Несторовић је именовао Борислава Антонијевића, Ану Ивановић, Слободана Симића, адвоката Бранка Лукића и Ратка Ристића као људе које повезује са покушајем поделе и саботаже покрета. Изнео је и тврдњу да су неки од њих од „МИ – Снага народа” раније добили значајна новчана средства која ће, како је најавио, морати да врате. Све ове квалификације и наводи представљају ставове Бранимира Несторовића изнете на конференцији; у приложеном материјалу нема одговора прозваних људи.

„Нисам нестао, нити су ме отели ванземаљци”

Несторовић је обраћање започео ироничном опаском да је реч о „првој конференцији ванземаљаца у Србији” коју држи „први лидер ванземаљаца који је нестао и мистериозно се појавио”. Одмах затим је нагласио да су такве приче, по његовој оцени, „будалаштина и конструкција”, те да није ни нестао нити се мистериозно појавио.

Како је испричао, крајем августа вратио се из Москве, где је, према сопственим речима, био примљен „на највишем нивоу”. Навео је да је његов покрет у Русији добио статус стратешког партнера, док је он добио позив да поново дође на више догађаја и да заступа покрет пред Руском Федерацијом. Управо после тог путовања, тврди, почеле су „чудне ствари” унутар организације.

Несторовић је рекао да је са руске стране стигао захтев да покушају да окупе русофилске странке, покрете и удружења у Србији, укључујући Покрет социјалиста. Признао је да је поводом тог предлога било „натезања”, јер је лично процењивао да би сарадња са Покретом социјалиста могла да умањи рејтинг његовог покрета. Састанак је, како је навео, био прилично буран и није донео коначну одлуку, већ је договорено да он припреми предлог о којем би одлучивало Председништво.

Потом је са супругом на три дана отишао у Рогашку Слатину у Словенији. За време тог приватног путовања, рекао је, у јавности и на друштвеним мрежама појавили су се наслови и гласине да је нестао, да је у психијатријској установи, да су га „киднаповали ванземаљци”, као и да је наркоман „у кризи и бекству”. Посебно га је, према његовим речима, погодило што су такве формулације долазиле од људи које је до тада сматрао саборцима.

Несторовић тврди да је циљ био преузимање покрета

Према Несторовићевом тумачењу, ширење гласина било је део ширег покушаја преузимања „МИ – Снага народа”. Као средиште сукоба означио је формирање такозваног изборног штаба, који би у кампањи располагао новцем добијеним из државног буџета.

Он је подсетио да је покрет већ постигао договор о предизборној коалицији са Народном странком Владимира Гајића, регионалном организацијом „Бунт” и мањом странком коју је у излагању назвао скраћеницом СКП. Према његовим речима, представници СКП инсистирали су да се задржи та скраћеница јер асоцира на социјализам и може да збуни део бирача. Председништво Народне странке јесте јавно потврдило одлуку о формирању изборне коалиције са покретом „МИ – Снага народа”, уз навод да су технички преговори били у завршној фази, што је пренео Инсајдер.

Након већ постигнутог коалиционог договора, према Несторовићу, почела је борба за контролу Председништва и изборног штаба. Тврдио је да покушај није успео јер су се два члана Председништва супротставила, па група коју је назвао „побуњеницима” није обезбедила већину. Додао је да су његови противници у међувремену агресивно наступали на друштвеним мрежама, ширећи своју верзију догађаја.

Скупштина покрета: „Добили су седам или осам гласова”

Несторовић је навео да се однос снага јасно видео на скупштини покрета одржаној вече пре конференције. Резултат је описао као плебисцитарну подршку садашњем руководству и тврдио да су његови унутарстраначки противници добили укупно свега седам или осам гласова, после чега су, како се изразио, „практично избачени из просторија”.

Он је поручио да различита мишљења и неспоразуми сами по себи нису проблем, али да је „издаја велики проблем”, нарочито када је, како тврди, повезана са новцем. Овим је направио разлику између легитимног унутарстраначког спора и деловања које он сматра покушајем да се организација преузме из личног интереса.

