При крају Другог светског рата врхушка Трећег рајха покренула је операцију „Вукодлак“ која је подразумевала пружање отпора и организовање саботажа на територијама које заузимају свезници. Ова операција требало је да траје и после потписане капитулације како би се немачко становништво мотивисало на даљи отпор.

Вучићева операција „Вукодлак“ је много перфиднија од есесовских минирања пруга, мостова, фабрика. Он експлозив подставља унутар финасијског система, безбедносних структура и политичко.медијских организација. Сви имају само један циљ-сопствену безбедност и опструкцију нових власти.

„Нема ниједне позитивне вести из Србије после 25.октобра“ понављају поражени напредњаци, док позивају на јединство и борбу. Многима за сада све ово делује као фарса, као провидно глуматање, али многи су тако говорили и за Шешељево изношење због украденог џипа, и кад је једна Наташа (Јовановић) полила водом другу Наташу Мићић, и када су седели на стиропору или доносили џакове…

Примера је много, а наш лакомислени подсмех брзо се претворио у четрнаестогодишњи плач. Сребрни метак за Вучићевог „Вукодлака“ јесте брза реакција реформисаних институција и доказивање свих непочинстава његове криминалне организације.

Они ће инсистирати на позицији „једине странке“ у парламенту , а он на статус „лидера“ опозиције. То самозвање треба одмах прекинути оптужницама и кристално јасним доказима (предочени јавности преко масовних медија) о злоделима која се СНС преквалификовала у ОКГ. То јеједини пут не само ка оздрављењу, већ и ка превенцији поновног обољевања.

др Александар Дикић, Без цензуре