– Очекујем да Управни одбор, у оквиру својих законских надлежности, без одлагања предузме све потребне радње ради обезбеђивања континуитета руковођења и законите примопредаје дужности – навела је Мања Грчић и додала је да је спремна да, у складу са законом, пружи сву потребну сарадњу како би примопредаја била спроведена уредно и без последица по рад Радио-телевизије Србије. Оставка је датирана у Београду, 28. октобра 2026. године.

Спорна диплома, милиони од Телекома и афере које су обележиле њену каријеру

После захтева запослених, синдиката и Студентске листе, генерална директорка РТС-а Мања Грчић поднела је оставку само осам месеци након именовања. Њен кратак мандат обележили су сукоби у јавном сервису, смене новинара и уредника, али и нерешена питања о законитости њеног избора. Посебну пажњу јавности изазвали су факултетска диплома стечена у Великој Британији, поступак њеног признавања у Србији, раније пословне везе са државним Телекомом, власништво у телевизији К1 и учешће у преузимању послова новинске агенције Танјуг.

Оставка после захтева запослених и победе Студентске листе

Генерална директорка Радио-телевизије Србије Мања Грчић поднела је у среду, 28. октобра 2026. године, оставку Управном одбору јавног сервиса, потврдио је и сам РТС. Њен одлазак уследио је након захтева дела запослених, синдиката и представника Студентске листе да се промени руководство националне телевизије и утврди одговорност за уређивачку политику Информативног програма.

Грчићева је у образложењу оставке навела да је одлуку донела након разматрања околности у којима РТС функционише и да сматра да је неопходно омогућити несметан наставак рада јавног сервиса. Од Управног одбора затражила је да обезбеди континуитет руковођења и закониту примопредају дужности. Оставка је уследила после парламентарних избора одржаних 25. октобра, на којима је, према извештавању листа „Данас”, победила Студентска листа. Та политичка промена дала је додатну тежину дугогодишњим захтевима за реформу јавног сервиса и преиспитивање одговорности његовог руководства. RTS+2

Посебно је упадљиво то што је, према извештавању портала Нова.рс, које је пренео УНС, Грчићева истог дана на састанку са представницима синдиката претходно одбила да поднесе оставку, образлажући то ставом да не може да остави РТС без директора. Само неколико часова касније уследила је супротна одлука. Овај преокрет отвара питање да ли је оставка последица њене самосталне процене стања у јавном сервису или промене политичких и институционалних околности након избора. За сада нема довољно јавно потврђених података да би се поуздано утврдило ко је, осим запослених и Студентске листе, евентуално утицао на њену одлуку.

На чело РТС-а дошла уз спор о законитости дипломе

Мања Грчић изабрана је за генералну директорку РТС-а 11. фебруара 2026. године, на петогодишњи мандат, а дужност је преузела 25. фебруара. Постала је прва жена на челу националног јавног сервиса, али је њено именовање од самог почетка пратио спор о томе да ли испуњава законом прописане услове. Удружење новинара Србије објавило је да је увидом у копију њене дипломе Универзитета у Лидсу установило да поседује британско звање Bachelor of Arts, стечено на трогодишњем програму. Према анализи УНС-а, тај програм носи 360 британских кредитних поена, што одговара 180 европских ЕСПБ бодова. Међутим, члан 25. Закона о јавним медијским сервисима прописује да генерални директор мора имати високо образовање на студијама другог степена или основним студијама у трајању од најмање четири године, односно одговарајуће образовање са најмање 240 ЕСПБ бодова.

Спорна чињеница	Подаци
Универзитет	Универзитет у Лидсу, Велика Британија
Звање	Bachelor of Arts
Обим студија по анализи УНС-а	180 ЕСПБ
Законски услов	Најмање 240 ЕСПБ или прописана одговарајућа диплома
Датум избора	11. фебруар 2026.

