У Београду је предложено преиспитивање гасних аранжмана са Русијом. Србији је потребан дугорочни уговор о испорукама гаса, уместо сталног продужавања краткорочних споразума. То су изјавили представници Студентске листе, која је победила на изборима, пише Комерсант.
Последњи трогодишњи уговор са Русијом истекао је у мају 2025. Након тога, испоруке су неколико пута продужаване, углавном на период од по три месеца.
Важећи споразум траје до краја децембра 2026. године.
Председник Надзорног одбора државне компаније Србијагас Александар Вулин већ је допутовао у Москву на преговоре, указује руски лист.
Закључење дугорочног уговора је могуће, али ће зависити од спољне политике нове власти, сматра Дмитриј Александров, руководилац Одељења за аналитичка истраживања инвестиционе компаније АВИ Цапитал.
„Када је реч о Србији, ако посматрамо обим сарадње, за Гаспром и руски извоз он је, наизглед, релативно мали, с обзиром на то да укупна потрошња гаса у земљи износи око три милијарде кубних метара годишње. Међутим, руски гас има доминантан удео и заправо представља основу снабдевања Србије.
Јасно је и да модел у којем се уговор стално продужава може да ствара потешкоће у планирању. Када је реч о правцу испоруке, гас се тренутно допрема преко Турског тока.
Теоријски, могућности за повећање испорука свакако постоје. Ако имамо у виду да и Мађарска, након промене руководства, сада најављује намеру да постепено одустане од руских енергената, остаје питање колико брзо би се то могло догодити“.
Србија остаје један од ретких купаца руског гаса у Европи, када је реч о испорукама гасоводима. Формално, Европа се, такође, припрема за потпуно одустајање од увоза течног природног гаса (ЛНГ).
Зато се главни ризици огледају у могућности да се у релативно блиској будућности појави ситуација у којој ће Србија бити стављена пред избор: уколико жели да настави пут ка чланству у Европској унији, мораће да се одрекне и руског гаса.
Ипак, ако би се уговори закључивали на период од најмање годину или три године, односно у том временском оквиру, јасно је да Србија у сваком случају не би могла раније да постане чланица ЕУ. За тај период могла би себи да обезбеди одређену предвидивост и стабилност снабдевања, што ни за Гаспром, у сваком случају, не би било наодмет“.
Уочи тога, представници Студентске листе изјавили су да ће тежити европским интеграцијама без увођења санкција Русији. Александар Вучић је након пораза своје странке на парламентарним изборима прогнозирао да ће опозиција најавити увођење санкција већ до марта.
Ипак, енергетска зависност Београда чини такав сценарио готово нереалним, оцењује дописник листа Комерсант са Балкана Генадиј Сисојев.
„Потпуно исти став заступало је и претходно руководство Србије, односно, прецизније, оно које је још увек на власти. Јасно је да је за Србију много повољније да има дугорочни уговор у којем је утврђена цена гаса.
Овде све зависи од става Русије. У званичним изјавама Москве није било објашњења зашто се уговор продужава само на три месеца. Међутим, може се претпоставити да Русија на тај начин задржава могућност да утиче на политику и претходне и нове владе, јер ни у једном тренутку није одбијала да продужи уговор.
Јасно је да Србија неће остати без гаса, а трајање уговора зависиће од политике коју буде водила ова или она српска влада“.
„Чини ми се да је могућност увођења санкција мало вероватна, ако не и потпуно нереална. Разлог је тај што, упркос најавама о могућој диверзификацији снабдевања из других земаља, Србија у наредним годинама нема чиме да замени руски гас.
Нереално је очекивати стабилне испоруке, а камоли продужење трајања уговора, и истовремено чак покретати питање могућег увођења санкција.
Судећи према првим изјавама лидера, они су питање односа са Русијом, барем када је реч о санкцијама, за себе већ решили: санкција неће бити. О таквом питању требало би да одлучују сами грађани на референдуму.
Наравно, ново руководство ће декларативно подржавати европске интеграције, али ће односи са Русијом, барем у догледној будућности, остати непромењени.
На то утичу и унутрашњи разлози, јер је Студентска листа прилично хетерогена политичка снага када је реч о ставовима о спољнополитичким питањима. Због тога инсистирање на било којој од тих тема носи опасност од унутрашњег раскола.“
На основу изборних резултата, Студентска листа освојила је 140 од укупно 250 места у парламенту.
У Европској комисији изјавили су да су спремни да подрже реформе у Србији. Ипак, истакли су да ће Београду бити изузетно тешко да напредује на путу ка чланству у ЕУ без усклађивања спољне политике са Бриселом.
Нови српски лидери планирају да прошире диверзификацију извора снабдевања енергентима. Међу могућим алтернативама наводе се увоз гаса из Азербејџана, као и набавка течног природног гаса (ЛНГ) у Грчкој и Румунији.
(Комерсант, Данас)
