YouTube poglavlja:

00:00:00 Marko Jakšić: Politika Vučića i predaja srpskih institucija
00:07:24 Jakšić: Podrška studentima i kritika opozicionih lista
00:11:13 Branka Petković: Univerzitet kao poslednji bastion
00:15:40 Momir Stojanović: Zašto podržati studentsku listu
00:23:13 Stojanović: Bezbednost, obrazovanje i revizija sporazuma
00:24:58 Miroslav Parović: Model vlasti sa KiM u ostatku Srbije
00:29:29 Parović: Moguće izborne manipulacije i odbrana rezultata
00:35:58 Milija Biševac: Život na KiM i uslovi podrške studentima
00:42:05 Duško Kuzović: Promena sistema i poziv građanima
00:45:00 Aleksandar Ivanović: Institucije, mediji i podrška studentima
00:52:32 Miloš Parandilović: Izlaznost, kontrolori i izborni dan
01:01:28 Momčilo Trajković: Ustav, Rezolucija 1244 i odbrana glasa

U beogradskom hotelu „M“, u ponedeljak, 12. oktobra 2026. godine, održan je okrugli sto „Kosovo i Metohija u svetlu predstojećih izbora“, sa pitanjem: „Zašto Srbi sa Kosova i Metohije treba da glasaju za ‘Studentsku listu — Studenti pobeđuju’?“ Skup su organizovali Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije, Srpski nacionalni forum iz Gračanice i Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ iz Kosovske Mitrovice. O organizatorima i pozivu na podršku studentima izveštavao je i „Danas“, prenoseći vest agencije Beta.

Govore je preneo YouTube kanal „Srbin.info — kanal Centar“. U priloženom snimku, redom, govore dr Marko Jakšić, prof. dr Branka Petković, general Momir Stojanović, dr Miroslav Parović, Milija Biševac, prof. dr Duško Kuzović, Aleksandar Ivanović, Miloš Parandilović i Momčilo Trajković.

U središtu njihovih izlaganja bio je položaj Srba na Kosovu i Metohiji, sastavnom delu Srbije koji je pod okupacijom albanskih separatističkih struktura. Govornici su razmatrali posledice politike Beograda, povlačenje srpskih institucija, bezbednost stanovništva, iseljavanje, pritiske na birače i odgovornost onih koji su pregovarali i sprovodili dogovore sa Prištinom. Podrška studentima obrazložena je i očekivanjem da Srbi sa KiM neposredno učestvuju u odlučivanju o svojoj sudbini.

Podaci o skupu	Sadržaj
Mesto i datum	Hotel „M“, Beograd; ponedeljak, 12. oktobar 2026, početak u 11 časova
Organizatori	Srpsko nacionalno veće KiM, Srpski nacionalni forum i „Otadžbina“
Glavna tema	Položaj Kosova i Metohije i podrška studentskoj listi na predstojećim izborima
Prenos govora	„Srbin.info — kanal Centar“

Marko Jakšić: Vlast je predala ono što je narod godinama branio

Dr Marko Jakšić, iz Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“, otvorio je izlaganje pitanjem zašto Aleksandra Vučića naziva izdajnikom. Podsetio je na otpor Srba posle 1999. godine, naročito na severu pokrajine i u Kosovskoj Mitrovici, kroz proteste, blokade i sukobe sa onima koji su pokušavali da nametnu vlast Prištine.

„Srbi su sačuvali i zadržali taj prostor za državu Srbiju“, rekao je Jakšić, ocenjujući da je politika Aleksandra Vučića poništila rezultate te borbe.

Prema njegovim rečima, Briselskim sporazumom predate su bezbednosne strukture, a kasnijim izlaskom Srba iz policije, uz predaju oružja, stanovništvo je dodatno ostavljeno bez zaštite. Govorio je o policiji i civilnoj zaštiti, o položaju srpskih policajaca i o tome da danas, kako je naveo, na severu nema policijske strukture pod srpskom kontrolom.

Jakšić je Briselski i Vašingtonski sporazum, kao i francusko-nemački plan, ocenio kao suprotne Ustavu Srbije. Pozvao se i na ranije odbijanje modela koji je povezao sa Volfgangom Išingerom, kritikujući izostanak reakcije Ustavnog suda. Posebno je govorio o dogovorima sa Isom Mustafom, tvrdeći da je srpsko pravosuđe njima isključeno iz postupanja na KiM.

Izneo je i optužbu da je Srpska lista svojim prisustvom omogućila kvorum za stvaranje takozvane vojske Kosova, te da je preko njenih predstavnika omogućavana izgradnja više od deset policijskih objekata na srpskom zemljištu. Postavio je pitanje zašto se u politici vlasti ne insistira na povratku raseljenih Srba.

O događajima u Banjskoj Jakšić je izneo stav da su bili dogovorena operacija Vučića i Aljbina Kurtija, sa posledicom predstavljanja Srba kao terorista i diverzanata. Izostanak odgovora Beograda na gašenje institucija povezao je sa prihvatanjem francusko-nemačkog plana. Tvrdio je i da odsustvo potpisa ne znači odsustvo obaveze, jer, po njegovom tumačenju, usmeno prihvatanje međunarodnog dokumenta može biti obavezujuće. Jakšić je podržao studentski memorandum, uz očekivanje da njegove odredbe budu sprovedene.

„Studentsku listu jednostavno treba da podrže svi Srbi kojima je stalo do Kosova i Metohije“, poručio je. Kritikovao je i opozicione liste. Objasnio je da su on i Slaviša Ristić napustili DSS zbog lokalnih koalicija sa SNS-om, uz istovremeno predstavljanje stranke kao republičke opozicije.

„Ne mogu da prepodne dele poslovni prostor sa naprednjacima, a posle podne da brane Kosovo i Metohiju od naprednjaka“, rekao je. Pomenuo je ulogu odbornika DSS-a u formiranju vlasti na Vračaru, Savskom vencu i Voždovcu. Proevropskom delu opozicije zamerio je odnos prema teritorijalnom integritetu Srbije i izneo sumnju da deo tih političara prihvata ono što je Vučić uradio na KiM. Zaključio je pozivom da Srbi, gde god živeli, glasaju protiv Vučića, uz zahtev za buduće procesuiranje odgovornih za politiku koju smatra pogubnom.

Branka Petković: Univerzitet je poslednji bastion našeg naroda

Prof. dr Branka Petković, sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, govorila je kao članica grupe profesora koja je od početka podržavala akademski i studentski pokret. Njeno prezime i pripadnost Odseku za hemiju potvrđuje zvanična stranica fakulteta.

Predstavljajući se i kao „kosovska snajka“, rekla je da je potpisom podržala studentsku listu. Naglasila je da profesori i studenti koji žive na KiM pripadaju istoj borbi u kojoj učestvuju akademska zajednica i građani u centralnoj Srbiji, ali istovremeno ostaju uz svoj narod i dele njegove svakodnevne teškoće.

Prema njenoj oceni, institucionalno delovanje univerziteta ozbiljno je ograničeno jer je ta ustanova, kao i druge institucije, politički preuzeta. Zato su profesori, navela je, preuzeli ličnu odgovornost da javno istupe.

„Naš univerzitet je poslednji bastion našeg naroda“, poručila je, naglašavajući da on mora da opstane. Rekla je da nema političke ambicije i da želi da se vrati radu u laboratoriji. Njen cilj je, kako je objasnila, da institucije počnu da funkcionišu, da stručni, ozbiljni i odgovorni ljudi obavljaju svoj posao i da Srbi na KiM ponovo osete podršku svoje države. Izlaganje je bilo i poziv da njihova borba za opstanak bude prepoznata kao zajednička odgovornost.

Momir Stojanović: Bezbednost, Ustav i preispitivanje sporazuma

General Momir Stojanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća KiM, ocenio je da je vlast tokom prethodnih četrnaest godina nizom dogovora doprinela jačanju separatističkog projekta Prištine. Ponovno glasanje za tu vlast nazvao je samopogubnim izborom za srpski narod u pokrajini.

Naveo je dva razloga za podršku studentima: nedostatak jasne politike dela opozicije prema KiM i svoju procenu da studentski pokret ima najveću mogućnost da smeni aktuelnu vlast. U izlaganju nije predstavio konkretna istraživanja na koja se pozvao. Kao osnovno opredeljenje studenata izdvojio je poštovanje Ustava Srbije.

„U tom Ustavu stoji da je Kosovo i Metohija sastavni, neodvojivi deo Srbije“, rekao je Stojanović naglasivši da buduća politika mora uključiti autentične predstavnike Srba sa KiM, koje bira sam narod. Kritikovao je praksu formiranja politički podobnih predstavnika iz Beograda i optužio poslušne strukture na terenu za širenje straha i režiranje izbora.