Суштина спорa није била да ли Мања Грчић уопште поседује факултетску диплому, него да ли диплома коју је приложила испуњава конкретан законски услов за директора РТС-а. Према документацији о којој је извештавао УНС, диплома је издата на њено девојачко презиме Вукојевић. Само то што је издата на девојачко презиме није спорно, али је предмет јавне расправе била њена квалификациона вредност и испуњеност формалних услова конкурса. Овај случај добио је и судску димензију, због чега питање дипломе није остало само у домену медијске полемике.

Ново откриће на дан оставке: Британска институција потврдила обим студија

Додатну тежину афери са дипломом дала је информација коју је портал Нова.рс објавио управо 28. октобра, неколико часова пре оставке Мање Грчић. Према том истраживању, Национални информативни центар Уједињеног Краљевства (UK ENIC), надлежан за упоређивање међународних квалификација, у преписци са српском Агенцијом за квалификације навео је да британска основна диплома са почастима, односно Bachelor’s degree with honours, обично обухвата најмање 360 британских CATS поена, што одговара најмање 180 европских ECTS бодова.

Тиме је додатно поткрепљена ранија анализа УНС-а о обиму трогодишњих студија. Ипак, за коначну оцену законитости избора важни су конкретна квалификација, решење о признавању, услови конкурса и тумачење закона, а не само опште поређење британског и европског система бодовања. Нова.рс је навела да је упутила питања Грчићевој, али да до објављивања текста није добила њен одговор.

Тужба пред Вишим судом: Признавање дипломе истог дана када и именовање

Спор о избору Мање Грчић стигао је пред Виши суд у Београду, након што је Слађана Иванчевић, једна од кандидаткиња на конкурсу за директора РТС-а, поднела тужбу против јавног сервиса и затражила поништавање одлуке Управног одбора. Припремно рочиште одржано је 8. јула 2026. године. Тужиља је оспорила законитост конкурсног поступка, наводећи да је пријава Мање Грчић прихваћена иако, према њеним тврдњама, није испуњавала све формалне услове. Посебно је важна хронологија коју је УНС објавио на основу документације и навода из судског поступка.

Датум	Догађај
17. 12. 2025.	Расписан конкурс за директора РТС-а
30. 1. 2026.	Поднет захтев за признавање дипломе
5. 2. 2026.	Агенција тражила апостил
11. 2. 2026.	Призната диплома и донета одлука о избору
8. 7. 2026.	Одржано припремно судско рочиште
28. 10. 2026.	Мања Грчић поднела оставку

Према тужби, захтев за признавање стране дипломе поднет је након истека конкурсног рока, а решење Агенције за квалификације донето је истог дана када је Управни одбор изабрао Грчићеву за директорку. РТС је у одговору на тужбу оспорио наводе о незаконитости, тврдећи да је конкурсна пријава била потпуна, да је садржала прописана документа и превод дипломе, те да ниједном кандидату није било дозвољено накнадно допуњавање документације у конкурсном поступку.

Јавни сервис је затражио да суд одбије тужбени захтев као неоснован. До закључења овог истраживања нисмо пронашли потврду да је донета правоснажна пресуда којом је избор Мање Грчић поништен. Оставка зато не даје сама по себи одговор на питање да ли је њено именовање било законито. uns.org.rs

Пословне везе са Телекомом Србија: Кредити од 2,4 милиона евра

Поред дипломе, велики део јавних полемика о Мањи Грчић односио се на њене раније послове у комерцијалним медијима и финансијске односе компанија са којима је била повезана и државног Телекома Србија. Грчићева је била сувласница компаније „Минакорд медија”, која је развијала телевизијске канале К1, ТВ Доктор и Казбука, заједно са музичарем и предузетником Жељком Јоксимовићем.

Према раније објављеној истраживачкој документацији, коју су пренели и други медији, „Минакорд медија” је добила два банкарска кредита у укупном износу од 2,4 милиона евра: први од 1,5 милиона евра у новембру 2019. године, а други од 900.000 евра у марту 2020. године. За обезбеђење тих кредита заложена су потраживања из три уговора са државним Телекомом Србија о дистрибуцији телевизијског програма.

