Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон упутио државном секретару Марку Рубију.
На листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим, Давор Мацура из Алта банке и Жељко Митровић са телевизије Пинк.
Захтев да им се забрани путовање у САД и коришћење америчког финансијског система, како се види у писму у које Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид, упућен је 14. октобра.
Вилсон се обратио америчком државном секретару као копредседник Комисије за безбедност и сарадњу у Европи, познате као Хелсиншке комисије САД.
У том захтеву су четворица бизнисмена означена као особе које користе јавне ресурсе за лично богаћење.
„Радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра“, наведено је у захтеву.
Миленијум Тим и Алта банка су на упит РСЕ одбацили ове наводе називајући их неистинитим, док Жељко Митровић није конкретно одговорио на оцене изнете у захтеву.
Ниједна од ове три компаније тренутно није, нити је икада раније била, под било каквим међународним санкцијама. Такође, ни Иван Бошњак, Стојан Вујко и Давор Мацура никада нису били под санкцијама. Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, био је под америчким и европским санкцијама крајем деведестих, у време власти Слободана Милошевића.
Давор Мацура под лупом страних обавештајних служби: Црна Гора му забранила улазак, он прети тужбом и одштетом
Дугогодишње истраге пословних активности Давора Мацуре, власника „Алта Паy Групе“, председника Управног одбора Алта банке и мреже са њим повезаних компанија, показале су јасне обрасце који указују на сумњиве финансијске токове, политичку и криминалну повезаност и прикривене облике економског утицаја.
То наводи више независних извора „Вијести“, након што је том српском држављанину са дипломатским пасошем недавно забрањен улазак у Црну Гору, због сумње да би могао да угрози националну безбедност.
„Вијести“ сазнају да су обавештајни подаци више међународних служби безбедности убрзали такву одлуку њихових црногорских колега.
Један од извора листа казао је и да међународне службе утврђују да ли је у земљама бивше Југославије, у којима Мацурине компаније послују у банкарском сектору, откривена корупција.
Тај четрдесетпетогодишњак рођен у Ријеци, са хрватским и српским пасошем, слетео је на аеродром у Подгорици 14. октобра 2026. године, а то је требало да буде тек једна у низу рутинских пословних посета.
Међутим, уместо наставка регионалне експанзије, српском бизнисмену је на аеродрому саопштено да је донето решење о забрани уласка у Црну Гору из разлога националне безбедности.
Док је Алта група у званичном саопштењу навела да Мацури „није саопштен ниједан конкретан разлог“, тај догађај извори „Вијести“ представљају као први озбиљан институционални зид на који је наишао систем тог држављанина Србије и Хрватске, сачињен од банкарства, некретнина и државних послова.
Због забране уласка у Црну Гору, Мацура је преко адвокатске канцеларије „Латхам Wаткинс“ у понедељак послао писмо упозорења на готово све адресе у Влади Црне Горе, Централној банци Црне Горе (ЦБЦГ), Министарству унутрашњих послова (МУП) и Управи полиције (УП), као и европској комесарки Марти Кос и амбасадору ЕУ у Црној Гори Јохану Сатлеру.
У писму захтева да црногорске власти хитно пониште одлуку, уз упозорење да ће бити принуђени да покрену инвестициони арбитражни поступак и да због евентуалног угрожавања инвестиције траже одштету од државе.