Спор око изборног штаба и око 500.000 евра

Објашњавајући зашто су финансије, по његовом мишљењу, у основи сукоба, Несторовић је рекао да људи који контролишу Председништво и изборни штаб располажу новцем који учесници избора добијају из буџета. У конкретном случају, навео је да би коалиција „МИ – Снага народа” и Народне странке делила износ „реда величине око 500 и нешто хиљада евра”.

Несторовић није на конференцији представио документацију којом би поткрепио тврдњу да је управо тај новац био мотив његових страначких противника, али је изричито рекао да су и покушај преузимања изборног штаба и сукоб у врху покрета били везани за контролу тих средстава. Зато је догађај описао не као спор око политичког курса, већ као борбу за опстанак и материјални интерес појединаца.

Догађај који је Несторовић описао	Његово тумачење
Повратак из Москве крајем августа	Покрет је, према њему, добио статус стратешког партнера, а он позив за нове сусрете у Русији
Спор о окупљању русофилских организација	Несторовић је сматрао да би сарадња са Покретом социјалиста могла да смањи рејтинг
Тродневни боравак у Рогашкој Слатини	Током одсуства појавиле су се гласине да је нестао, болестан, отет или у бекству
Формирање изборног штаба	По његовој тврдњи, то је био механизам за преузимање покрета и контролу изборног новца
Скупштина „МИ – Снага народа”	Тврди да су противници добили само седам или осам гласова и изгубили подршку
Наставак кампање	Најавио је обилазак Србије већим бројем возила и разговоре са грађанима

Од противљења Вулину до прихватања сарадње после избора

Као доказ да се, по његовом мишљењу, није радило о принципима, Несторовић је навео понашање истих људи према Покрету социјалиста. Тврдио је да су се у почетку противили било каквој сарадњи са странком коју повезује са Александром Вулином, говорећи да је то неприхватљиво, али да су потом, када је стигао позив за коалицију, одмах прихватили могућност сарадње — уз услов да се она формализује после, а не пре избора, како им не би нашкодила у кампањи.

Покрет социјалиста је у међувремену јавно потврдио да је разговарао са Несторовићем и члановима руководства „МИ – Снага народа” о заједничком изласку на изборе, али је саопштио да не жели да буде део унутрашњих обрачуна у том покрету. Та изјава потврђује постојање разговора, али сама по себи не потврђује Несторовићеве оптужбе о мотивима појединаца нити о договору за постизборну коалицију.

Борислав Антонијевић је, са друге стране, за Инсајдер изнео потпуно другачију верзију: тврдио је да је смена чланова Председништва изгласана нелегално и нелегитимно, да је прекршен статут покрета и да одлука о коалицији са Покретом социјалиста није донета. Према његовим речима, Председништво јесте одобрило сарадњу са Народном странком, али коалициони споразум није био потписан, док Несторовић на скупштини није, како тврди Антонијевић, именовао све три странке са којима је наводно постигнут договор. Ови наводи показују да две стране о легитимности одлука, статусу коалиција и току скупштине дају међусобно супротстављене исказе.

Несторовић је посебно навео да је др Борислав Антонијевић прихватио да отпутује у Москву и тамо, уместо њега, буде представљен као нови саговорник или кандидат за сарадњу. То је представио као још један показатељ да спор није био начелан, већ да је реч о покушају његове замене и преузимања политичке позиције коју је покрет изградио у односима са Русијом.

Кога је Несторовић именовао

Говорећи о људима које сматра одговорним за кризу у покрету, Несторовић је навео Борислава Антонијевића, Ану Ивановић, Слободана Симића, адвоката Бранка Лукића и Ратка Ристића. За њих је нагласио да су били људи које је он лично бирао и којима је веровао, због чега је оценио да читав догађај не говори добро о његовој процени људи, али још више сведочи о превеликом поверењу које им је указао.

Име које је Несторовић навео	Шта је о тој особи рекао на конференцији
Борислав Антонијевић	Назвао га је својим личним избором за заменика и тврдио да је прихватио да у Москви заузме његово место
Ана Ивановић	Рекао је да ју је лично довео на посланичко место и тврдио да га је назвала „ментално ретардираним”
Слободан Симић	Уврстио га је међу људе које је лично изабрао, а које сада повезује са поделом покрета
Бранко Лукић	Именовао га је као адвоката и једног од људи које сматра делом групе одговорне за кризу
Ратко Ристић	Навео га је у истој групи, наглашавајући да је свим тим људима лично указао поверење

Говорећи о личној увреди коју му је, према његовој тврдњи, упутила Ана Ивановић, Несторовић је иронично рекао да није приметио да је „ментално ретардиран” и да би му, ако за то постоји дијагноза, неко требало да је саопшти. Оценио је да су приче о болници, нестанку, Марсу и ванземаљцима „ружне и непримерене” и да одговарају нивоу понашања деце млађег узраста.