Ово не значи да је Телеком директно исплатио компанији 2,4 милиона евра кредита, нити да је тај износ представљао лични приход Мање Грчић. Кредитор је била банка, док су пословни уговори са Телекомом послужили као средство обезбеђења. Међутим, такви аранжмани отварају легитимно питање колико су приватни медијски пројекти били финансијски зависни од комерцијалних односа са државним телекомуникационим оператором. Када особа са таквом пословном историјом преузме управљање јавним медијским сервисом, јавност има право да тражи потпуну транспарентност ранијих власничких односа, уговорних обавеза и могућих сукоба интереса.

Танјуг: Како је приватна компанија преузела послове некадашње државне агенције

Посебно поглавље у пословној биографији Мање Грчић представља Танјуг, некада најпознатија државна новинска агенција у Србији. Према јавно објављеним подацима, право коришћења имовинских и других права повезаних са Танјугом уступљено је на десет година компанији „Тачно”, за износ од 628.000 евра.

Власничку структуру компаније „Тачно” чинили су Радио-телевизија Панчево са 60 одсто и „Минакорд медија” са 40 одсто капитала. Како је Грчићева била сувласница „Минакорд медије”, имала је посредан власнички интерес у послу са Танјугом. Радио-телевизија Панчево повезивана је са медијским бизнисменом Радоицом Милосављевићем, док су „Минакорд медију” развијали Мања Грчић и Жељко Јоксимовић.

Питање које овај аранжман поставља јесте под којим условима су права на коришћење имена и ресурса Танјуга уступљена приватном субјекту и да ли су економски интереси државе били адекватно заштићени. Само постојање уговора не доказује незаконитост, али су власнички односи, улога државе и начин финансирања послова били предмет оправданог интересовања новинарске јавности.

Агенција „Маџо паблик” и послови са „Србија возом”

Још један случај о коме су медији извештавали односи се на маркетиншку агенцију „Маџо паблик” (Majo Public), чије су власнице биле Мања Грчић и телевизијска водитељка Јована Јоксимовић. Према извештавању „Данаса”, агенција је у периоду од само две недеље са државним предузећем „Србија воз” закључила два уговора чија је укупна вредност премашивала 60.000 евра. Реч је о агенцији која се бавила комуникацијама, односима са јавношћу, дигиталним маркетингом и медијском обуком, а међу пројектима навођене су и кампање повезане са државним институцијама, јавним политикама и промоцијом брзог воза „Соко”.

Кључно питање није само висина уговорених износа, већ и начин на који су послови додељивани, како су дефинисане услуге, да ли је постојала конкуренција и на који начин је документовано њихово извршење. На основу доступних података не може се тврдити да су ови уговори били противзаконити. Ипак, њихова вредност и везе агенције са јавним сектором представљају важан део пословне биографије некадашње директорке РТС-а. Dnevni list Danas

Да ли је постојао сукоб интереса приликом избора на чело РТС-а?

Једно од најважнијих питања током конкурса за генералног директора било је истовремено присуство Мање Грчић у приватним медијским компанијама. Уочи њеног именовања, медијски стручњаци су упозоравали да учешће у власништву комерцијалних телевизија и руковођење другим медијима може бити неспојиво са независношћу и обавезама директора јавног медијског сервиса. Професорка Сњежана Миливојевић посебно је указивала на проблем власништва у приватним медијима, њихових пословних веза са Телекомом и могуће зависности од државних структура.

После именовања, према подацима Агенције за привредне регистре које је објавио УНС, Мања Грчић повукла се са директорских позиција и из власништва у компанијама „Минакорд медија”, „Тачно” и „Маџо паблик”. У „Минакорд медији” претходно је имала 20 одсто власништва, док је Жељко Јоксимовић поседовао преосталих 80 одсто. Након промене, Јоксимовић је имао 84 одсто, а 16 одсто се водило као сопствени удео компаније.

У „Маџо паблику”, у којем су Грчићева и Јована Јоксимовић претходно имале по половину власништва, удео Грчићеве пренет је на њену пословну партнерку. Ове промене јесу релевантне за процену сукоба интереса, али остаје питање да ли је и у којој мери тај сукоб постојао у тренутку конкурсне пријаве и именовања.

Афера „Утисак недеље”: Стара прича која је поново отворена

Име Мање Грчић довођено је у везу и са једном од најпознатијих медијских контроверзи у Србији — престанком емитовања емисије „Утисак недеље” Оље Бећковић на телевизији Б92 2014. године. У то време Грчићева је била део менаџерске структуре медија Б92, а нестанак једне од најпознатијих политичких емисија са националне фреквенције изазвао је оптужбе о политичком притиску и гушењу критичког новинарства. Оља Бећковић и део медијске јавности оспоравали су разлоге због којих емисија више није емитована у ранијем термину и формату.

С друге стране, тадашњи менаџмент Б92 је у саопштењу из септембра 2014. године одбацио тврдње да је емисија забрањена, наводећи да договор о њеном премештању на други канал није постигнут из пословних разлога. Због тога је важно раздвојити неспорну чињеницу да је „Утисак недеље” престао да се емитује на Б92 и спорно питање да ли је то било последица политичке интервенције. Нема основа да се без додатних доказа Мањи Грчић лично припише доношење незаконите одлуке. Ипак, овај случај је остао важан део јавне расправе о њеној менаџерској каријери, посебно након избора на чело РТС-а.

Смене на РТС-у: Од Дневника до дечјег програма

Само два месеца после доласка Мање Грчић на чело РТС-а започеле су кадровске промене које су изазвале оштре реакције дела запослених и стручне јавности. Промене су обухватиле Информативни програм, водитеље Дневника, јутарњи програм Радио Београда и редакцију дечјег програма. Посебну пажњу изазвало је разрешење Јелене Попадић Сумић, уреднице дечјег програма и ауторке емисије „Важне ствари”. Члан Управног одбора РТС-а Предраг Аздејковић објавио је да је укинута редакција дечјег програма, док је председник Управног одбора Бранислав Кланшчек накнадно тврдио да се програм не укида, већ организационо премешта у оквир културно-образовног програма.

Такве противречне информације отвориле су питање да ли су кадровске и организационе промене биле резултат професионалне реорганизације или политички мотивисаног уклањања неподобних новинара и уредника. „Данас” је у априлу 2026. године објавио анализу ових промена, постављајући питање да ли су оне пут ка политичкој одмазди. Саме кадровске одлуке јесу документоване, али за утврђивање мотива сваке појединачне смене неопходни су додатни докази. uns.org.rs+1

Емисија о „звучном топу” и питање уређивачке одговорности

Током мандата Мање Грчић РТС је био предмет критика и због начина на који се бавио случајем наводне употребе „звучног топа” током масовног протеста у Београду 15. марта 2025. године. Портал 021 је у осврту на њену оставку посебно издвојио емисију о „звучном топу” као један од програмских садржаја који су изазвали критике јавности.

Ова тема има посебну тежину зато што се односи на тврдње о могућој употреби средства за масовно дејство над окупљеним грађанима, као и на обавезу јавног сервиса да професионално провери међусобно супротстављене исказе грађана, државних органа и независних стручњака. Није довољно да јавни сервис само пренесе званичне демантије или оптужбе. Његова обавеза је да утврђује чињенице, представи проверљиве доказе и омогући јавности да чује релевантне стране. Истовремено, без анализе конкретног садржаја емисије и уредничке документације, не би било основано тврдити да је Грчићева лично наложила одређени начин извештавања.

БИРОДИ: Интервју са директорком у Дневнику имао промотивни карактер

Критике јавног представљања Мање Грчић нису долазиле искључиво из политичких кругова. Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) анализирао је њено гостовање у централном Дневнику РТС-а 3. марта 2026. године и сутрадан саопштио да је интервју имао изразито промотивни карактер, уз ограничену критичку дистанцу и низак ниво плурализма.

Према оцени БИРОДИ-ја, у интервјуу нису били адекватно заступљени независни и критички ставови о раду јавног сервиса, нити су довољно размотрена питања уредничке одговорности и професионалних стандарда. Та оцена показује да се проблем није односио само на кадровске одлуке, већ и на начин на који је руководство јавног сервиса представљано сопственим гледаоцима. БИРОДИ је затражио већу разноврсност саговорника и проверљиве показатеље о раду РТС-а, како би грађани добили потпунију слику о институцији коју финансирају.

Ко је све морао да оде према захтевима запослених?

Оставка Мање Грчић није била једини захтев запослених окупљених око неформалне групе „Наш протест”. Они су 27. октобра објавили имена руководилаца и уредника чије оставке траже, уз оцену да је њихово професионално деловање нарушило поверење јавности у РТС.

Међу именованима били су Дејан Јовановић, заменик генералне директорке, Саша Барбуловић, директор програма и вршилац дужности директора Телевизије, Бојана Млађеновић, главна уредница Информативног програма, Николина Ракић, одговорна уредница Јутарњег и београдског програма, Зоран Станојевић, уредник интернет портала, Горислав Папић, уредник емисије „Око”, и Весна Шиљеговић, уредница емисије „Србија данас” и дописништава. Захтеви су обухватили и уреднике дневника и вести. Синдикат „Слога” РТС-а подржао је захтеве за промене у руководству.

Последње кадровске одлуке и предлог да Јован Мемедовић преузме РТС

Према информацијама које је 28. октобра објавио Н1, Мања Грчић је непосредно пре оставке сменила Бојану Млађеновић са места главне уреднице Информативног програма и предложила да ту функцију преузме Боривоје Ускоковић. Исти извор објавио је да је део запослених реаговао противљењем таквом решењу.

Истовремено је објављена информација да је група запослених предложила дугогодишњег новинара и аутора Јована Мемедовића за вршиоца дужности генералног директора РТС-а. Овде је важно разликовати предлог запослених од званичне одлуке Управног одбора. У тренутку припреме овог текста није потврђено да је Мемедовић именован на ту функцију.

Шта оставка не решава: Потребна провера дипломе, уговора и кадровских одлука

Одлазак Мање Грчић са чела РТС-а не може сам по себи да затвори питања покренута током њеног именовања и мандата. Остаје неопходно утврдити да ли су испуњени сви услови конкурса, како је и на основу којих докумената призната њена британска диплома, да ли је постојао сукоб интереса у време избора и да ли су кадровске промене у јавном сервису спроведене у складу са прописима и професионалним стандардима.

Исто тако, јавност има оправдан интерес да се детаљно испитају финансијски и власнички односи медијских компанија којима је раније управљала, посебно уговори са државним предузећима и послови повезани са Танјугом. То не подразумева претпоставку да је сваки посао био незаконит, већ захтев да се на основу документације установи ко је доносио одлуке, ко је имао економску корист, да ли је поступано по закону и да ли су јавна средства коришћена на оправдан начин.

За РТС, међутим, најважније питање остаје будућност уређивачке независности. Јавни сервис, по својој законској улози, не треба да буде пропагандни инструмент било које владајуће странке, државног функционера или политичког покрета. Његова обавеза је да грађанима Србије обезбеди истинито, потпуно, правовремено и непристрасно информисање. Оставка Мање Грчић зато представља крај једног руководећег мандата, али не и крај питања одговорности. Одговор на то да ли ће РТС постати независнији јавни сервис зависиће од начина избора новог руководства, транспарентности пословања и стварних промена у информативном програму.