Прочитај ми чланакЗамерио је својевремено председник Србије Александар Вучић блокадерима што су Дијану Хрку назвали мајком храброст, спочитавши им да су необразовани и неписмени. Исту синтагму сада је искористио и његов најближи сарадник Милош Вучевић, желећи да се додвори једној мештанки Котража, приликом посете том селу поводом предстојећих локалних избора.
„Част је упознати Весну Репановић и њену дивну породицу у селу Котража. Мајка храброст, као и све наше дивне даме које су стуб својих породица и стуб наше Србије, наше заједничке породице“, написао је Вучевић на друштвеној мрежи Икс.
Тиме је, међутим, употребио израз који код немачког писца Бертолта Брехта има ироничну конотацију и односи се на лик морално проблематичне јунакиње из његове познате драме „Мајка Храброст и њена деца“.
„Они су својим незнањем, желели да представе Дијану Хрку као моралну ништарију. То је срамота колико незнања ти људи имају, а неке друге називају ‘ћацијима’. Причате о људима који ништа не знају и који мисле да незнањем могу да управљају земљом“, рекао је Вучић о грађанима који су пружили подршку Хрки.
Част је упознати Весну Репановић и њену дивну породицу у селу Котража. Мајка храброст, као и све наше дивне даме које су стуб својих породица и стуб наше Србије, наше заједничке породице.
Чуваћемо мир, чуваћемо нашу земљу и још више улагати у наша села, у добре путеве, у бољи… pic.twitter.com/ndrTFVBeLG— Милош Вучевић (@milos_vucevic) March 16, 2026
Исту грешку претходно је направио Вучићев страначки колега Небојша Бакарец који је Ану Брнабић назвао „Ана Орлеанка Брнабић – Мајка храброст“, хвалећи одлуку напредњака да је поставе за председницу Народне скупштине.
Након што је професор права Бојан Пајтић оценио да је Бакарец или прочитао само наслов позоришног комада или увредио Брнабићку, подсетивши да је Брехт синтагмом “мајка храброст” иронично назвао своју јунакињу, иначе кукавицу, криминалку и лажљивицу, Бакарец је узвратио да тај израз нема везе са комадом Бертолта Брехта.
„Мајка храброст је широко распрострањена синтагма. Ана Брнабић је МАЈКА свог сина, и веома ХРАБРА жена. Мајка храброст. Што се тиче Брехтове драме, Пајтић бесрамно фалсификује садржај те драме и нетачно приказује главну јунакињу“, тврди Бакарец, који је као доказ понудио то што на Википедији пише да је Брехтова јунакиња добра мајка, топла особа, жртва околности и посла који је изабрала.
– Какав нам је однос према култури и образовању, таква нам је будућност. И није то ништа ново под капом небеском. Неки су то одувек знали, а неки на жалост не – коментарише Ружица Марјановић, професорка српског језика и књижевности у Ужичкој гимназији.
Како истиче, израз „мајка храброст“ звучи примамљиво, па су га прихватили и они који о Брехту не знају готово ништа.
– Постоји и удружење грађана тог назива. Боре се за бољи третман породиља. Има још примера неадекватне употребе овог израза. То са Брехтом нема више никакве везе. Питање је како смо дошли у ситуацију да већина оних којима се израз мајка храброст чини добрим немају појма ко је Брехт и шта нам је дивном иронијом поручио – наводи Марјановић.
Она подсећа да је прошло више од 30 година откако смо сјајног немачког писца избацили из школе, те је зато логично да о Брехту већина не зна ништа.
– Више забрињава што се носиоци власти када им се сугерише да погрешно користе синтагму, позивају на Википедију. Не дај боже да се потруде и прочитају драму. Ко за то данас има времена? Довољне су инстант информације, површне, често нетачне. Кога брига. Али такви људи одлучују о нама. Како је то лепо давно рекао Павле Савић: ово је освета бивших понављача – каже Марјановић.
На питање како објашњава то што се синтагма мајка храброст упорно погрешно користи, наша саговорница појашњава да је Брехт избачен из школског програма почетком деведесетих, када је извршена радикална реформа програма наставе књижевности.
– Тада је нестало скоро све што мирише на левичарско, на идеју блискости народа несретне Југославије, на партизанско… Страдао је тада и несретни Брехт, коме се доследни левичарски став није могао опростити, а вероватно ни радикални антиратни принцип који постоји у скоро свему што Брехт пише, у поезији и драми „Мајка Храброст и њена деца“ можда најинтензивније – прича Марјановић.
„Мајка Храброст“ је, како каже, била обавезна лектира у школском систему који смо подругљиво звали “шуварице”, а који је, данас је сасвим сигурно, увелико био бољи од овога што сада имамо.
– Верујем да би сваки ђак који је прошао кроз тај образовни програм морао знати да је Брехтов назив драме ироничан. Ана Фирлинг није храбра. Она је лукава, препредена и пре свега жели да тргује. Њу рат не интересује, осим као прилика. Покушава да сачува своје троје деце и задовољна је само када добро зарађује. Спремна је да подмићује, не интересује је смрт других. Срећна је само када посао цвета. Вуче кола кроз каљугу ратне Европе. И баш зато што је спремна да мува и нема став према злу, она на крају остаје сама. Ваљало би знати да су њена деца, нарочито Катрин, боља и поштенија од мајке. Зато страдају. Ратна профитерка на крају је сама, а веровала је да ће оним што ради спасити своју децу. За другу децу је није брига. То је судбина себичних и такозваних “неопредељених”, вели нам Брехт. Зато га данас нема у лектири. Опасан је и угрожава идеју на којој се заснива савремено школство у Србији. Стари је Брехт животом и оним што је радио упозоравао Немачку пред Други светски рат, али као и сваки добар писац упозорава и нас данас – указује Марјановић.
Слично и у Немачкој
– Није нека утеха, али ваља знати да је Брехтова позиција таква и у Немачкој. Давних година сам једног недељног поднева била у паници што касним и нећу довољно рано доћи до Музеја посвећеног Брехту. Дозвољен је улаз малим групама и то само два пута током дана, јер кућа у којој је живео чудесни писац није нарочито велика. Бојала сам се да нећу успети да дођем до карте, али сам потпуно запањена схватила да сам једини посетилац који је тога дана дошао Брехту у походе. Љубазна кустоскиња објаснила ми је да је то уобичајена ситуација. Ђаци не долазе, школе су незаинтересоване. Понекад се појави неко ко се бави позориштем или понеки студент – присећа се Ружица Марјановић.
