак и то да ли ће се неко рекламирати на Србин.инфо или неће. Питао је да ли је народ сада схватио да пословање више не мора да зависи од политике.

„Па то тек треба да завлада“, одговара Шкоро. „Ја се надам да ће завладати.“ Очекује да ће се људи, појединачно или у групама, ослобађати страха и да ће сами гледати како и где да улажу, где да се рекламирају и шта да раде – а да их „нико са стране неће притискати, уцењивати“, рекетирати, забрањивати им рад или их затварати.

Нормалност као суштина будућности

„Ја се управо уздам у ту нормалност“, каже Шкоро. Под нормалношћу подразумева државу у којој ће људи моћи да се запошљавају и раде, „а да им нико неће замерати зашто су тебе или мене примили, запослили“ – дакле, да посао више не зависи од политичке подобности. „Та нормалност, успостављање нормалности, јесте суштина наше будућности. Без тога нема наше будућности“, поручује он. И додаје: „Ја мислим да је то изазов за људе који ће доћи.“ То је, по Шкору, прави испит нове власти – не само смена лица, већ промена система.

Ревизија свих међудржавних уговора: Кинези, Руси, Американци, Немци

Шкоро тражи и „ревизију свих међудржавних уговора“, да се утврди „где смо ми ту и са Кинезима, и са Русима, и са Американцима, и са Немцима“. Стандард мора бити јасан: „Грађани Србије и ова држава морају да имају користи.“ А не, како каже, да се „нас двојица договоримо како ћемо заједнички да опљачкамо ову већ ојађену земљу“. Шкоро описује модел у коме неко доведе страног инвеститора, директно се с њим погађа – „пола њему, пола мени“ – „а да то све иде од државних пара“. С тим, поручује, мора да се прекине.

Отпори ће бити – али могу да се сломе

Шкоро не гаји илузије да ће они којима је тај систем годинама доносио корист мирно прихватити ревизију. „Сада ће они пружати сигурно неке отпоре, да њима ово све одговара. У то не сумњам“, каже он. „Али то не значи да се ти отпори не могу сломити“, закључује Шкоро. Његова порука новој власти је јасна: отпор система није разлог за одустајање, већ доказ да се дира тамо где треба.

Условљавања са Запада: „бацање бесмислених удица“

Златановић је указао и на, како је рекао, константна условљавања са Запада – не само око НИС-а. Хрватски министар, навео је он, поручује да се студенти ограде од досадашње спољне политике у вези са Сребреницом, Вуковаром и другим питањима, а из Европске уније стижу и захтеви у вези са Русијом. „Одмах већ сад траже оно што никад нису ни од Вучића тражили“, приметио је Златановић.

„Ма ја мислим да од тога нема ништа“, одговара Шкоро. То је, по њему, „бацање неких удица бесмислених“. „Каква Србија, какво увођење санкција? То је бесмислено“, каже он.

Санкције Русији? „Као ујед комарца“

Шкоро посебно одбацује идеју да Србија уведе санкције Русији. „Ми да уводимо сад санкције Русији – то је као ујед комарца за Русију“, каже он сликовито. Србија, поручује Шкоро, сада има „много важнијих проблема, унутрашњих пре свега“, а тек онда ће решавати спољнополитичка питања. Редослед је, по њему, јасан: прво сопствена кућа, па онда свет.

Прво похапсити „ту екипу“, па тек онда разговори

Како решити унутрашње проблеме? Шкоро је и ту директан: „Мора та екипа да буде, под један, похапшена, процесуирана и осуђена на дугогодишње робије.“ Тај захтев Шкоро износи као свој политички став према онима који су, по његовом мишљењу, одговорни за стање у земљи. „Без тога нама нема ни приче ни с Русима, ни са Енглезима, ни са Американцима, ни било с ким“, наглашава он. Без обрачуна са онима које сматра одговорним, свака спољна политика би, по Шкоровој логици, била вођена из слабе позиције.

Прво ојачати изнутра, па онда за преговарачки сто

„Ми морамо унутрашње да се средимо, на унутрашњем плану да ојачамо“, каже Шкоро. Тек онда, „са тим што имамо“, Србија може да изађе пред велике силе „да преговарамо око разних ствари, да видимо шта они хоће, докле хоће“. Принцип је једноставан: „Оно што нама не одговара – не прихватимо. Оно што нам одговара – наравно, прихватимо.“ Не покорност, не инат, већ интерес Србије као једино мерило.

Шта Шкоро тражи од нове власти

Проблем	Шта Шкоро предлаже
Страх од повратка инфлације из деведесетих	Нема услова за то: нисмо у ратовима ни под санкцијама, а дестабилизација не одговара никоме
Курс који је годинама вештачки и нереално одржаван	Држати га бар неко време, па корекције и повратак у реалност – без трауматичних инфлација и лудила
Алта банка купила Роду, Идеу и Меркатор у изборном месецу	Регулисати ланце снабдевања и спречити несташице којима бивши режим може да опструише нову власт
Међувремено стање док Скупштина није конституисана	Што пре формирати Скупштину и владу и расписати председничке изборе
Београд као центар и извориште новца	Расписати и београдске изборе и прочистити Београд као што су прочишћени ови избори
Кадрови старог режима у институцијама	Озбиљно прочишћавање – од Народне банке до министарстава – и утврђивање шта је рађено мимо правила
„Договорена економија“ и страх привредника	Успоставити нормалност: без притисака, уцена, рекета, забрана и затварања
Штетни међудржавни уговори („пола њему, пола мени“)	Ревизија свих уговора са Кинезима, Русима, Американцима, Немцима – корист за грађане и државу
Условљавања са Запада и захтеви за санкције Русији	Одбацити „бесмислене удице“ – санкције би биле „као ујед комарца за Русију“
Одговорност бивше власти	„Та екипа“ да буде похапшена, процесуирана и осуђена – па тек онда разговори са светом

Закључак: нормалност или ништа

Шкоров разговор са Дејаном Петром Златановићем није прича о курсу, већ о држави. Евро може да порасте, корекције ће доћи, али права опасност, по њему, није у бројкама на мењачницама, већ у онима који ће покушати да кроз ланце снабдевања, кадрове у институцијама и уговоре склопљене по моделу „пола њему, пола мени“ сруше поверење у промене.

Зато је његов рецепт једноставан и захтеван у исти мах: брзо формирање институција, председнички и београдски избори, темељно прочишћавање од Народне банке до министарстава, ревизија свих уговора и одговорност „те екипе“ пред судом. Тек када се Србија среди изнутра, поручује Шкоро, може да разговара са Русима, Американцима, Енглезима и свима другима – и да прихвати само оно што јој одговара. Студенти су на изборима показали да знају и умеју. Сада, по Шкору, долази тежи део: успостављање нормалности, без које, како каже, нема будућности.

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић