Томислав Радовановић, заменик директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), смењен је у уторак увече, као за сада последња у низу френетичних промена и потреса који су претходне недеље захватили ову службу. Према сазнањима недељника Радар, ове смене долазе након открића и објава о прислушкивању редакције Радара, као и других јавних личности. Раније је са позиције начелника Прве управе смењен Милош Симић, коме је истовремено написан и отказ уговора о раду – што је до сада незабележен случај у историји српске тајне службе.
Према незаваничним информацијама главни разлог за овакав екстремни епилог био је Симићево одбијање незаконитог наређења о фалсификовању документације која се односи на прислушкивање редакције. Реч је о покушају преправљања образложења прекида мера надзора, како би објављени документи били представљени као фалсификат. Симић је одбио да се у раним јутарњим часовима појави у Агенцији на позив водећих лица у БИА, а исто су поступили и његови подређени из Прве управе. Прва управа је надлежна за писање образложења разлога увођења, настављања и прекида мера надзора комуникација, а мере над Радаром су, према објављеним документима, спровођене по основу наводних шпијунских активности.
Поред Радовановића и Симића, претходних дана смењена је и шефица кабинета директора БИА Оливера Муњић. Извори указују да су потреси и ломови у Агенцији повезани управо са открићем и објавама о прислушкивању. Томислав Радовановић је у БИА дошао из МУП-а, где је био командант Интервентне јединице, а потом и полицијски аташе при амбасади Србије у Француској. По повратку у Београд био је начелник Службе за специјалне истражне методе. Године 2021. постао је познат широј јавности након гостовања на ТВ Прва, где је говорио о паралелној структури у МУП-у из времена Небојше Стефановића која је прислушкивала Александра Вучића. Од децембра 2023. до јуна 2024. био је вршилац дужности директора БИА, након смене Александра Вулина, а дужност је предао Владимиру Орлићу.
Ове смене указују на дубоке поделе и нестабилност унутар БИА у тренутку када се нова власт тек формира, а јавност поставља питања о томе како су и зашто спровођене мере надзора над медијима и критичарима претходног режима. Случај Симића, који је одбио да учествује у фалсификовању доказа, додатно осветљава притиске који су постојали унутар Агенције и отвара питање одговорности за незаконито прислушкивање.
(Србин инфо)
