На друштвеној мрежи X данас је објављен текст који поставља питање постојања тајног договора између Будимпеште и Београда у вези са коришћењем шпијунског софтвера Пегасус и сличних програма против студената, опозиционих политичара и новинара у Србији. У објави се наводи да је бивши припадник мађарске безбедносне службе, испитан под условом анонимности, дао исказ о начину на који су биране мете надзора у Србији.

Према том сведочењу, нису достављана само имена, већ конкретни људи које је требало надзирати. Операција је, како се тврди, вођена преко мађарских безбедносних структура, док су резултати надзора прослеђивани људима повезаним са државним структурама у Србији. Помињу се и контакти са безбедносним структурама у Абу Дабију. У тексту се даље наводи да су телефони студената слати на анализу и да је коришћење Пегасуса потврђено.

Посебна пажња у објави посвећена је домаћем делу приче. Марко Кричак и Ненад Богосављевић Боги доводе се у везу са привођењима након којих је студентима, како се тврди, у телефоне убациван малвер за даље праћење. Ненад Богосављевић Боги наводи се као начелник Службе за борбу против тероризма, док се студенти стављају на мере уз образложење о „рушењу уставног поретка“. Истовремено се тврди да БИА има групу, односно центар из којег се прате активности повезане са студентима.

Ове тврдње долазе у тренутку када су међународне лабораторије већ потврдиле да је најмање један телефон припадника студентског покрета у Србији заражен Пегасусом, шпијунским софтвером израелске компаније НСО груп. Фондација Шаре и Ситизен лаб Универзитета у Торонту документовали су талас циљаног надзора у којем је најмање 14 особа из студентског покрета, цивилног друштва и опозиције било мета напредног шпијунског софтвера. У једном случају потврђена је инфекција путем такозваног зеро-цлицк експлоата у Апловој апликацији иМесеџ, без икакве радње корисника.

Пегасус омогућава готово потпун приступ телефону: порукама, фотографијама, локацији, камери и микрофону. Софтвер се продаје искључиво државама. Зато питања која поставља данашња објава нису техничка, већ политичка и правна: ко је одређивао мете, ко је налагао мере, ко је спроводио технички део надзора, ко је имао приступ прикупљеним подацима и коме су они прослеђивани.

Ако се безбедносни апарат користи за праћење студената, опозиционих политичара и новинара, онда више није реч само о политичком притиску. Реч је о могућој озбиљној злоупотреби државних институција. Наводи о улози мађарских служби и прослеђивању резултата у Србију, уколико се потврде, отворили би питање међународне сарадње у надзору грађана без јасног судског надзора и без јавног одговора ко је за то одговоран.

До сада није било званичног одговора државних органа на конкретне тврдње из ове објаве, нити на налазе форензичких лабораторија о Пегасусу. Јавност остаје без одговора на основно питање: да ли је апарат који би требало да штити уставни поредак коришћен против оних који га јавно критикују. Без истраге и јасних одговора, сумња да су студенти и опозиција третирани као безбедносна претња остаје отворена.

(Србин инфо)