YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 – Паровић: Историјска победа 25. октобра и улога студената
00:01:51 – Две године од трагедије у Новом Саду: сећање на жртве
00:03:28 – Паровић: Пад надстрешнице је државни злочин
00:04:48 – Зашто 16 жртава обавезује Србију да истраје у борби за правду
00:05:35 – Паровић прозива Вучића, Вучевића, Момировића и Весића
00:06:13 – ФТН Нови Сад: оптужбе о политички усмераваном вештачењу
00:07:49 – Паровић оптужује декана Думнића и продекана Пешка
00:09:17 – Везе руководства ФТН-а са СНС-ом и државним функцијама
00:10:36 – Студентске блокаде, полиција и наводни притисци на студенте
00:11:29 – Милионски пројекти ФТН-а и сумње у корупцију професора
00:13:54 – Думнићеве политичке везе, прогони професора и спорни послови
00:17:10 – Правда за жртве, 100 хапшења и Паровићева завршна порука

На дан када се навршавају две године од једне од најтежих трагедија у новијој историји Србије, др Мирослав Паровић поручио је да политичке промене, изборни резултати и студентска победа о којој говори не могу бити довољни уколико се не утврди пуна одговорност за смрт 16 људи под надстрешницом Железничке станице у Новом Саду.

У свом обраћању јавности, које је објављено на YоуТубе каналу „Србин.инфо”, Паровић је посебно нагласио да се не сме дозволити да политичка еуфорија после 25. октобра потисне сећање на 1. новембар 2024. године. Према његовим речима, управо је новосадска трагедија постала симбол система у којем политички утицај, лични интереси и институционална зависност могу да буду важнији од живота грађана.

Паровић је највећи део излагања посветио Факултету техничких наука у Новом Саду, високошколској установи на којој је завршио основне, мастер и докторске студије и на којој је, како каже, једно време радио као асистент. За разлику од општих политичких критика, овога пута је поименично изнео низ оптужби против руководства тог факултета, тврдећи да су поједини његови представници злоупотребили професионални углед институције како би помогли властима да избегну утврђивање одговорности.

Од изборне победе до 1. новембра: „Не смемо заборавити зашто је све почело”

На почетку обраћања Паровић је говорио о догађајима од 25. октобра 2026. године, описујући резултат који су, према његовом тумачењу, остварили грађани Србије предвођени студентима као историјску победу. Он сматра да је српско друштво тим резултатом показало политичку зрелост и способност да се организује и супротстави систему који је, како оцењује, дуго почивао на корупцији, притисцима и злоупотребама власти.

Паровић је Србију назвао новом „европском авангардом”, тврдећи да би искуство студентског и грађанског организовања могло да послужи као пример и много богатијим државама са дужом демократском традицијом. Ипак, одмах је упозорио да политичка победа није исто што и успостављање правне државе.

Према његовим речима, тековине 25. октобра могу бити очуване једино уколико се претворе у трајне институционалне промене. Посебно истиче да однос нових власти према новосадској трагедији мора бити једно од главних мерила њихове искрености. За Паровића, обележавање друге годишњице пада надстрешнице није само чин сећања на жртве, него и прилика да се постави питање какву државу Србија жели да изгради после политичких промена.

„Први новембар постао је један од најцрњих датума наше историје”

Говорећи о значају 1. новембра 2024. године, Паровић је новосадску трагедију упоредио са другим тешким датумима из српске историје. Подсетио је на страдања становништва током ратова, окупација, бомбардовања и масовних стрељања, истичући да трагедија у Новом Саду има посебну тежину управо зато што се догодила у мирнодопско време, у држави чије су институције биле дужне да заштите сопствене грађане.

Према његовом тумачењу, суштина трагедије није само у броју погинулих, већ у сумњи да је систем који је морао да спречи несрећу накнадно настојао да заштити политички и институционално одговорне. Он је то назвао „државним злочином”, тврдећи да су у његовом извршењу и прикривању, према његовом мишљењу, учествовали људи који се јавно представљају као патриоте и заштитници државних интереса. За разлику од ратних трагедија, у којима је непријатељ долазио споља, Паровић сматра да су грађани Србије у Новом Саду страдали услед деловања и пропуста људи из сопственог државног система.

Шеснаест изгубљених живота и питање одговорности државе

Подсетимо, 1. новембра 2024. године, у 11.52 часа, обрушила се бетонска надстрешница Железничке станице у Новом Саду. Четрнаест људи погинуло је непосредно приликом рушења, док су још две особе касније подлегле повредама. Једна тешко повређена особа је преживела. Паровић је у свом излагању поменуо и „седамнаесту, нерођену бебу”.

Он сматра да је трагедија постала тачка окупљања студената и грађана који су готово две године захтевали одговорност, транспарентност и функционисање институција. Паровић наглашава да је, према његовом уверењу, друштвена солидарност са породицама жртава омогућила да студентски протести прерасту у много шири покрет који је на крају довео до политичких промена. За њега зато не постоји раздвајање политичке победе од обавезе да се трагедија до краја расветли.

Паровић прозвао Вучића, Вучевића, Момировића, Весића, Танасковићеву и Димоски

У делу интервјуа посвећеном политичкој одговорности, Паровић је поименично навео Александра Вучића, Милоша Вучевића, Томислава Момировића, Горана Весића, Јелену Танасковић и Аниту Димоски. Он сматра да се не сме испитивати само непосредна техничка одговорност за пад надстрешнице, него и читав систем доношења одлука, контроле радова, издавања дозвола, политичког надзора и каснијег поступања државних органа.

Према његовој оцени, одговорност мора обухватити и оне који су својим чињењем или нечињењем евентуално допринели трагедији, али и оне за које би се доказало да су после несреће незаконито помагали у прикривању доказа или заштити осумњичених. Посебно је критиковао то што, две године након трагедије, нема правоснажних кривичних пресуда којима би била утврђена индивидуална одговорност.

Посебне оптужбе против Факултета техничких наука

Највећи део Паровићевог обраћања односио се на улогу Факултета техничких наука у Новом Саду, посебно на израду стручног вештачења о узроцима пада надстрешнице. Паровић је нагласио да на ФТН гледа као на установу којој лично дугује велики део свог образовања. Подсетио је да је на том факултету завршио све нивое студија, као и да је 2009. године, према сопственим речима, стекао мастер диплому као најбољи студент своје промоције.

Такође је истакао да је на факултету једно време био асистент и да је поносан на своју докторску титулу стечену на новосадском универзитету. Због тог личног односа, како је објаснио, сматра да има посебну обавезу да јавно проговори о људима за које верује да су нарушили углед ФТН-а. Подсетио је и на академика Драгутина Зеленовића и друге личности које су допринеле изградњи угледа ове установе, оцењујући да је данашње руководство довело у питање наслеђе претходних генерација професора и научника.

„Вештачење је политички усмеравано” – Паровић тражи испитивање улоге Думнића и Пешка

Паровић је најтеже оптужбе изнео против декана ФТН-а проф. др Бориса Думнића и продекана за развој и финансије проф. др Игора Пешка. Он тврди да је вештачење о паду надстрешнице било политички усмеравано и да су поменути руководиоци прихватили да факултет учествује у процесу који је, према његовом уверењу, требало да олакша избегавање кривичне одговорности. Према Паровићевој оцени, они су својим утицајем омогућили да стручна документација буде коришћена за политичку заштиту представника власти.

Посебно је нагласио да, по његовом мишљењу, њихово деловање није било последица незнања или случајности, већ свесно донетих одлука ради стицања личне и политичке користи. Ипак, важно је навести и оно што је независно проверљиво: Факултет техничких наука је 11. фебруара 2025. потврдио да је његов Департман за грађевинарство и геодезију био одређен наредбом Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду од 1. новембра 2024. за израду вештачења. Факултет је тада одбацио јавне нападе на стручност вештака, називајући их тенденциозним и неоснованим.

Портал 021 је у августу 2026. објавио анализу налаза вештака ФТН-а, који је део потврђене оптужнице. У том налазу разматрани су технички узроци рушења, стање конструкције и материјала, као и друге околности важне за утврђивање узрока трагедије. Зато Паровићев захтев за испитивање евентуалне злоупотребе вештачења треба разликовати од тврдње да је таква злоупотреба већ доказана.

Политичке везе са СНС-ом и државне функције

Као један од аргумената за своје сумње, Паровић је навео политичке везе које, према његовим речима, Думнић и Пешко имају са Српском напредном странком и структурама власти. Тврди да су обојица били политички активни и да су учествовали на скуповима СНС-а, док се Думнић, према Паровићевим речима, појављивао и у предизборном споту те странке.

За Думнића је навео да је добио значајне функције повезане са управљањем енергетским мрежама у Србији, а за Пешка да је био саветник Милоша Вучевића. Паровић сматра да ове везе отварају питање могућег сукоба интереса приликом поступања факултета у предметима од великог јавног значаја. Он износи сумњу да су политичка лојалност и обављање државних функција могли да утичу на одлуке руководства ФТН-а, укључујући прихватање одређених послова и начин поступања према студентима.

Оптужбе о милионским пројектима и политичком награђивању

Једна од најозбиљнијих Паровићевих тврдњи односи се на финансирање пројеката Факултета техничких наука. Он тврди да су Думнић и Пешко, захваљујући политичким везама, омогућили факултету добијање великог броја послова и пројеката који би, у другачијим околностима, припали другим високошколским и научноистраживачким установама. Посебно је поменуо Електротехнички факултет у Београду, Грађевински факултет, Машински факултет и различите институте, тврдећи да су поједине установе губиле пројекте због политичке неподобности или одбијања да сарађују са влашћу.

Према Паровићевој оцени, део тих послова затим је пребациван ФТН-у, чије је руководство, како сумња, било спремно да прихвати политичке захтеве. Он наводи да се ради о потенцијално милионским износима и захтева да се провери колико је новца факултет добио, од којих наручилаца, за које пројекте и под којим условима.

Да ли су професори ФТН-а награђивани државним пословима?

Паровић је изнео и знатно ширу оптужбу, тврдећи да је, према његовом уверењу, више стотина професора ФТН-а имало материјалне користи од пројеката обезбеђених политичким везама руководства. Он сматра да је таква расподела послова могла да послужи као средство обезбеђивања лојалности и утишавања критике унутар факултета. Према његовом тумачењу, колектив који материјално зависи од руководства и пројеката које оно обезбеђује има мању слободу да се супротстави његовим одлукама. Паровић тражи да се тај механизам испита и да се установи да ли су пројекти додељивани на основу стручних критеријума или политичког утицаја.

Однос према студентским блокадама: оптужбе за полицијске притиске

Други велики сегмент Паровићеве критике односи се на однос управе ФТН-а према студентском покрету. Он тврди да је Борис Думнић међу првима покушао да укључи полицију у решавање студентских блокада и да је тиме угрозио аутономију универзитета. Према Паровићевим речима, поступање руководства факултета није било само административни спор о организацији наставе, већ део ширег политичког сукоба између власти и студената.

Он сматра да је руководство ФТН-а настојало да обесхрабри студентску побуну и онемогући да се академска заједница организује око захтева за одговорност због пада надстрешнице. У аутоматски генерисаном транскрипту Паровић помиње „децембар 2026” као време почетка блокада, што је очигледна хронолошка грешка, јер је реч о догађајима из децембра 2024. године.

„Професори који су подржали студенте били су изложени харанги”

Паровић је посебно издвојио професоре ФТН-а који су, према његовим речима, од почетка подржавали студентске захтеве и одбијали да учествују у поступцима за које су сматрали да угрожавају академски интегритет. Он оцењује да је та група професора била малобројна, али да је имала важну улогу у очувању достојанства факултета. Тврди и да су поједини професори били изложени јавном дискредитовању, политичким оптужбама и медијским кампањама.

Посебно је поменуо портал „Војводина уживо”, који је повезао са провладиним медијским структурама, тврдећи да су преко тог и других портала пласирани компромитујући материјали против неподобних професора. Паровић је навео и да су неки критичари руководства у јавности представљани као „усташе”, што он оцењује као покушај политичког и професионалног застрашивања. За утврђивање одговорности за евентуалне кампање против професора потребно је испитати конкретне објаве, њихове ауторе, изворе информација и евентуалне везе са руководством факултета.

Думнићеве старе политичке везе: од Демократске странке до СНС-а

Паровић је у интервјуу говорио и о ранијим политичким контактима Бориса Думнића. Према његовим тврдњама, Думнић је у ранијем периоду био повезан са политичким структурама Демократске странке, као и са тадашњим војвођанским функционером Бојаном Пајтићем и некадашњим градоначелником Новог Сада Игором Павличићем.

Он је изнео тврдњу да је Думнић био помоћник градоначелника Новог Сада у периоду када су демократе имале важну улогу у управљању градом и покрајином. Посебно је упозорио на могућност да појединци из старих политичких структура покушају да искористе раније контакте како би после промене власти избегли испитивање сопственог поступања.

Паровић сматра да управо овакве неформалне политичке везе представљају један од највећих ризика за успостављање стварне одговорности. Према његовој оцени, промена странке на власти неће бити довољна уколико се дозволи да утицајни појединци из претходног система сачувају привилегије преко контаката са новим политичким актерима.

Спорни послови у области нуклеарне енергетике

Као један од примера послова које сматра проблематичним, Паровић је навео ангажовање Факултета техничких наука у области нуклеарне енергетике. Он тврди да је факултет добио послове у области за коју, према његовој оцени, нема довољно одговарајућег стручног искуства. Паровић је изразио уверење да су управо политичке везе руководства омогућиле да ФТН буде укључен у такве пројекте.

Грађевинске фирме, власничке везе и ресторани на факултету

Паровић је затим отворио питање евентуалних пословних односа између запослених на ФТН-у и приватних грађевинских компанија. Он тврди да су поједини људи који су имали значајне позиције у управи факултета били повезани са грађевинским фирмама, укључујући и власничке уделе у тим предузећима. Према његовој оцени, такви односи могу да отворе питања сукоба интереса, посебно ако исти појединци учествују у одлучивању о стручним пословима, пројектима или сарадњи са привредом.

Говорио је и о угоститељским објектима који послују у простору факултета, доводећи у питање начин на који су ти пословни аранжмани успостављени. Паровић је изразио сумњу у транспарентност финансијских токова повезаних са тим пословима.

Може ли политичка победа бити поништена избегавањем одговорности?

У завршном делу интервјуа Паровић је поново повезао трагедију у Новом Саду са догађајима од 25. октобра. Он сматра да би нова политичка власт изгубила морални легитимитет уколико би дозволила да питање пада надстрешнице остане недовршено, а да политички утицајни појединци избегну независну проверу свог поступања. Посебно је упозорио на могућност да се поједини људи из старих институционалних структура представе као сарадници нове власти, иако су претходно, према његовим тврдњама, били део механизама који су штитили стару власт.

Он захтева утврђивање потпуне одговорности: од оних који су припремали и спроводили пројекат реконструкције, преко контролних и надзорних органа, до оних за које би се доказало да су после трагедије незаконито интервенисали у поступцима. Према његовом уверењу, само такав приступ може да спречи да нова власт понови обрасце политичког управљања институцијама које је он критиковао код претходне власти.

„Сто великих хапшења у првих сто дана”

Паровић је изнео и конкретан политички захтев који се односи на рад будуће владе. Он сматра да у првих сто дана њеног мандата мора бити покренут процес озбиљног утврђивања кривичне одговорности за најкрупније афере из претходног периода. Своје очекивање формулисао је кроз захтев за сто великих хапшења у првих сто дана нове владе, при чему је посебно издвојио Александра Вучића.

Према Паровићевом ставу, Вучић мора да одговара пред надлежним институцијама, а он лично неће одустати од политичког залагања за његово кривично гоњење. То представља Паровићев политички захтев, не доказ Вучићеве кривице нити утврђену законску обавезу будуће власти. Свако хапшење морало би да има конкретан законски основ, а о кривичној одговорности одлучује суд. Паровић је истовремено нагласио да његов захтев за испитивање одговорности неће бити ограничен само на највише државне функционере.

„Нећу се смирити док се не утврди пуна истина о ФТН-у”

Посебно оштру поруку упутио је руководству факултета на којем је стекао своје академско образовање. Паровић је поновио да неће одустати од захтева да се испита шта су Думнић, Пешко и други одговорни људи на ФТН-у радили у периоду после новосадске трагедије. Према његовим речима, неопходно је утврдити да ли је углед факултета био злоупотребљен за политичке потребе, да ли су стручна вештачења рађена независно, ко је одлучивао о расподели значајних послова и да ли је било недозвољених притисака на студенте и професоре.

Он је изразио уверење да би детаљна истрага могла да открије далеко шири систем злоупотреба од онога који је до сада био предмет јавних расправа. Иако је јавно изнео уверење да су поједини људи одговорни, признао је да они морају имати могућност да докажу своју невиност, односно да се у законитом поступку утврди да ли су његове сумње основане. Паровићев завршни захтев јесте да се никоме не омогући избегавање контроле и одговорности само због политичких веза, институционалног положаја или преласка на страну нове власти.

Шта је до сада утврђено у случају „Надстрешница”?

Према доступним судским и медијским подацима, до краја октобра 2026. године потврђена је оптужница против 13 лица, али је почетак главног претреса одложен због ванредног правног средства које су поднели браниоци појединих оптужених. Истовремено, постоје и одвојени поступци у вези са могућим коруптивним радњама и финансирањем реконструкције. Одговорност+1

Питање	Проверено стање	Шта остаје отворено
Погибија 16 људи	Трагедија се догодила 1. новембра 2024.	Коначна индивидуална кривична одговорност
Оптужница	Потврђена против 13 особа у јуну 2026.	Судски поступак и правоснажне пресуде
Вештачење ФТН-а	Израђено за потребе тужилаштва	Паровићеве оптужбе о политичком утицају
Државни и факултетски пројекти	Постоје Паровићеве јавне сумње	Провера конкретних уговора, исплата и сукоба интереса
Поступци о финансирању	Постоје одвојени предмети	Утврђивање евентуалних коруптивних радњи

Две године касније: правда као мера стварне промене

Обраћање Мирослава Паровића поводом друге годишњице пада надстрешнице у Новом Саду представља пре свега захтев за свеобухватно утврђивање одговорности. Његова основна порука јесте да трагедија не сме да остане само симбол студентских протеста и политичких промена, већ мора да добије јасан судски и институционални епилог.

Посебну тежину његовом излагању даје чињеница да је најоштрије критике упутио управо руководству факултета на којем се школовао, тврдећи да одбрана угледа те установе захтева потпуно испитивање њеног поступања. Паровић сматра да би избегавање одговорности, било државних функционера, било појединаца из академских институција, значило наставак истог система против којег су студенти и грађани протестовали.

С друге стране, за утврђивање његових конкретних оптужби неопходни су докази, независно поступање тужилаштва и судска контрола. Две године након трагедије у Новом Саду, суштинско питање више није само ко је политички одговоран за стање у институцијама, већ да ли ће Србија успети да кроз законите поступке утврди свачију конкретну одговорност за смрт 16 људи — без политичке заштите, али и без унапред донетих пресуда.

Србин.инфо ће наставити да прати поступке, истражује наводе о евентуалним злоупотребама и тражи од надлежних институција одговоре на питања која су и две године после трагедије од изузетног јавног значаја.

Извор: Интервју др Мирослава Паровића за YоуТубе канал „Србин.инфо”; приложени транскрипт, јавно доступна саопштења ФТН-а, судски подаци и медијски извештаји.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић