Бивши председник Србије Александар Вучић не може да користи право на помиловање како би се обрачунавао са правосуђем и ослобађао кривичног гоњења активисте странке чији је био председник, оценио је правник Владица Илић за Н1.
Он сматра да су мотиви због којих је Вучић давао помиловања супротни Уставу и да би Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) требало да испита да ли је председник тиме починио кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Илић је на мрежи Икс (Твитер) навео да помиловање „није правно неограничено овлашћење председника“.
То значи, каже Илић, да то значи да председник, иако има доста различитих разлога због којих би могао да да неком лицу помиловање, било у виду ослобођења од казне или замене неке казне блажом казном, или у виду ослобођења од кривичног гоњења, ипак не може то да ради из ма каквих мотива и разлога.
„Ми смо у претходном периоду, а ту пре свега мислим на прошлу годину, чули председника који је више пута говорио да ће давати помиловање и због БДП-а, а касније и због тога да би он, како је рекао, „исправљао неправду коју наносе судови и тужилаштво“, како би он штитио нејаке од неке неправде коју шире судови и тужилаштва широм Србије и да ће он то да настави да ради. И ми сад видимо да он то заиста јесте и наставио да ради, са том својом идејом“, наводи саговорник за Н1.
Како објашањава, председник, по Уставу, није надлежан да буде инстанца изнад судске власти – дакле да он контролише и онемогућава рад правосуђа, тужилаштва и суда.
„Њему је помиловање дато као овлашћење, то је један стари институт, да би у неким одређеним ситуацијама, дакле неким лицима, давао помиловање због неких изузетних разлога који се најчешће везују за неке разлоге услед тешке болести, неких изузетних околности под којима је неко дело учињено, кад је праћено неким личним околностима попут стварног кајања, неким последицама дела које тешко погађају саму особу која је осумњичена или осуђена. Помиловање није дато да би председник ослобађао активисте партије чији је он био председник и чија је она истакнута личност, да даје помиловање да би на тај начин он показивао једну врсту надмоћи над правосуђем и да би се обрачунавао с правосуђем“, наглашава Илић.
Како су Вучић и Вујић злоупотребили службени положај?
Наводи и да је Вучић прошле године врло експлицитно говорио о својим мотивима због којих је давао та помиловања, али према мишљењу Илића, ти мотиви су супротни Уставу.
„То је завређивало једну реакцију тужилаштва, да се испита да ли је он искоришћавањем службене дужности учинио кривично дело злоупотребе службеног положаја“, истиче и додаје да мисли да до тога мора да дође и адресира да би у том случају требало да регује Јавно тужилаштво за организовани криминал.
Напомиње и да је председник дао у више наврата преко 50 помиловања и да је углавном реч о кривичним делима са елементима насиља.
„За таква кривична дела, помиловања су забрањена и по међународном праву људских права“, указује правник.
Додаје и да је би овом случају, кривично правну одговорност, поред Вучића, требало да сноси и његов саизвршилац – министар правде у техничком мандату Ненад Вујић.
Свима онима који су овим помиловањима оштећени, каже, следећа инстанца јесте да се обрате Уставном суду.
„Уставни суд има право да поништи појединачни акт који је супротан Уставу, односно којим се крше људска и мањинска права, то је овлашћење Уставног суда прописано Законом о Уставном суду“, наводи.
А што се кривичне правне одговорности председника и министра правде тиче, каже:
„Ту је суштина у разлозима због којих су та помиловања дата. Дакле, помиловање, без обзира што је оно једно доста широко овлашћење, како се каже некад и дискреционо, оно не може да буде дато из ма којих разлога, и оно не служи томе да председник покаже да је он највиши орган у Републици Србији. Он то није. По Уставу он не може да контролише судске одлуке и да се ставља у позицију да он буде изнад правосуђа.“
Н1