Несторовић је најавио и да ће бити испитан финансијски део односа са бившим сарадницима. Тврдио је да су неки од њих од покрета добили значајна средства и поручио да ће тај новац морати да врате. Није, међутим, појединачно навео ко је колико новца добио, по ком основу, нити је на конференцији показао уговоре или друге доказе о тим исплатама.

„Саботажа покрета”, а не лични напад

Иако је говорио о увредама које су му наводно упућиване, Несторовић је инсистирао да лични сукоб није суштина. Према његовој оцени, спорна група није деловала само против њега, него против целог покрета и његовог изласка на изборе. Изнео је процену да „МИ – Снага народа” са концепцијом коју су, како тврди, покушавали да наметну његови противници вероватно не би ни учествовао на изборима.

Због тога је догађај назвао саботажом покрета и рекао да је свака саботажа кажњива „на разне начине”. Није прецизирао да ли мисли на страначке, имовинске или правне последице, али је поручио да више неће трошити време на тај спор, јер је до избора остао кратак период и кампања мора да почне „пуном паром”.

Он је иронично казао да му је ово „53. пут у политичкој каријери” да мора да уклања људе који уносе проблеме и раздор. Поручио је да у српској политици „никада не треба рећи никада”, јер чак и они који делују изузетно одано могу да приреде велико изненађење. Посебно је нагласио да су у овом случају у питању људи које до тада није сматрао проблематичним и које је доживљавао као крајње лојалне.

За ту групу је још рекао да је свесна да самостално не може да направи изборни резултат и да би, по његовој процени, на изборима пропала. Изразио је и уверење да лоша вест може да постане политички корисна вест, јер би рашчишћавање односа могло да мобилише чланство и означи почетак кампање.

Мање поверења, више контроле

Несторовић је признао да избор људи које сада критикује „не говори у прилог” његовом расуђивању. Ипак, оценио је да је већи проблем било превелико поверење које им је дао. Најавио је да убудуће тог поверења неће бити у истој мери и парафразирао изреку која се приписује Стаљину: „Поверење је добра ствар, али је контрола значајно боља.”

Истовремено је рекао да је после расплета сукоба приметио раст ентузијазма у покрету. Према његовом опису, чланови су „одједном живнули”, што он тумачи као знак да ће покрет у кампању ући јачи и да може да постигне „прилично добар резултат”.

Кампања као „сафари” кроз Србију

Несторовић је најавио да „МИ – Снага народа” одмах креће у предизборну кампању. План је описао као „сафари”: већи број аутомобила обилазиће Србију, а представници покрета разговараће са грађанима и непосредно проверавати расположење народа.

Оценио је да досетке и напади на друштвеним мрежама, које је назвао „твитерским зезалицама”, трају у просеку један дан и немају трајан политички значај. По његовим речима, важније је да покрет покаже да може нешто конкретно да уради, јер је ситуација у Србији „прилично драматична”.

Описујући политичку понуду, дословно је рекао да су „све странке опет десне” и „све странке опет ЕУ”, после чега је нагласио потребу да се формира препознатљив проруски политички блок. Његова порука била је да велики број организација са сличним односом према Русији делује раздвојено и зато остаје слабо видљив у институцијама.

Несторовић је рекао да ће покушати да окупи што више проруских странака и организација. Признао је да то можда неће у потпуности успети пред ове изборе, али је изразио уверење да ће такав блок бити створен у наредном политичком циклусу.

„Ови избори неће ништа решити”

Несторовић је изнео процену да предстојећи избори неће решити дубоку политичку кризу у Србији. Према његовом мишљењу, због високих тензија и садашњег односа снага, влада формирана после избора могла би да траје свега годину дана, након чега би Србија поново ишла на изборе.

