Члан Председништва Нове ДСС, историчар др Бојан Дмитријевић, у интервјуу за Јутјуб канал „Србин.инфо – канал Центар”, оценио је да информације које Милош Меденица пласира у јавност не делују као случајне, већ као производ обавештајно-криминалних канала који постоје између Србије и Црне Горе. Према његовим речима, поновно отварање афере „звучни топ” режиму Александра Вучића служи да угуши слободнију јавну реч, притисне политичке противнике и додатно дискредитује студентски покрет.

Видовдан као мера историјске одговорности

У разговору са главним и одговорним уредником „Србин.инфо” Дејаном Петром Златановићем, др Бојан Дмитријевић је најпре говорио о Видовдану, историјским паралелама и питању издаје у српској политичкој традицији. Он је навео да се Видовдан не може посматрати само кроз косовски мит, већ и кроз догађаје 20. века — од Сарајевског атентата до Резолуције Информбироа. У том контексту је садашњу власт описао као оригиналну по споју продаје националних интереса, политичке самовоље и дубоке повезаности са криминалним структурама. Како је истакао, у модерној српској историји није било режима у коме је, по његовој оцени, граница између политике, полиције и криминала до те мере избрисана.

Лаж као основа политичког система

Дмитријевић је оценио да је једна од главних особина садашњег политичког поретка „живот у лажи”. Према његовим речима, провладини медији, таблоиди и институције власти свакодневно производе слику Србије која не одговара стварности. Он је навео да се лаж користи и да би се прикриле криминалне и коруптивне радње, али и да би се јавност одвела на погрешан траг. У том смислу је нагласио да је власт Александра Вучића, за разлику од ранијих режима, створила систем у коме један човек одлучује о свему — од најкрупнијих државних питања до најситнијих кадровских и локалних послова.

СНС каста и држава као плен

Посебно је указао на стварање „привилеговане касте” око Српске напредне странке. Како је рекао, није реч само о уском врху режима, већ о широком слоју људи у министарствима, локалним самоуправама, правосуђу, здравству, јавним предузећима и другим институцијама. Тај слој, према његовој оцени, Србију не доживљава као државу коју треба чувати и градити, већ као плен. Због тога је, како тврди, после пада режима једно од најважнијих питања шта урадити са људима који су своју моћ, новац и утицај стекли захваљујући партијској лојалности и везама са криминалним структурама.

Србија на ивици унутрашњег сукоба

Говорећи о опасности од унутрашњих сукоба, Дмитријевић је навео да се Србија већ дуже време налази на „латентној линији грађанског сукоба”. Он је истакао да власт, поучена искуством 5. октобра, настоји да спречи сваки могући лом напредњачке власти, ослањајући се на полицијске, безбедносне, војне и криминалне структуре. Према његовим речима, смене у сектору безбедности, полицији, БИА и војсци показују да се на важна места доводе људи чији је задатак да спрече пад режима. Он је упозорио да би сваки будући покушај правног обрачуна са корумпираним системом морао да буде изузетно опрезан, јер се после смене власти често не зна ко је заиста на страни закона, а ко је био део старог механизма.

„Звучни топ” као средство за нови прогон

Једна од централних тема интервјуа била је афера „звучни топ”. Дмитријевић је подсетио да је лично био учесник великог скупа 15. марта и да се, по његовом мишљењу, мора утврдити не само да ли је средство употребљено, већ ко је издао наређење, којим ланцем командовања и са којим циљем. Он је указао да је посебан проблем то што се у Србији све чешће важне акције спроводе преко незваничних центара моћи. Као пример је навео догађај у Бањској на Косову и Метохији, где се, према његовој оцени, видело да су одређени државни механизми били заобиђени.

Зашто власт поново отвара стару аферу

Према Дмитријевићу, поновно отварање афере „звучни топ” сада има другу функцију. Он сматра да режим користи ту тему како би прогонио људе који су после 15. марта јавно говорили о могућој употреби тог средства, оптужујући их за ширење панике и лажних вести. У исто време, како је навео, власт покушава да дискредитује студентски покрет и да врати страх у јавни простор. Дмитријевић је оценио да је студентски протест успео да разбије страх код великог броја грађана, али да Вучић сада „тачкастим” ударима по просвети, правосуђу, здравству, полицији, војсци и медијима покушава да тај страх постепено обнови.

