YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод — Драгана Трифковић на СМС Ливе ТВ
00:00:19 Вучићева помиловања и случај Дијане Хркаловић
00:00:59 Трифковић: Криминал је интегрисан у државне структуре
00:01:27 Ко је био укључен у институције и полицију?
00:02:04 Захтев за реформом безбедносног апарата
00:02:22 Тврдња о сарадњи режима са криминалним кланом
00:02:54 Судија Живадиновић и питање о спрези мафије и државе
00:03:23 Поређење са Колумбијом и Мексиком
00:03:49 Корупција у афричким и западним државама
00:04:11 Оцена о криминализацији институција и друштва
00:04:25 Телевизије и криминалци као узори младима
00:04:41 Милошевићево време и Вучићев режим — њено поређење

Директорка Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић оценила је за „СМС Ливе ТВ” да помиловања Александра Вучића треба посматрати у контексту односа власти и криминала. Говорећи о Дијани Хркаловић, изнела је тврдњу да је Вучићев режим омогућио „интеграцију криминала у државне институције”, а последице описала као дубоко друштвене. Као неопходан корак навела је реформу безбедносног апарата и прекид такве праксе.

У разговору са Дејаном Петром Златановићем, главним и одговорним уредником Србин.инфо, Трифковић је говорила о полицији, односима власти са криминалним клановима и помиловањима. Своју оцену проширила је и на улогу телевизија које, према њеним речима, криминалце претварају у популарне личности и нуде их деци као хероје. Поредећи Србију са другим државама, нагласила је да сличан пример лично није видела.

Повод: објављена имена помилованих, међу њима Дијана Хркаловић

Виши суд у Београду је, према саопштењу које је пренео РТС, 2. новембра 2026. добио од Министарства правде одлуке о помиловањима од 27. септембра исте године. Дијана Хркаловић ослобођена је кривичног гоњења за трговину утицајем, а Марко Павловић за тешко убиство у покушају; на списку су и Небојша Ђокић, Драгана Живадиновић и Милош Дугалић, за кога је наведено ослобађање од даљег издржавања казне. РТС

Према извештају Н1, Хркаловић се теретила за ометање полицијских истрага, укључујући поступање са материјалом у предметима који су повезивани са Беливуком и Елезом. Њена првостепена пресуда била је укинута, а она је негирала кривицу. Правни основ поступка обухваћеног помиловањем јесте трговина утицајем; помиловање зато треба разликовати од судске одлуке којом се утврђује невиност. Н1 инфо

„Криминал преузима државу”: њена оцена односа власти и институција

„То нико никада пре није радио”, рекла је Трифковић, образлажући своју оцену да је током Вучићеве власти криминал уведен у саме државне структуре.
Према њеном виђењу, криминал је постојао и раније, али је био одвојен од институција, док се у периоду о којем говори, како тврди, догодило њихово повезивање. Дијану Хркаловић навела је као пример, уз уверење да таквих случајева има још.

Трифковић очекује да ће се у наредном периоду сазнати шта се све дешавало и ко је био укључен у државне институције, пре свега у полицију. Довођење људи које повезује са криминалом у структуре задужене за његово сузбијање описала је као „крајње штетно, контрадикторно”, уз упозорење да то води ситуацији у којој „криминал преузима државу”, што се, према њеној оцени, већ догодило.

Реформа безбедносног апарата и разјашњавање улоге полиције

Из такве оцене Трифковић изводи захтев за променама у безбедносном систему, наводећи да је „неопходно да се изврши реформа безбедносног апарата”.
У изјави каже да је нова власт такву реформу обећала и износи очекивање да ће тај процес дати „одговоре на многа питања” о претходном функционисању система. У достављеном разговору не разрађује кадровске потезе, рокове нити модел те реформе.

Тврдња о сарадњи са кланом: грађани као таоци криминала

Говорећи о помиловањима, Трифковић је нагласила да Хркаловић није једини случај, а затим изнела тврдњу да је режим сарађивао са једним криминалним кланом и да су заједно водили борбу против другог, супротстављеног клана. Последицу таквог односа описала је оценом да су држава Србија и њени грађани постали таоци криминала који је, како каже, продро дубоко у све поре друштва.

„То је нешто са чим морамо да раскинемо и са чим мора да се заврши”, поручила је. Према њеном уверењу, одлазак режима Александра Вучића гарантује прекид таквог односа. Тај став повезала је са својим претходним захтевом за реформом безбедносног апарата и очекивањем да ће бити разјашњене везе криминала са државним структурама.

Случај судије Живадиновић: шта је потврђено у објављеним подацима

Златановић је у питању поменуо и помиловану судију Драгану Живадиновић и Веселиновића. Према објављеном саопштењу, помиловање Живадиновић односи се на злоупотребу положаја и фалсификовање службене исправе; медији су извештавали о сумњи на погодовање осуђенику за хотелски ваучер и, засебно, о њеној улози у ослобађајућој одлуци за Звонка Веселиновића. РТС

Поређење са Колумбијом, Мексиком, афричким и западним државама

На питање да ли је током међународног посматрања избора видела слично повезивање државе и мафије, Трифковић је одговорила одрично и поновила оцену о посебности Србије. Навела је Колумбију и Мексико као земље у којима делују картели, уз напомену да у тим државама није била, и изнела мишљење да се тамо држава бори против картела. Своје поређење засновала је на оцени да су у том случају држава и картели у сукобу.

„Корупције има свуда”, рекла је Трифковић, помињући афричке земље, Брисел и Немачку. Истовремено је тврдила да у афричким државама које је посетила није видела оно што описује као постављање криминалаца на државне функције у Србији. „Ја то нисам нигде видела тамо где сам била”, нагласила је пред крај изјаве.

Телевизије, деца и криминалци као хероји

Трифковић сматра да се последице односа власти и криминала преносе и на цело друштво. Према њеним речима, током Вучићеве владавине криминал је представљан као нешто пожељно, између осталог кроз телевизијска гостовања људи које она описује као криминалце. Упозорила је да се њиховом популаризацијом деца усмеравају да их доживљавају као личности на које треба да се угледају: „Да им то буду хероји, да им то буду узори.”

„То је страшно нешто”, рекла је, поредећи ту појаву и са временом Слободана Милошевића. Навела је да је и тада, у доба процвата криминала, таквих појава било до одређене мере. За период Вучићевог режима употребила је реч „метастаза”, описујући обим проблема који, према њеној оцени, обухвата институције, медије и вредности које се нуде младима. Тиме је повезала своју критику помиловања са ширим питањем криминализације друштва.

Кључни ставови Драгане Трифковић

Тема	Њена тврдња или оцена	Предлог или очекивање
Државне институције	Вучићев режим је, како тврди, интегрисао криминал у државне структуре.	Разјашњавање начина на који је систем функционисао.
Дијана Хркаловић	Сматра да је један од више примера проблема у институцијама.	Очекује откривање других случајева и укључених лица.
Полиција и безбедност	Повезивање са криминалом, по њој, подрива борбу против криминала.	Реформа безбедносног апарата.
Односи са клановима	Тврди да је режим сарађивао са једним кланом против другог.	Прекид таквих односа, који очекује одласком режима.
Међународна поређења	Каже да сличан пример лично није видела у посећеним државама.	Указује на разлику коју види између корупције и интеграције криминала у институције.
Медији и млади	Сматра да телевизије криминалце претварају у хероје и узоре деци.	Упозорава на последице криминализације друштва.

Извор изјаве: „СМС Ливе ТВ”; разговор водио Дејан Петар Златановић.