На америчким међуизборима одржаним 3. новембра 2026. године демократе су оствариле убедљиву победу и преузеле контролу над оба дома Конгреса – Сенатом и Представничким домом. Републиканци су претрпели историјске губитке, укључујући и у државама које су дуго сматране њиховим упориштем, што је тумачено као јасан глас против политике председника Доналда Трампа.
Трамп ће до краја свог другог мандата, који истиче 2029. године, бити „ламе дак“ председник. Иако задржава извршну власт, укључујући право вета и контролу над спољном политиком преко Стејт департмента и Националног савета за безбедност, Конгрес под демократском контролом може значајно ограничити његове иницијативе кроз буџет, санкције, надзор и резолуције. У наредне две године очекује се да ће Трампова администрација покушати да настави „Америка прва“ приступ, са акцентом на трансакционалне односе и економске договоре, али са мање простора за једностране потезе.
За Србију и Западни Балкан то значи период несигурности. Током претходних година Трамп је имао не толико заинтересован став према Србији, док су неки републикански кругови гледали на Србију кроз призму „хришћанског“ савезника и противника либералног поретка у Европи. Са новом влашћу у Београду, где је Студентска листа победила СНС, и са ослабљеним Трампом, ситуација би могла да се промени. Очекује се да ће Вашингтон више радити кроз институције и у координацији са Европском унијом.
Демократе у Конгресу могу вршити притисак на Трампову администрацију да оштрије реагује на питања владавине права, медијских слобода и регионалне стабилности. Историјски, демократске администрације су више наглашавале условљавање помоћи и интеграција поштовањем демократских стандарда, као и решење косовског питања у складу са споразумима из Брисела и Охрида. У наредне две године могући су притисци за санкције према појединцима или ентитетима који угрожавају територијални интегритет Босне и Херцеговине, као и за „јаснију подршку европским интеграцијама Србије“.
Ако 2028. године на председничке изборе дође демократа, очекује се повратак класичног атлантистичког приступа: јача координација са ЕУ, већи акценат на владавину права, борбу против корупције и коначно решавање отворених питања на Балкану. До тада, Србија ће вероватно морати да балансира између очекивања Вашингтона и својих регионалних интереса, док ће притисци из Конгреса бити све израженији.
Ипак, постоје тумачења да се и демократе неће вратити на стари начин америчког утицаја и притисака у Европи и свету, већ ће такође водити политику која ће пре свега бити фокусирана на територију Америке.
(Србин инфо)