Сам изборни процес описао је као „тучњаву у тунелу”, наводећи да се већ по почетку кампање види колико је ситуација неизвесна и да није јасно како ће се избори завршити. Ипак, поручио је да његов покрет не одустаје, већ да напредује корак по корак, позивајући се на кинеску пословицу да и пут од 10.000 километара почиње првим кораком.

Русофилски гласови и слаба заступљеност у парламенту

Одговарајући на питање о окупљању проруских странака, Несторовић је рекао да у Србији постоји велики број русофилских покрета, удружења, странака и неформалних група, али да се они из различитих разлога тешко удружују. Оценио је да је сада последњи тренутак за њихово организовање и да више нема простора за чекање.

Навео је да је руским саговорницима рекао како је, по његовој процени, око 70 одсто становништва Србије русофилски расположено, док је у парламенту заступљено свега око 20 одсто тог политичког расположења, „чак и мање”. Као пример је поменуо по два посланика странака повезаних са Миланом Стаматовићем и Покретом социјалиста, као и пет посланика које је имао његов покрет, наглашавајући да је реч о саставу парламента који је већ био на измаку мандата.

Тврдње о руским обећањима за гас, нафту и енергетику

Несторовић је изразио наду да ће обећања која је, како каже, добио у Русији бити бар делимично испуњена. Није желео да открије све детаље, али је тврдио да му је један високи представник руске државе рекао да Русија неће дозволити да Србија остане без гаса.

Према његовим речима, могуће је да ће Москва вршити притисак на Александра Вучића и власт, али Србија неће остати без гаса и нафте. Изнео је и тврдњу да су руски планови у Србији дугорочни и да обухватају енергетске чворове у Војводини и изградњу две нуклеарне електране. За ове најаве на конференцији није показао споразуме, пројектну документацију нити званичне одлуке руских или српских институција, па их треба посматрати као његово преношење разговора које је, по сопственим речима, водио у Москви.

Несторовић о Вулину и спорним политичким биографијама

На питање о могућој другој коалицији, Несторовић је поновио да је садашњи коалициони договор постигнут пре два или три месеца и да за ове изборе остаје на снази. Могућу сарадњу у неком каснијем периоду није потпуно искључио, али је одбацио промену већ договорене предизборне коалиције.

Критику због контаката са странком повезаном са Александром Вулином покушао је да релативизује поређењем са другим актерима на политичкој сцени. Као пример је навео Јову Бакића и изнео тврдњу да је 2013. године био у политичкој сарадњи са Александром Вучићем и да га је хвалио поредећи га са Шарлом де Голом, док се данас, према Несторовићевим речима, помиње као једно од лица блиских студентском покрету. И овај навод представља Несторовићеву оцену из изјаве и у приложеном материјалу није документован нити је Бакићев одговор наведен.

Говорећи о Александру Вулину, Несторовић је рекао да је током посете Русији могао да види да Вулин ужива веома високо, „највише могуће” поверење руских званичника и да има приступ руководиоцима највишег ранга. Оценио је да таква позиција мора нешто да значи, али није прецизирао како би се она преточила у формалну сарадњу после избора.

Несторовић: Покрет наставља даље

На крају обраћања Несторовић је покушао да стави тачку на унутрашњи сукоб. Поручио је да је оно што се догодило завршено, да покрет више нема времена да се бави бившим сарадницима и да предстоји непосредна кампања широм Србије.

Његова централна порука била је да није нестао, већ да је у његовом одсуству покушано преузимање покрета, да је тај покушај одбијен на скупштини организације и да ће „МИ – Снага народа” наставити изборну кампању у већ договореној коалицији. Истовремено је отворио низ питања о располагању изборним новцем, одговорности бивших сарадника, контактима са Покретом социјалиста и улози Русије — питања на која ће, поред његове верзије, за потпуну слику бити потребни одговори прозваних људи и увид у документацију на коју се спор односи.

Редакцијска напомена: Овај чланак верно преноси оно што је Бранимир Несторовић изнео на конференцији за медије. Његове оптужбе о издаји, саботажи, новчаним мотивима и понашању именованих људи нису у приложеном материјалу праћене њиховим одговорима нити документима који би омогућили независну потврду сваког навода. Суд о изнетим тврдњама, њиховој уверљивости и политичком значају остаје читаоцима и јавности.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић