Јовановић је изнео предлог шта би Србија, после промене власти, морала да предузме на унутрашњем и спољнополитичком плану: да сачува преостало здравство и школство у систему Србије, помогне опстанак Срба, обнови кампању повлачења признања, снажно афирмише Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и прекине процес приступања Европској унији, уз наставак економске и друге сарадње са европским државама. Анђелковић је оценио да Вучићева политика није последица идеолошког антисрпства, већ опортунизма и спремности да се национални интереси користе као средство политичке трговине.

Књига као одговор на Вучићеву најаву о „обојеној револуцији”

Јовановић је на почетку казао да је ванредна конференција Новог ДСС-а, чланице коалиције НАДА, одржана испред Председништва, нешто даље од уобичајеног места због затвореног Пионирског парка. Странку је представио као монархистичку и „аутентичну десницу” под чијим ће именом наступити на изборима. Повод је била промоција публикације коју је осмислила омладина Новог ДСС-а, инспирисана Вучићевом најавом да ће писати о томе како је, по сопственој оцени, победио „обојену револуцију”.

Насловом „Александар Вучић: Како сам Косово одвајао од Србије” аутори су, објаснио је Јовановић, желели да покажу шта је председник Србије заиста радио. Иако је форма местимично сатирична, он је нагласио да садржај чине озбиљни документи, споразуми и записи о политици коју Нови ДСС сматра противуставним помагањем сецесије Косова и Метохије. Публикација ће, најавио је, бити дељена грађанима током изборне кампање како би се упознали са оним што је назвао „велеиздајничким деловањем” Александра Вучића.

Званична објава Новог ДСС-а потврђује да је конференција одржана 9. септембра 2026. и да је књига настала на иницијативу страначке омладине. У њој се као главна теза наводи оцена да је Вучић допринео сецесији Косова и Метохије документима које је потписао или са којима се сагласио. (Нови ДСС)

Од Брисела до Охрида: шта говорници стављају Вучићу на терет

Јовановић је навео четири кључне тачке документарне хронологије: Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, француско-немачки, односно европски споразум о путу нормализације и његов Охридски анекс. Према његовој оцени, тај низ показује постепено пристајање Београда на институционално одвајање покрајине и потискивање државе Србије са Косова и Метохије.

Документ или процес	Шта се може проверити у објављеном тексту	Оцена Јовановића и Анђелковића
Бриселски споразум из 2013.	Предвиђени су Заједница српских општина, једна полицијска структура и интеграција правосуђа на северу у оквир који примењује приштинско право. (УН Пеацемакер)	Почетак пресудног институционалног повлачења Србије, посебно са севера покрајине.
Вашингтонске обавезе из 2020.	Две стране преузеле су засебне обавезе претежно о економској нормализацији, инфраструктури и мораторијуму на кампање признавања и повлачења признања. (УН Пеацемакер)	Још једна карика у политици уступака коју је Вучић водио без јасне државне стратегије.
Европски споразум из 2023.	Текст предвиђа међусобно признавање докумената и симбола, развој добросуседских односа и обавезу Србије да се не противи чланству Приштине у међународним организацијама. (ЕЕАС)	Најопаснији политички корак ка прихватању сецесије, иако Србија формално није признала једнострано проглашену независност.
Охридски анекс из 2023.	Уређује примену европског споразума, интеграцију обавеза у европске процесе страна и механизам надзора. (ЕЕАС)	Оперативни наставак француско-немачког плана и додатно везивање Србије за политику коју сматрају противуставном.

Устав Србије утврђује да је Косово и Метохија саставни део територије Србије са положајем суштинске аутономије, као и обавезу државних органа да заступају и штите државне интересе у покрајини. (Народна скупштина Србије) Резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње Савезне Републике Југославије, успоставља међународно цивилно и безбедносно присуство и у анексу предвиђа могућност повратка договореног броја југословенског и српског особља ради одређених функција. (Дигитална библиотека УН) То је правни оквир у коме Србин.инфо Косово и Метохију третира као саставни део Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратистичких структура и међународним присуством, а не као независну државу.

Јовановић: Држава која одустане од територијалне целовитости наставља да се пара

За Јовановића, одбрана територијалне целовитости није само косовско питање, већ услов стабилности целе државе. Он је упозорио да држава која покаже слабост према сецесији постаје изложена геополитичкој нестабилности и новом комадању, користећи слику џемпера који ће наставити да се пара ако се процес не заустави.

