U intervjuu za BIRN, dugogodišnji član Srpske napredne stranke Momčilo Marjanović otvoreno priča o organizovanju batinaša za potrebe vladajuće partije, oružju koje se 15. marta nalazilo u takozvanom „Ćacilendu“, skupljanju „sigurnih glasova“, i kako mu je za usluge isplaćivan novac u kešu u JKP Novosadska Toplana.

Momčilo Marjanović, 54-godišnji Novosađanin koji je više od 10 godina aktivista Srpske napredne stranke (SNS), svedočio je kupovini glasova, organizovanju i plaćanju batinaša da čuvaju prostorije stranke ili izazivaju incidente i sukobe sa policijom kao „ubačeni elementi“ među studentima, bio u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva Srbije, takozvanom „Ćacilendu“, 15. marta 2025. tokom najmasovnijeg protesta ikada održanog u Srbiji.

„Moja uloga je bila da ekipu momaka vodim na najrizičnija i kritičnija mesta, kao što je ‘Ćacilend’, na bilo kojim skupovima gde su bili na suprotnoj strani studenti ili opozicija – mi smo bili u tom epicentru. Uvek sam bio s tim momcima u prvim redovima, gde god su bili skupovi i naše je bilo da u krajnjoj nuždi, naravno, upotrebljavamo silu, mada često je bilo i bez krajnje nužde“, kaže Marjanović u intervjuu za BIRN.

Tih dana u parku, video je „minimum“ stotinjak ljudi sa pištoljima.

„U šetnji kroz taj Ćacilend sam video dosta ljudi da imaju revolvere koje nisu, uzgred budi rečeno, ni krili. Da l’ nazad za kaišem, da l’ za pojasom… Duge cevi ne, ali revolvere su nosili i to ne mali broj ljudi. Sigurno stotinjak“.

Jedan od njegovih poslova bilo je i da – zajedno sa momcima koje je skupljao – vrši pritisak na takozvane „sigurne birače“ da izađu na birališta. Za ovaj posao su dobijali novac i on i oni.

„Obično je bilo sto evra, sad čujem da daju i mnogo više… čujem da daju četiristo, petsto evra za glas.“

Marjanović je u nekoliko razgovora sa novinarima BIRN-a opisao mehanizme organizovanja batinaša pod kontrolom SNS-a i rekao da je uputstva, kao i novac u kešu, dobijao direktno od Nenada Barca, direktora preduzeća JKP Novosadska Toplana.

Barac je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a o navodima o isplatama novca SNS aktivistima u prostorijama javnog preduzeća na čijem je čelu, pitao odakle BIRN-u informacije o tome i prekinuo razgovor.

Marjanović je dobijao platu i od novosadskog komunalnog preduzeća Lisje, za koje je godinama radio preko omladinske zadruge, iako se nikada nije ni pojavio na poslu – tako je, pored isplata u kešu, nagrađivan za svoj doprinos režimu Srpske napredne stranke.

„To su fantomska, tako ih nazivaju, ta radna mesta. Al’ nisam ja jedini, nažalost, da sam jedini, bilo dobro… [Oni kažu]‘mi tvoje usluge plaćamo kroz to što ćeš dobijati platu’. Tako da nikad nisam otišao na posao. Naravno, dobijao sam platu redovnu“, ispričao je on u intervjuu za BIRN.

Bivši aktivista SNS-a opisuje i pretnje i napade koje je doživeo nakon što je počeo da odbija zadatke. U maju ove godine, podneo je i prijavu pošto su ga napali Bojan Mihajlović, MMA borac i aktivista SNS-a poznat po nasilnim incidentima, i njegov saradnik Vladimir Zukić.

Mihajlović i Zukić su odbili da odgovore na pitanja BIRN-a. Obojica su negirali da poznaju Momčila Marjanovića.

Od obezbeđenja do „Ćacilenda“

Marjanović je rođen u Kikindi, gde je završio gimnaziju. Sa 19 godina, otišao je u Novi Sad kako bi studirao istoriju na Filozofskom fakultetu, ali se kasnije prebacio na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja gde je završio kurs za fudbalskog trenera.

Po završetku studija, počeo je da radi kao obezbeđenje. Na sličnim poslovima proveo je većinu svog radnog veka – od klubova, preko kladionica, do firmi. Pre 10-ak godina, na nagovor prijatelja, pridružio se Srpskoj naprednoj stranci.

Marjanović kaže da je obezbeđivao brojne skupove i kulturno-zabavne manifestacije koje je po Vojvodini i šire organizovao SNS ili lokalne samouprave u kojima je na vlasti ova partija.

Nakon pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine i početka masovnih protesta, pred Marjanovića su počeli da stižu zadaci koji su podrazumevali sve više nasilja.

Uoči velikog studentskog protesta 15. marta 2025. godine u Beogradu, proveo je više od dve nedelje u Pionirskom parku ispred Predsedništva Srbije, koji su građani nazvali „Ćacilend“ prevodeći grupu momaka koje je okupio.

Sastanci su se pre odlaska održavali u kancelariji direktora JKP Novosadska Toplana Nenada Barca.

„Onda kaže: Vi ste jaki, hrabri, ne moram ja vama da pričam ništa… Kao kad se ide u rat, znaš kako se motiviše… U slučaju probijanja, rečeno je da branimo Ćacilend. Nije bilo potrebe da se detaljno priča, znalo se šta treba da se radi – ako dođe do sukoba, da ne biramo sredstva, imamo sve šta nam je potrebno… I da idemo do kraja, da nemamo milosti“, kaže Marjanović.

Na sam dan protesta, 15. marta je bio u prvim redovima. Za boravak u „Ćacilendu“ je dobijao 500 evra dnevno, a ljudi koje je vodio po 200 evra.

„Inače sam uvek s momcima bio u prvom redu. I tako je oko celoga Ćacilenda. Svaki je imao svog pretpostavljenog koji je vodio grupu ljudi za taj deo, za taj prostor, za tu širinu ograde, koliko već prostor zauzima“, kaže on, opisujući momke koje je vodio kao „sportiste i prehrabre momke“, ali sa „tim stavovima“.

Njegova grupa je imala sprejeve, palice i fantomke – sve to je njih i druge grupe, poput njegove, čekalo u šatoru u samom parku.

„S obzirom kakvi su likovi bilo unutra, atmosfera je bila ok… Korišćen je alkohol, nije bilo napeto, zbog soja ljudi nije bilo napeto, čak je i priželjkivano da dođe do problema od strane nekih ljudi“, opisuje on.

Na pitanje da li je osećao strah s obzirom na toliku količinu naoružanja, kaže: „Naravno da sam osećao strah. Svaki normalan čovek ima strah.“

„Bilo je momaka koji su koristili psihoaktivne supstance i alkohol, ali su radili posao za koji su plaćeni. Naravno, da zastrašuju i da ucenjuju, da tuku i sve ostalo“.

Na pitanje kako je sve to bilo moguće naočigled velikog broja policajaca, Marjanović objašnjava da je policija „štitila i bila u koordinaciji sa osobama iz Ćacilenda“.

„Bio sam prisutan kad je jedan policajac, video sam da ostalima komanduje, imao je neki čin, nisam video koji, bio sam prisutan kad je izgovorio: ‘Gledajte da zaštitite uši u narednih petnaest minuta’“, kaže Marjanović u intervjuu za BIRN.

Kada je tokom održavanja tišine niz ulicu Kralja Milana protutnjao zvuk zbog kog su hiljade ljudi krenule u stampedo, Marjanović kaže da se u delu parka u kom je bio nije čulo ništa.

„Ja nisam čuo ništa, mi smo bili udaljeniji od tog dela gde se masa raštrkala. Ali teško da bi čuli, jer kolko znam to je usmereno“, kaže bivši aktivista SNS-a.

Navodi i da je bio prisutan kada je jedan od policajaca, kako kaže, ljudima u parku rekao: „Ako ne izdržimo za deset minuta, pustićemo da uđe jedan određen broj ljudi. Onda ih vi ovde malo izmaltretirajte da bi ovi ostali videli…da im strahom pokažete.“

„Ubačeni elementi“ i isplata u kešu

Marjanović je bio i na više skupova na kojima su se osobe koje je, kako kaže, angažovao SNS, ubacivale među građane i studente koji su protestovali kako bi izazvali nasilne incidente.

Među njima su skupovi 15. marta u Beogradu, zatim u Bačkoj Palanci i Bačkom Petrovcu i Novom Sadu ispred prostorija SNS-a u noći između 13. i 14. oktobra, kada je iz pištolja pucao pripadnik Kobri Vladimir Brkušanin.

„Bio sam i tu u prvim redovima, kao i uvek. Tu sam i dobio flašicu u usta i kamen u nogu, al’ mislim da sam to dobio od momaka koji su poslati s naše strane, znači od naših ljudi“.

U Bačkoj Palanci, njegova grupa imala je zadatak da čuva prostorije SNS 12. avgusta i odatle odmah krenula u Bački Petrovac gde je za to veče bio zakazan protest zbog uništavanja izložbe fotografija studenata.

„Rečeno je da ako dođe do sukoba, da budemo spremni na sukobe“, kaže Marjanović.

Marjanović kaže da ne tvrdi da su sukobi uvek izrežirani, već da zna da su na ovim skupovima bili i objašnjava kako funkcioniše mehanizam „ubačenih elemenata“.

„Bilo je mnogo ljudi na suprotnoj strani, gde smo se organizovali da momke koji su iz drugih gradova, koje lokalni momci ne poznaju, infiltriraju u njihove redove, što su i učinili, da bi oni kamenicama i ostalim sredstvima pirotehničkim napadali, gađali policiju da bi se optužili studenti.“

Marjanović kaže da mu je uputstva direktno izdavao Nenad Barac, direktor JKP Novosadske Toplane.

„Ja sam direktnu komunikaciju sa njim imao. Njemu sam javljao broj ljudi, koliko ide. On mi je odobravao broj ljudi i rekao je ‘toliko treba’… Direktno od njega sam uzimao novac i isplaćivao momke koje sam vodio i u Ćacilendu i na šetnjama i na skupovima.“

Navodi da je novac dobijao u kešu „u njegovoj kancelariji, u zgradi, upravnoj zgradi JKP Toplana Novi Sad“.

„Direktno od njega. Kad on nije prisutan, takođe ima u prepiskama, novac me je čekao kod njegove sekretarice“, kaže Marjanović, procenjujući da je sveukupno od pada nadstrešnice „lično izneo iz JKP Toplane Novi Sad“ između 350.000 i 400.000 evra.

Marjanović je kao dokaze priložio prepiske sa Barcem.

Raskol sa SNS-om

Marjanović kaže da je u sukob sa strankom ušao prvo kada je spasio dvoje studenata koji su tokom dana upali u „Ćacilend“, zbog čega je dobio „packe“. Nakon toga su odnosi zahladneli, a na kraju je odbio da ide u Kulu pred lokalne izbore koji su održani 29. marta ove godine.

„Negde čovek u mojim godinama, imajući divnu moju ćerkicu, dođe sebi. I odlazak pod Ostrog mi je pomogao. Ja sam s kćerkom [bio tamo] i ona je izrazila želju i jednostavno sam odlučio da prekinem. Znajući šta me čeka, da ću odmah dobiti otkaz, da će mi egzistencija biti ugrožena.“

Nakon toga, kaže za BIRN, počeo je da dobija pretnje od Bojana Mihajlovića, bivšeg MMA borca i aktiviste SNS-a iza kog postoji serija optužbi za pretnje i nasilje, kao i od njegovog saradnika Vladimira Zukića.

Mihajlović je bio među grupom pristalica SNS-a koje je crnogorska granična policija na Aerodromu Tivat u junu ove godine deportovala, a na osnovu bezbednosne procene da bi mogli predstavljati pretnju po nacionalnu bezbednost.

„Bojan Mihajlović je rekao da niko njemu nije ostao dužan, rekao je da sam mu dužan 55.000 evra – da bi imao razloga da te svoje poltrone usmeri ka meni, gde sam od Zukića Vladimira dobio te izjave da će mi dete povrediti. Čekićem u kičmu“.

Kako kaže, njih dvojica su ga i presreli automobilom u maju ove godine.

„Tu na crvenom bili su iza mene, Zukić je izašao i udario je četiri puta u staklo… Odatle sam otišao u policiju i prijavio slučaj, dao izjavu sa konkretnim imenima kao što sad pominjem imena i stojim iza svake svoje reči za Barca i za Mihajlovića i Zukića.“

Bivši SNS aktivista u intervjuu za BIRN kaže da je svestan da je sve ove godine imao brojne privilegije.

„Gledam [iza sebe] neki period gde sam uživao u tim nekim povlasticama, poput toga što se nisam pojavljivao na poslu. Taj finansijski deo je bio izuzetno povoljan. Nisam nikada čekao red u čekaonici kod lekara, niti moji prijatelji. Ne hvalim se ovime. Nadam se da će doći do promena, pa da toga neće biti.“

Kaže i da se nada da će njegovu ispovest saslušati i neko od njegovih „saboraca i shvatiti da ovo sve ide pogrešnim putem“.