Милош Меденица и тајне из подземља

Други велики део разговора био је посвећен Милошу Меденици и питању ко му доставља податке о унутрашњим односима у криминалном и политичком свету Србије. Дмитријевић је навео да је био изненађен првим Меденичиним јавним наступима, посебно начином на који је, како каже, реконструисао догађај у ресторану „27” на Сењаку. По његовој оцени, такве информације не делују као случајне. Он сматра да Меденица највероватније наступа као гласноговорник одређене политичко-безбедносне групације из Црне Горе, која преко служби, криминалних канала и својих људи у Србији има прецизан увид у дешавања у Београду.

Црногорске службе, БИА и криминални канали

Дмитријевић је посебно указао на везе српског и црногорског криминала. Према његовим речима, простор Србије и Црне Горе у криминалном смислу функционише готово као једна целина. Он је навео да шверц, прање новца, некретнине, дрога, фудбалски и грађевински послови, али и односи између шкаљарског и кавачког клана, показују да се криминалне структуре не заустављају на државним границама. Зато, како истиче, Србија има велики безбедносни проблем ако њене службе занемарују питање деловања црногорских структура у Београду.

Према Дмитријевићевој оцени, део људи из српских безбедносних структура може бити повезан са црногорским службама — било лично, породично, криминално или интересним каналима. Он је нагласио да се у Србији много говорило о утицају БИА у Црној Гори, али да се готово није отворило питање шта црногорске обавештајне структуре раде у Србији. Управо из тих кругова, како претпоставља, могу долазити информације које се потом пласирају преко Милоша Меденице. То, по њему, објашњава зашто Меденичини наступи, иако често колоритни и необични, садрже податке који отварају озбиљна питања о функционисању режима у Београду.

Никола Мирић и сведочење о паралелној држави

У разговору је отворена и тема Николе Мирића, који се у јавности представља као човек који је био унутар режима и који говори о механизмима деловања паралелних структура. Дмитријевић је оценио да су таква сведочења значајна јер показују методологију функционисања „паралелне државе” — од ангажовања људи у „Ћациленду”, преко контаката са службама, до начина на који се одређени људи доводе за конкретне задатке. Према његовим речима, Мирићеви искази могу бити важни за опозициону борбу и јавну расправу, али ће пуну тежину имати тек ако једног дана институције буду могле слободно да испитају све што је изнето.

Пукотине унутар Вучићевог система

Дмитријевић је, међутим, нагласио да Вучићев систем још није изгубио контролу, иако се у њему виде озбиљна „исклизавања”. Он је навео да групације унутар власти немају увек исте интересе, нарочито када је реч о великом новцу, градњи, парцелама и криминалним пословима. Случајеви у којима људи блиски режиму почињу међусобно да се оптужују, беже из земље или проговарају, показују да унутар система постоји трење. Ипак, по његовој процени, већина људи у апарату власти и даље ће пре ћутати, повлачити се или напуштати службу него што ће отворено прећи на страну народа.

Студенти, опозиција и страх режима

У завршници интервјуа, Дмитријевић је говорио о опозицији, студентима и могућности стварања широког фронта против режима. Он је оценио да је снага студената у томе што немају један центар који режим може лако да удари, али да је то истовремено и слабост, јер се не зна са ким се разговара и ко може да преузме политичку одговорност. За опозицију је рекао да мора да потисне међусобне сукобе и идеолошке разлике до тренутка смене режима. Према његовом мишљењу, једино обједињавање опозиционих странака око јасног циља — промене власти — може да створи услове за победу.

Да ли је могућ широк фронт против власти

Дмитријевић је као могућност навео и формирање две шире листе: једне суверенистичко-патриотске и друге проевропске, у којима би студенти и опозиција нашли јаснији политички оквир. Он је оценио да би таква подела можда била најчистија, јер би грађани знали за шта гласају, а политичке странке би добиле нову енергију и подмладак. Ипак, додао је да није сигуран да ли је то у пракси могуће, јер су за такав процес потребне јаке личности и политичка зрелост. Закључио је да ће режим учинити све да спречи било какво уједињавање студената и опозиције, јер би управо то, по његовој оцени, било најопасније за власт Александра Вучића.

Кључне тезе интервјуа

Тема	Дмитријевићева оцена	Политичка последица
Милош Меденица	Информације добија из политичко-безбедносних и криминалних канала	Оголио је делове механизма власти и подземља
„Звучни топ”	Афера се поново отвара ради притиска на противнике режима	Покушај да се врати страх и дискредитују студенти
Црногорске структуре	Имају уплив у Србији преко служби, криминала и личних веза	Србија занемарује озбиљан безбедносни проблем
Никола Мирић	Сведочи о методологији паралелне државе	Његови искази могу постати важан материјал после смене власти
Опозиција и студенти	Без јединства нема сигурне победе над режимом	Режим ће радити на њиховом раздвајању

Извор: Србин.инфо