Зато је патриотским бирачима поручио да, по његовом уверењу, нема делотворне борбе за националне интересе док је Александар Вучић на власти. Тврди да се промена мора догодити пре него што уступци постану неповратни и да смењивање власти нема пуни смисао уколико га не прати и промена државне политике.

Као разлог да борба није изгубљена навео је чињеницу да велики део света не признаје једнострано проглашену независност Косова. Посебно је поменуо Русију, Кину, Бразил, Индију и Јужну Африку, уз оцену да већина човечанства, посматрано демографски и географски, не прихвата сецесију. Подсетио је и да је, према његовим речима, око 19 држава повукло признање, због чега сматра да та дипломатска политика може и мора бити обновљена.

Две линије одбране: институције у покрајини и активна дипломатија

Јовановић је свој план поделио на унутрашњу и спољну раван. На унутрашњем плану тражи очување онога што назива преосталом линијом државне одбране: здравства и школства које још функционише по законима Републике Србије. Према њему, њихова интеграција у систем албанских сепаратистичких власти у Приштини не сме бити дозвољена.

Он је затражио стварну помоћ Србима која ће им омогућити да остану и уреде живот у покрајини, а не механизам који подстиче исељавање. Српску листу оптужио је да помаже Вучићеву политику коју сматра издајничком и да не ради у корист дугорочног опстанка народа. Додао је да Нови ДСС има разрађену „стратегију опстанка”, али да њени оперативни делови, због осетљивости теме, нису за јавност.

На спољном плану тражи обнову кампање повлачења признања, континуирано истицање Резолуције 1244 и позивање држава које говоре о међународном праву да тај принцип примене и на Србију. Његов најдалекосежнији захтев односи се на Европску унију: сматра да Србија више не сме да уверава грађане како истовремено може да иде ка чланству и сачува Косово и Метохију у свом саставу.

Јовановић је нагласио да се не залаже за прекид сарадње са ЕУ. Напротив, економску и другу сарадњу назвао је преко потребном и најавио њено јачање, али је чланство одбацио као политичку опцију јер верује да је прихватање сецесије најважнији услов европског пута Србије.

Раван деловања	Конкретни предлози које је изнео Јовановић	Циљ који је навео
Срби на Косову и Метохији	Очувати здравство и школство у систему Србије, спречити њихову интеграцију у приштински систем, обезбедити помоћ за останак становништва	Сачувати преостало институционално и народно присуство Србије
Дипломатија	Обновити политику повлачења признања и стално афирмисати Резолуцију 1244	Ојачати међународни правни и политички положај Србије
Однос према ЕУ	Наставити и унапредити сарадњу, али одустати од чланства као стратешког циља	Уклонити, по његовој оцени, противречност између европских интеграција и одбране територијалне целовитости
Политичка промена	Са свим опозиционим актерима сменити власт, а у парламент и будућу владу увести „аутентичну десницу”	Променити и власт и политику, а не само носиоце функција
Економија и суверенитет	Ослањати развој на домаћу привреду и пољопривреду и спровести „ресуверенизацију” државе	Повратити самопоштовање, достојанство, националну отпорност и економски просперитет

„Промена власти није довољна ако остане иста политика”

Јовановић је обећао сарадњу са свим опозиционим актерима у смени власти, али је нагласио да „аутентична десница” мора бити гарант промене курса. Према њему, Србија неће напредовати ако после Вучића остану исти однос према Косову и Метохији, исти спољнополитички приоритети и исти економски модел.

Тражио је враћање самопоштовања и достојанства народу и, како је рекао, одважније понашање Срба у заштити својих интереса. У парламенту и будућој власти, сматра, морају бити људи који ће бранити територијалну целовитост, развој домаће привреде и пољопривреде и „ресуверенизацију” државе. Тек такав спој, по његовој оцени, може обезбедити опстанак, одбрану националних интереса и економски просперитет.

Анђелковић: Књигу није написао руком, већ својим политичким делима

Драгомир Анђелковић је рекао да Александар Вучић формално није аутор представљене књиге — није је диктирао нити писао за рачунаром — али да ју је „створио својим неделима”. За њега је публикација одраз онога што је власт учинила од 2012. године.

