Ако је судити према досадашњем искуству, пословни принцип Жељка Митровића је да се аранжира са сваком влашћу. Ако је судити по досадашњем деловању Студентског покрета, то му овог пута неће поћи за руком.

Међу најупечатљивијим сценама из времена непосредно после Петог октобра 2000. године је она када је Ненад Чанак, тада лидер Лиге социјалдемократа Војводине, свирао клавир на Телевизији Пинк.

У том тренутку Пинк је важио за телевизију која је само неколико дана пре Чанковог извођења песме „Мy Wаy“ била симбол злокобног медијског система који су изнедрили Слободан Милошевић и Мирјана Марковић.

Ништа није било препуштено случају, а Жељко Митровић је успео да успостави дихотомију: око Чанка који је седео за белим клавиром увијале су се оскудно одевене плесачице. Било је јасно да шаље поруку да ће Пинк као лајт мотив уређивачке политике задржати кич културу, али и да ће његов дотадашњи медијски рад код постмилошевићевских власти бити прокуван и исцентрифугиран на 90 степени, с омекшивачем, и бео као снег.

Пре Чанковог перформанса, Петог октобра, Пинк је прекинуо програм на два сата. Када је емитовање настављено, програм су отворили бубњари Драгољуба Ђуричића, а потом се гледаоцима обратио Млађан Динкић, један од истакнутих представника ДОС-а. Била је то јасна порука да ће се ова телевизија прилагодити новој политичкој реалности или је неће бити.

Опортунизам и жилавост Пинка нису у том моменту били тек стицај срећних околности, јер Пинк и није настао као медијски пројекат који је случајно успоставио добре односе са влашћу. Од самог почетка је био тесно повезан са политичким и пословним амбијентом деведесетих.

ДЈ Жекс у акцији: Напредњачка кампања „Не дамо Србију“ 2025.
„Отворена писма“ Вучићевим неистомишљеницима
Промена стране након Петог октобра није значила да је Пинк постао независан медиј, нити да је Митровић одлучио да преиспита сопствену улогу током деведесетих.

Већ 27. октобра 2000. године он је продао део Пинка аустријској компанији Митсуи, образлажући потез потребом за свежим капиталом и ширењем међународних веза. Тај посао изазвао је озбиљне сумње у јавности. НУНС је трансакцију оценио као могуће прање новца, док су поједине организације упозоравале да би улазак страног капитала могао да послужи као заштита од евентуалног преиспитивања ранијег пословања. Митровић је такве оптужбе одбацивао.

Наредних година је одржавао добре односе са различитим центрима политичке моћи, и гледајући да се не замери ни Зорану Ђинђићу, ни касније Борису Тадићу.

Нови заокрет догодио се доласком Српске напредне странке на власт 2012. године, токо је је доживео прави политичко-пропагандни процват.

Пинк је постепено постао један од најважнијих медијских ослонаца Александра Вучића. Информативни програм добио је изразито једнострану политичку, практично пропагандну функцију. На ТВ Пинк обрачуни са опозицијом, критичарима власти и неподобним јавним личностима постали су свакодневица.

Посебно су позната Митровићева „отворена писма“ Вучићевим неистомишљеницима која су, најблаже речено, била на ивици доброк укуса.

Много мрачнији – неки Митровићеви критичари сматрају сматрају чак и погубан – био је „прилог“ који је Пинк објавио о Оливеру Ивановићу.

Љубавна прича о Вучићу и фабрици жвака

Митровић није скривао своју подршку новој Вучићевој власти. У септембру 2012. године, у интервјуу за Курир, говорио је о позитивним знацима које је давала нова влада и очекивањима да ће се променити политички амбијент у земљи.

Још експлицитнији био је у децембру 2018. године, гостујући у јутарњем програму сопствене телевизије, када је изјавио да не види ниједан проблем у актуелној власти и да Пинк подржава њену политику. Александра Вучића описао је као политичара каквог Србија није имала и каквог, према његовом мишљењу, неће имати наредних 200 година.

Посебно је занимљиво његово објашњење због чега је заволео Вучића. Митровић је испричао да је Пинк 2013. године имао порески дуг и да је од тадашњег првог потпредседника Владе тражио одређену врсту уступка. Вучић му је, према његовим речима, дао рок од 30 дана да измири обавезе, уз упозорење да ће у супротном компанија отићи у стечај. Митровић је тврдио да је због тога морао да прода десет одсто Пинка и фабрику жвака, али је управо тај поступак протумачио као доказ да се у Вучићевој Србији према свима поступа једнако.

Тако је настала необична политичка љубавна прича у којој је власник телевизије заволео председника зато што му овај није прогледао кроз прсте.

Уследила је нпрекидна кампања величања лика и дела Александра Вучића и обрушавања на његове политичке противнике.

Да ли се може поновити 2000. година?

Актуелни политички догађаји поново отварају питање колико је Пинк везан за једну политичку гарнитуру и да ли би Митровић могао да понови потез из октобра 2000. године.

Индикативно је да је још 12. октобра 2026, у емисији Хит твит, прочитано његово отворено писмо Александру Вучићу. У њему је Митровић председнику пожелео успех на изборима, називајући га пријатељем и поручујући му да његова стабилност и чврстина представљају предуслов напретка и будућности Србије. Завршио је потписом: „Твој друг и пријатељ заувек Жељко Митровић, звани Жекспир“.

Неколико дана након победе „Студентске листе“, 29. октобра, Митровић је објавио да распушта ансамбле приватног Театра Одеон, због чега је 150 људи остало без посла, а најавио је и отпуштање приближно хиљаду запослених у другим компанијама своје пословне групације.

Наравно смањење пословног система не доказује да је Митровић почео да мења политички курс тако што ће се ратосиљати позоришта у којем су стварна или глумљена публика били Вучићеви следбеници. Економски проблеми могу да имају сасвим друге узроке.

Ипак, то мало времена што је прошло између политичког преокрета и најаве великог реструктурирања његове империје тешко може да прође без пажње.

Свега неколико дана пре објаве о отпуштањима, Митровић је јавно исказивао безрезервну оданост Вучићу. За сада, дакле, нема доказа да је већ почео да се приближава новој власти, али историја Пинка показује да такву могућност не треба унапред одбацивати.

И видно, под хитно промењен тон ружичастих информативних програма, у којима наједном подељено на равне части до изражаја долазе представници Студентске листе и „лидер опозиције“ Александар Вучић. За сада.

Ако је судити према досадашњем искуству, Вучићу би ускоро могла да буде ускраћена могућност да настави да трује јавност преко Пинкових канала и да се управо на тој телевизији суочи са „револуционарном правдом“, јер Митровићев основни пословни модел је аранжирање са актуелном влашћу. Било којом.

Ако је судити по досадашњем деловању Студнетског покрета, то му овог пута неће поћи за руком.

Неко и после избора мора да Вас извештава независно. Зато је у октобру годишња претплата на дигитално издање „Времена“ чак 2.500 динара јефтинија. Изаберите одмах!

(Време)