Народна банка Србије (НБС) одузела је у петак дозволу за рад Алта банци, која послује у оквиру Алта Групе. У оквиру ове групе послује и Алта Ритејл, компанија која је основана ове године и која је у октобру од Фортенове купила Идеу, Роду и Меркатор, као и још неколико повезаних компанија.

Наиме, Алта Група саопштила је 13. октобра ове године да је, након испуњења свих услова предвиђених купопродајном документацијом и добијања регулаторних одобрења, Алта Ритејл успешно окончала преузимање компаније Идеа Маркети д.о.о. и повезаних друштава  Енна Фруит Гроцка Београд, Супер Картица Београд, М-Профил СПВ Београд и мСтарт Бусинесс Солутионс Београд. У оквиру компаније Идеа Маркети послују и трговински ланци Рода и Меркатор.

Јавност, међутим, ни од Алта Групе ни од Фортенове није добила информацију о томе колико је износила ова купопродаја, као ни да ли је Алта банка имала кључну улогу у финансирању трансакције.

Поједини економски стручњаци видели су у уласку Алта Групе на тржиште малопродаје покушај бивше власти да преко преузимања Идее, Роде и Меркатора утиче на снижавање цена и повећа конкуренцију на тржишту којим доминира Делез, власник трговинског ланца Макси.

Оваква тумачења заснивају се, између осталог, на блиским везама Алта Групе и бивше власти, а на које су поједини економски стручњаци и представници опозиције указивали годинама.

Куповином Идее, Роде и Меркатора, Алта Ритејл је добио око 300 малопродајних објеката у више од 80 градова и општина широм Србије, али и више од 6.500 запослених, као и мрежу од 600 добављача и домаћих произвођача.

Због тога је одузимање дозволе за рад Алта банци и питање могућих последица по Идеу, Роду и Меркатор посебно важно, имајући у виду потенцијални утицај на тржиште малопродаје.

Међутим, важно је направити разлику – стечај банке не значи аутоматски и стечај других правних лица која послују у оквиру исте пословне групе.

Доктор економских наука и бивши државни секретар у Министарству трговине Драгован Милићевић каже за Данас да не очекује да ће се Идеа, Меркатор и Рода угасити, јер је управо реч о, како наводи, неповезаним трансакцијама.

„Једно је пословање, а друго власништво. Једино ако у циљу стабилизације система одлуче да препродају, само је питање ко би то купио“, истиче Милићевић.

Наш саговорник указује да би се, на основу уписаног капитала компаније Алта Ритејл, могло закључити да је вредност купопродајне трансакције Идее, Роде, Меркатора и осталих повезаних компанија износила око 50,6 милиона евра.

На питање да ли постоји могућност да је Алта Банка помогла Алта Ритејлу у куповини ових компанија од Фортенове групе, Милићевић објашњава да је Алта Ритејл основан 26. марта 2026. године, те да још нема финансијских извештаја, због чега у овом тренутку није могуће са сигурношћу одговорити на питање да ли је куповина финансирана средствима банке.

„Мада је вероватноћа 99 одсто. Односно, 99,99999 бесконачно много деветки да јесте“, оцењује Милићевић.

Међутим, поставља се питање да ли су рачуни Идее, Роде и Меркатора били отворени у Алта банци и, уколико јесу, да ли су сада у блокади. Такође, неизвесно је да ли добављачи могу да очекују проблеме са наплатом потраживања и какве би последице евентуални проблеми могли да имају по запослене.

Милићевић сматра да овај малопродајни систем има рачуне у готово свим банкама. Опасност би, како наводи, постојала једино уколико су у Алта банци држали депозите, мада додаје да не верује да трговински ланци то практикују.

„Они су и овако ограничено ликвидни, динар им је као кућа. Велики је систем и не очекујем да ће се угасити“, понавља Милићевић.

Уколико би, ипак, дошло до гашења Роде, Меркатора и Идее, поставља се и питање како би након тога изгледало малопродајно тржиште у Србији.

Хипотетички, како каже Милићевић, у кратком року не би дошло до значајнијих промена, јер је тржиште већ покривено другим малопродајним ланцима.

„Повећао би се промет осталим ланцима, али би неке навике купаца да купују баш ту морале бити промењене. Имате негде и територијалну погодност, што би свакако смањило комфор купаца, али би вероватно остао отворен простор за долазак потенцијалних конкурената“, указује Милићевић.

Упитан да ли би то значило да би цене у другим малопродајама порасле услед смањења конкуренције, Милићевић сматра да до тога не би требало да дође.

Према најновијој листи Агенције за привредне регистре „Сто нај“, Идеа је прошле године била трећи највећи трговац у Србији према висини пословних прихода.

Компанија се на листи према пословним приходима нашла на 15. месту, иако су њени приходи смањени за 14,2 одсто у односу на 2024. годину и износили су 91,4 милијарде динара.

Када је реч о нето резултату, Идеа је прошле године остварила нето губитак од око четири милијарде динара, што је 10,7 пута више него 2024. године.

Данас