Анђелковић тврди да је Београд у тренутку Вучићевог доласка на власт север Косова и Метохије контролисао „као Врање”, док данас албанске сепаратистичке структуре контролишу целу покрајину, укључујући север. Та оцена је политичка интерпретација говорника, али се ослања на несумњиву промену институционалног стања после Бриселског споразума, који предвиђа једну полицијску структуру и укључивање правосуђа у косовски правни оквир.

Парадокс, по Анђелковићу, јесте у томе што је Вучић на власт дошао са радикалским и националним кредибилитетом. Управо зато је, сматра аналитичар, могао да повуче потезе који би изазвали снажан отпор јавности да су их предлагале Соња Бисерко или Наташа Кандић. Један део људи му је веровао, а други је временом постао део интересне заједнице око власти, казао је.

Оптужба за „велеиздају”: не идеологија, већ политичка трговина

Анђелковић је Вучићево поступање назвао „класичном велеиздајом”, али је додао важну разлику: по његовом мишљењу, оно није било вођено идеолошким антисрпским фанатизмом, већ опортунизмом и спремношћу да се тргује националним интересима ради власти.

Он тврди да западни центри моћи који су подржали Вучића у замену за уступке око Косова и Метохије сада од Србије траже нове уступке. Међу њима је навео укидање војне неутралности, чиме би Срби, према његовој оцени, могли постати „топовско месо” у туђим ратовима, затим претварање Војводине у „цорпус сепаратум”, готово независан унутар Србије, и асиметрично проширење локалне самоуправе у делу Рашке области ради стварања посебне бошњачке заједнице.

Анђелковић се није заложио за оружану акцију на Косову и Метохији. Напротив, рекао је да је Србија већ много страдала и да данас мора да се бори паметно. Управо зато, додао је, Србија не треба да брани туђе границе на истоку Европе, нити да се конфронтира са Русијом или другим државама за рачун туђих интереса.

Од Сребренице и сахране Младића до „Брисела 2”

Као пример Вучићеве методологије Анђелковић је навео спој националне реторике и каснијих уступака. Осврнуо се на понашање власти поводом сахране генерала Ратка Младића, оцењујући га као неодређено и калкулантско: формална подршка без личног присуства, како се не би замерило ни патриотском делу јавности ни Западу.

Затим је подсетио на 2015. годину и британски предлог резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН, на који је Русија уложила вето. Анђелковић је тврдио да је Вучић тада оштром реториком према ЕУ и Великој Британији ојачао патриотски рејтинг, а да је већ у августу тај политички капитал „платио Бриселом 2”. По његовој оцени, управо су договори из тог периода били кључни за гашење српских институција и омогућавање Приштини да преузме север покрајине. Израз „лажни геноцид” који је употребио за Сребреницу представља став Анђелковића, а не утврђење редакције.

Формулу те политике сажео је речима: „Причамо национално, а онда одмах издајем.” Књига би, по њему, требало да упозори шта би могло уследити ако Вучић настави да влада — не само у територијалној, већ и у економској политици.

Литијум, привреда и тврдња о интересном систему

Анђелковић је косовску политику повезао са спором око литијума и ширим економским моделом. Тврди да се грађанима и држави одузимају ресурси како би били предати актерима који власт могу политички или материјално да награде. Изнео је и сумњу да Вучић и људи из његовог окружења у таквим пословима учествују на профитној основи.

Упозорење на „црногорски сценарио” после смене власти

Анђелковић је поручио да Вучић мора бити смењен како би било заустављено даље, како се изразио, „растурање Србије”. Истовремено је упозорио да смена једног човека не сме да произведе исход какав види у Црној Гори: Мило Ђукановић више није на власти, али су, по његовој оцени, остале Ђукановићева геополитика, антисрпска идентитетска политика и снажно проевропски и пронатовски курс.

Он верује да поједини актери исти модел желе и у Србији — да Вучић оде због криминала и злоупотреба, али да остане „антинародни и антинационални курс”. Зато је позвао грађане да се у борби против режима не деле и признао свакоме право да подржи политичку опцију коју жели, али је истовремено инсистирао да у новом парламенту морају постојати снажни национални гласови.