Stojanović je oštro kritikovao Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelariju za KiM, ocenjujući da saopštenja o osudama postupaka Prištine ne predstavljaju delotvornu zaštitu stanovništva. Založio se za prekid razgovora o statusu dok ne prestanu, kako ih je nazvao, neosnovana hapšenja i dok uhapšeni Srbi ne budu oslobođeni.

Govorio je i o prijavama i optužbama za ratne zločine protiv pripadnika vojske i policije, navodeći da je i sam među onima na koje se one odnose. Zamerio je vlasti što nije javno stala u zaštitu veterana i osporila takve postupke.

Kao neposredne zadatke izdvojio je bezbednost Srba i očuvanje preostalih nadležnosti Srbije u obrazovanju i zdravstvu. Izneo je upozorenje da se, prema njegovim informacijama, razmatra izmeštanje prištinskog univerziteta sa severa KiM, što bi dodatno ugrozilo opstanak. Prisustvo studenata označio je kao važan oslonac srpskog života.

Podržao je preispitivanje svih dosadašnjih sporazuma i poništavanje onih koji su štetni po nacionalne i državne interese. To je predstavio kao jedan od razloga zbog kojih veruje u mogućnost drugačije politike posle izbora.

Govornik	Glavni zahtev ili poruka
Marko Jakšić	Podrška studentima, sprovođenje memoranduma i odgovornost za ustupke Prištini
Branka Petković	Opstanak univerziteta, slobodno delovanje profesora i funkcionalne institucije
Momir Stojanović	Bezbednost, očuvanje obrazovanja i zdravstva, autentični predstavnici i revizija sporazuma
Miroslav Parović	Smena vlasti, odbrana izbornog rezultata i prekid političkog monopola
Milija Biševac	Ustav, socijalna pravda, lustracija i kontrola svake buduće vlasti
Duško Kuzović	Promena sistema, konkretna dela i prekid podela
Aleksandar Ivanović	Oslobađanje institucija i javnog prostora kao uslov rešavanja pitanja KiM
Miloš Parandilović	Veća izlaznost, kontrolori i uključivanje ljudi koji žive na KiM
Momčilo Trajković	Odbrana izborne volje, Ustav, Rezolucija 1244 i odgovorna, smenjiva vlast

Miroslav Parović: Model sa KiM prenet je na ostatak Srbije

Dr Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, započeo je izlaganje pozivanjem na repliku iz filma „Boj na Kosovu“, o tome da ono što se događa na Kosovu može stići i u Levač. Njegova osnovna ocena bila je da je KiM poslužilo kao prostor na kojem je vlast uvežbavala model upravljanja koji je potom prenela na ostatak Srbije.

Govorio je o, prema njegovim navodima, dolasku Milana Radoičića u Kragujevac u koloni blindiranih vozila, sa pratnjom i vožnjom suprotnom trakom, kao i o prisustvu Danila Vučića na istom skupu. Te navode upotrebio je kao primer sprege političkih, bezbednosnih i struktura koje je nazvao kriminalnim.

Pomenuo je i postupanje policije u Zrenjaninu, kada je Nemanja Šarović sa televizijskom ekipom pokušao da priđe Vučiću. To je uporedio sa, po njegovim rečima, odsustvom zaštite Ilije Srdanovića u Novom Sadu. Nejednak tretman kandidata i upotrebu državnih resursa u takvim okolnostima označio je kao oblik državnog udara.

Parović je upozorio na moguće ometanje izbora. Pozvao se na svoje tumačenje lomljenja glasačkih kutija na severu KiM 2013. godine i izneo scenario po kojem bi se na predstojećim izborima mogla napadati biračka mesta ili izazivati nepravilnosti radi poništavanja glasova u sredinama u kojima vlast gubi. Pomenuo je i mogućnost stvaranja atmosfere vanredne opasnosti, praveći poređenje sa događajima u Crnoj Gori 2016. godine.

„U ovakvim uslovima je nemoguće imati bilo kakve izbore sem ovakvih referendumskih“, ocenio je. Podršku studentskoj listi obrazložio je potrebom da se uspostave ustavnost i zakonitost i prekine sistem koji je nazvao „mafiokratijom“. Posle toga, smatra, mogla bi da se otvori mogućnost za normalnu programsku utakmicu političkih stranaka i nove izbore.

Parović je govorio i o napadima na studente „zdesna“, odbacujući teze da studentsku listu kontrolišu Bojan Pajtić i nemačka obaveštajna služba. Ocenio je da vlast takve poruke koristi da bi odbila deo nacionalno opredeljenih birača.

Značaj skupa video je i u osporavanju Vučićevog nastojanja da monopolizuje srpsko nacionalno pitanje i odnose sa Srbima na KiM, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Izneo je optužbe o političkoj i kriminalnoj povezanosti Vučića i Milorada Dodika i govorio o napadima i preprekama studentskoj kampanji u Republici Srpskoj.

Kritikovao je „Autentičnu desnicu“, tvrdeći da deo njenih potencijalnih poslanika dolazi iz SPO-a i da je ranije delio stavove Vuka Draškovića. Pozvao je na podršku studentima i odbranu rezultata 25. oktobra, uz procenu da bi posle izborne večeri mogla uslediti politička kriza i potreba za javnim okupljanjem građana.

Milija Biševac: Podrška studentima nije blanko poverenje

Milija Biševac, predstavnik Srpskog narodnog pokreta iz Zubinog Potoka, govorio je o životu ljudi koji su ostali na KiM. Naveo je svakodnevna maltretiranja, progon, hapšenja i iseljavanje, naglašavajući da stanovništvo nije samo napušteno nego i onemogućeno da se brani.

„Nije samo da smo ostavljeni, nama su i ruke vezane“, rekao je i ocenio da se, nasuprot obećanjima o poboljšanju položaja, srpski narod osipa i gubi oslonce svog identiteta. Razloge za podršku studentima video je u potrebi za otporom vlasti i prekidom politike koju je optužio za predaju Gazivoda, energetike, tablica i opština.

Posebno je govorio o primeni prištinskih propisa o strancima, zbog kojih, kako je naveo, ljudi bez dokumenata separatističkih institucija postaju „stranci na svojoj dedovini“. Upozorio je i na opasnost po obrazovne ustanove, crkve, kuće i ognjišta.

Ocenio je da se odgovornost ne može svesti samo na Kurtija, jer Srbi nisu imali povoljan položaj ni pod ranijim prištinskim rukovodstvima. Ipak, izneo je uverenje da saradnja Vučića i Kurtija danas proizvodi najjaču represiju, dok se u Beogradu o posledicama ćuti.

Njegovi zahtevi obuhvataju preispitivanje sporazuma, socijalnu pravdu, političku odgovornost i lustraciju onih koji su dogovore potpisivali i sprovodili. Srpsku listu optužio je za prinudu, ucene, zloupotrebu radnih mesta i gušenje otpora. Pomenuo je paljenje automobila i stradanje ljudi koji su se suprotstavljali vlasti.

Rekao je da Srbi sa KiM nisu pitani o dogovorima koji određuju njihovu sudbinu. Od studenata očekuje obnovu poverenja u Srbiju i njene institucije, a kao prvi i dovoljan početni korak izdvojio je poštovanje Ustava. Njegova podrška, međutim, ima jasan uslov:

„Mi ćemo biti protivnici i opozicija i toj novoj vlasti koju predvode studenti ukoliko nastavi ovu izdaju koju je sprovodio SNS.“

Duško Kuzović: Potrebna je promena sistema

Prof. dr Duško Kuzović, osnivač pokreta „Sabor“, pozvao je građane da bez straha glasaju za studentsku listu. Podsetio je da njegov pokret podržava studente od početka protesta i ocenio da je sada reč o širem narodnom otporu.

„Studentsku listu možda bi trebalo posmatrati kao narodnu listu“, rekao je iznošeći procenu da se više od sedamdeset odsto naroda nalazi nasuprot režimu, uz ljude koji vlast podržavaju pod ucenom. Taj procenat u govoru nije potkrepio navođenjem konkretnog istraživanja. Od predstavnika studentske liste zatražio je da posle izbora započnu rešavanje suštinskih problema:

„Promena sistema, a ne promena jahača“ rekao je dr Kuzović i naglasio da se nagomilani problemi ne mogu rešiti odmah, ali da proces promena mora početi. Izbore je označio kao prvi korak, uz poruku da građani više neće prihvatati obećanja koja nisu praćena delima.

Pozvao je na prekid podela, međusobno praštanje „osim izdaje“ i pravo svakog građanina da ima i brani sopstveno mišljenje. Poručio je da je obožavanje laži dovelo društvo do sadašnje krize i da se promena ne treba plašiti.

Aleksandar Ivanović: Bez slobodnih institucija nema rešavanja pitanja KiM

Narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović zahvalio je organizatorima što ruše predstavu da svi Srbi sa KiM podržavaju politiku vlasti. Govorio je o, kako je naveo, inženjeringu podrške koji potiče iz BIA i sedišta SNS-a, kao i o razlici između stvarnog glasa stanovništva i političke slike koja se plasira javnosti.

Objasnio je da je koalicija kojoj pripada, zajedno sa Milošem Parandilovićem, bila formirana i prikupila potpise, ali da je potom odustala od izbornog nastupa kako ne bi narušila referendumski karakter izbora.

„Lično bih imao problem da živim sa tim da sam, svesno, nesvesno, kako god, pomogao ovom vladajućem režimu da ostane na vlasti“, rekao je nazvavši SNS-SPS vlast „mafijaškom organizacijom“, tvrdeći da je podredila institucije, zakone i Ustav interesima male grupe ljudi. Ocenio je da se pitanje KiM ne može delotvorno rešavati u državi u kojoj ne funkcionišu sudovi, tužilaštvo i druge institucije. Ivanović je posebno ukazao na medijsku nevidljivost Srba koji se protive vladajućoj politici.

„Nemate ni kameru RTS-a ovde“, primetio je, objašnjavajući da građani u drugim delovima Srbije često ne znaju da takav glas na KiM uopšte postoji i optužio jstrukture koje se predstavljaju kao čuvari nacionalnih interesa da stanovništvo disciplinuju strahom, pretnjama i nasiljem, dok istovremeno učestvuju u velikim poslovima i javnim nabavkama. Banjsku je označio kao prelomnu tačku u preuzimanju severa KiM, iznoseći stav da je reč o delu unapred dogovorenog plana.

Podsetio je na Vučićevo obećanja da neće biti predaje Gazivoda i da Srbi neće biti „lovljeni kao zečevi“, upoređujući ih sa posledicama na terenu. Zaključio je da rešavanje pitanja KiM zahteva vreme i proces, ali da je prvi uslov oslobađanje države i omogućavanje da se čuju ljudi koji tamo žive.

Miloš Parandilović: Izlaznost je ključ, studentima smo dali resurse

Narodni poslanik i predsednik „Novog lica Srbije“ Miloš Parandilović ocenio je da je KiM okupirana teritorija, uz optužbu da u sadašnjem položaju Srba postoji sprega Kurtija, Vučića i predstavnika Srpske liste.

Govorio je o srpskim svetinjama, kulturno-istorijskim spomenicima i sve malobrojnijem stanovništvu kao preostalim osloncima srpskog prisustva. Zamerio je televizijama sa nacionalnom frekvencijom odsustvo sa skupa i posebno ukazao na zanemarivanje Srba južno od Ibra, za koje je naveo da čine više od dve trećine srpskog stanovništva u pokrajini.

Banjsku je predstavio kao operaciju koja je Kurtiju dala povod za preuzimanje institucija. Govorio je i o odvođenju ljudi sa KiM autobusima na skup vlasti u Beograd, dok su, prema njegovom opisu, na terenu preuzimane srpske institucije. Vučićevu retoriku uporedio je sa radikalskom politikom devedesetih, ocenjujući da su obećanja o odbrani praćena povlačenjem i gubicima, a da režimske televizije poraze predstavljaju kao pobede.

Parandilović je objasnio da se njegova koalicija pripremala za izbore, ali da je odlučila da podrži studente. Izneo je uverenje da deo drugih opozicionih lista učestvuje po Vučićevoj volji radi rasipanja glasova, povezujući tu ocenu i sa bojkotom lokalnih izbora u Beogradu i Nišu 2024. godine.

Naveo je da je njegova organizacija studentskoj listi stavila na raspolaganje kontrolore, ljude za biračke odbore, terensku mrežu i kancelarije. „Radimo kampanju kao da smo prvi na njoj“, poručio je.

Smenu režima Aleksandra Vučića označio je kao najvažniji patriotski zadatak. Upozorio je da izborni dan neće nužno proteći mirno i da opozicija mora biti pripremljena za različite scenarije. Posebno je govorio o kampanji koja, prema njegovoj oceni, ima cilj da obori izlaznost predstavljanjem studenata i Vučića kao iste političke opcije.

„Ovde je izlaznost ključ“, naglasio je i založivši se da o budućnosti Srba na KiM prvenstveno odlučuju ljudi koji tamo žive. Predstavnike Srpske liste optužio je da za sprovođenje naloga iz Beograda stiču imovinsku korist i nekretnine u centralnoj Srbiji. Završio je pozivom na što masovniji izlazak na izbore i uspostavljanje reda u državi.

Momčilo Trajković: Odbraniti glas i uspostaviti smenjivu vlast

Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković rekao je da bi pitanje skupa moglo biti postavljeno i drugačije: zašto Srbi sa KiM ne treba da glasaju za listu Aleksandra Vučića. Izbor je predstavio kao opredeljenje između politike koju smatra izdajničkom i mogućnosti da mladost otvori prostor za promene.

Kao osnove studentskog pristupa izdvojio je Ustav Srbije, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, unapređenje prava i uslova opstanka Srba i uključivanje intelektualnih i političkih snaga sa KiM bez ucena.

Upozorio je na pojačane pritiske na birače i na, prema njegovoj oceni, pripreme za krađu i falsifikovanje rezultata. Zatražio je stalno ukazivanje na te opasnosti i ohrabrivanje stanovništva da slobodno glasa i brani svoju izbornu volju.

„Moramo dati doprinos da ovaj režim što pre ode“, poručio je, govoreći o dalekosežnim posledicama njegove politike po KiM i Srbe koji tamo žive i odbacio tvrdnje da će studenti izdati KiM, ocenjujući da se takvom porukom prikriva ono što je sadašnja Vučićeva vlast već prihvatila Briselskim dogovorima, francusko-nemačkim planom i ohridskim aneksom. Srpskoj listi zamerio je učešće u jačanju separatističkih institucija, a podršku dela međunarodnih aktera Vučiću povezao je sa očekivanjem da sprovede prihvaćene dogovore.

Podsetio je i na raniju podršku studentskom pokretu, pominjući vidovdansko priznanje „Crveni kosovski božur“. Naglasio je da od studenata ne očekuje da odmah reše sve složene probleme koje su ostavile prethodne vlasti.

Njihov prvi zadatak, prema Trajkoviću, jeste da stvore uslove za demokratsku, odgovornu i smenjivu vlast, što zahteva promenu sistema. Za Srbe na KiM neposredni prioriteti su bezbednost i poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja.

Oblast	Zahtevi izneti u govorima
Bezbednost i opstanak	Zaštita stanovništva, odgovor na hapšenja i zaustavljanje iseljavanja
Ustavni okvir	Poštovanje Ustava Srbije; Trajković posebno ističe i Rezoluciju 1244
Sporazumi i odgovornost	Preispitivanje dogovora, politička odgovornost, lustracija i procesuiranje odgovornih
Obrazovanje i zdravstvo	Očuvanje srpskih ustanova i univerziteta u Kosovskoj Mitrovici
Predstavljanje Srba	Učešće predstavnika koje bira stanovništvo KiM
Izbori i institucije	Slobodno glasanje, kontrolori, odbrana rezultata i funkcionalne institucije
Socijalni položaj	Socijalna pravda i bolji uslovi života

Od podrške studentima do odgovornosti buduće vlasti

Izlaganja su povezala izbore sa pitanjem opstanka Srba na KiM, ali i sa širim zahtevom za obnovu institucija Srbije. Govornici su studentsku listu podržali kao mogućnost za smenu režima Aleksandra Vučića i SNS-SPS vlasti i početak promena, uz različite naglaske: od bezbednosti i očuvanja univerziteta do socijalne pravde, revizije sporazuma i odbrane izbornog rezultata.

Biševčevo upozorenje budućoj vlasti i Kuzovićev zahtev za promenom sistema postavili su i merilo te podrške: poštovanje Ustava, konkretna dela i odgovornost prema stanovništvu. Prenos „Srbin.info — kanala Centar“ omogućio je da te poruke, uključujući oštre kritike politike Beograda i Prištine, stignu do javnosti.

Izvor: Srbin.info / Centar
Autor: Dejan Petar Zlatanović