Вест о хапшењу Марка Кричка од стране његових потчињених показује сав апсурд српске полиције. Многи поздрављају тај потез полиције и тужилаштва, али се заборавља да су то ипак урадили лојалисти претходне власти. Њихове корумпиране структуре су ово одрадиле плански, само са намером да се у јавности покаже да ипак нешто раде.
Међутим, знамо да се случај „Сењак“ десио у мају и да је тај исти Ненад Стефановић, заједно са врхом власти, учествовао у умањивању одговорности Веселина Милића у вези са случајем тешког убиства у ресторану „27“. Од помагања у овом тешком убиству, када је реч о Веселину Милићу, дошло се до непријављивања кривичног дела, а са нивоа надлежности Вишег суда предмет је прешао у надлежност Основног суда.
Сада се тужилац Стефановић појављује, након пола године, са изјавом да хапси Кричка по пријави адвоката Веселина Милића. Јасно је да је за то знао још почетком јула, када је и поднета кривична пријава против Марка Кричка.
Поставља се питање – зашто?
Моје мишљење је да су изабрали и испланирали моменат да се пред долазећом влашћу покажу као борци за правду, а да истовремено помогну одлазећој власти.
Треба се запитати зашто Загорка Доловац, у складу са правилима правилног поступања, овај предмет није делегирала неком другом тужилаштву у Србији. Логично је да, због поступања Ненада Стефановића у случају „Сењак“ и потребе за непристрасношћу, он не би требало да буде тужилац који поступа у предмету и хапси Кричка по пријави Милићевих адвоката.
Међутим, ово је ипак договорена „игранка“ врха одлазеће власти, чији је циљ да заједно са Ненадом Стефановићем скрене пажњу јавности са много опаснијих тема по стари режим – Скај преписке и Алта банке.
Обе афере се повезују са самим врхом власти, а потурањем случаја Кричак фокус се помера са далеко важнијих дешавања, као што су Скај преписка и Алта банка.
Већ је очигледно, по мом мишљењу, да се Скај преписка повезује са бившим председником, а сада грађанином Александром Вучићем. Сматрам да се и случај Алта банке повезује са истим грађанином, који тврди да нема ништа са новцем. Међутим, поставља се питање како су предузећа као што су ЕПС, МУП, Електромрежа Србије, Паркинг сервис, Србијашуме, Транспортгас, Југоимпорт СДПР, наменски произвођачи „Милан Благојевић“ и „Слобода Чачак“, као и многа друга, могла да пребаце своје пословање у тако малу банку без одлучујуће улоге тог истог грађанина Александра Вучића.
Сматрам да је то рађено у координацији са министром финансија Синишом Малим, који је, после Вучића, био практично једини стварни и ефективни председник Владе.
Такође једну од главних улога у свему томе, као и у вези са наводним изношењем новца у иностранство, имала је гувернерка Јоргованка „Цица“ Табаковић, заједно са екипом вицегувернера из Народне банке Србије.
Истовремено, не сме се заборавити да тај исти Ненад Стефановић не помиње нити покреће предмет у вези са пребијањем студената у згради Владе Србије, за које се терети тај исти Кричак.
На крају, мора се признати да су сви ови случајеви много важнији од поступања по пријави адвоката Веселина Милића против начелника УКП-а.
Несрећни Кричак је овде, сматрам, ипак плански жртвован како би досадашњи центри моћи добили на времену и спасили оно што се спасити може.
Аутор је адвокат и члан Светске асоцијације шефова полиције
Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.
(Данас)