Према Анђелковићу, ти посланици треба јасно да кажу да Сребреница није геноцид, да је Косово и Метохија део Србије, да се Србија не сме даље територијално „крунити” и да је Република Српска „западна српска држава”. Иако није члан ниједне партије, отворено је подржао улазак Новог ДСС-а у парламент, оцењујући да та странка има храбрости да заузме доследан национални став и супротстави се лажном патриотизму.

Питање Србин.инфо: Могу ли избори бити легални ако нема гласања у покрајини

Уредник Србин.инфо Дејан Петар Златановић питао је како говорници оцењују то што се Косово и Метохија у изборном процесу третира као иностранство и могу ли републички избори бити легални ако Републичка изборна комисија не организује гласање у јужној покрајини.

Анђелковић је одговорио да, по његовом мишљењу, ниједни избори које је Вучић организовао нису били легални, јер су их пратили превара и крађа. Неорганизовање избора на делу окупиране територије за њега је додатни доказ одрицања од државности. Вучића је назвао „правим обојеним председником” и, алудирајући на најављену књигу о обојеној револуцији, рекао да би председник пре могао да пише о својим односима са Џорџом Сорошем. И ове оцене представљају став говорника, не судски утврђене чињенице.

Јовановићева порука Србима: „Ништа није изгубљено”

На друго питање Златановића, о поруци Србима које власт, по формулацији новинара, злоупотребљава и уцењује, Јовановић је одговорио да је Александар Вучић народ на Косову и Метохији „пустио низ воду” и „бесрамно слагао”. Подсетио је на Анђелковићеву оцену да је Србија некада држала све полуге на северу и додао да су, до Бриселског споразума, припадници српске полиције у цивилу били присутни и јужно од Ибра, што, како је казао, зна и на основу личних познанстава.

Јовановић је подсетио и на предизборне скупове у Северној Митровици на којима је Александар Вулин, у име тадашње коалиције око СНС-а, обећавао поништавање претходних договора. Технички дијалог који су 2011. покренули Борко Стефановић и Демократска странка, рекао је, нова власт није поништила, већ га је надоградила Бриселским споразумом, затим француско-немачким планом и Охридским анексом. По његовој оцени, тиме је народ прво обманут, а затим издат.

Као непосредну последицу навео је изостанак српских избора у покрајини и тежак положај становништва на северу, за које је рекао да га „лове као зечеве”. Насупрот томе, Вучићеви „вукови”, казао је, појављују се када треба тући грађане у централној Србији, ломити вилице студенткињама или малтретирати пензионере у полицијским станицама, док су пред противницима српског народа „мањи од маковог зрна”. Све су то Јовановићеве оптужбе, а не правоснажно утврђена одговорност конкретних лица у оквиру ове конференције.

Ипак, завршна порука била је да ништа није изгубљено. Јовановић је Вучића назвао политичком прошлошћу и предвидео да ће у историју ући као „највећи издајник” српског народа. Истовремено је поручио да постоје грађани и националне и демократске снаге које ће наставити борбу за Србију, целину српског народа и сународнике на Косову и Метохији.

Поновио је да стратегија Новог ДСС-а постоји, али да сви њени делови не могу бити објављени. Њен јавни део, како га је описао, подразумева стрпљиво и вешто јачање српског корпуса, одбрану преосталих институционалних линија и очување присуства државе Србије у покрајини. На крају је захвалио Анђелковићу што, иако није страначки ангажован, помаже идеју коју деле људи који, како је рекао, воле Србију.

Документи су пред јавношћу, суд остаје читаоцима

Конференција Новог ДСС-а спојила је промоцију политичке публикације, оштру оптужницу против власти и програмске предлоге за промену косовске и спољне политике. Проверљиво је шта пише у Бриселском споразуму, Вашингтонским обавезама, европском плану и Охридском анексу. Политичко и правно значење тог низа, као и лична одговорност Александра Вучића, предмет су дубоког спора у Србији.

Јовановић и Анђелковић тај низ тумаче као постепено одвајање Косова и Метохије од Србије и тврде да промена власти без промене политике не би решила проблем. Редакција је њихове ставове пренела без ублажавања, али уз јасно приписивање: читаоцу остаје да упореди изговорено са документима, поступцима институција и последицама на терену и донесе сопствени суд.

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић