На друштвеној мрежи је објављен текст у којем се тврди да постоји значајна скривена или непријављена имовина у Италији повезана са људима блиским актуелној власти у Србији. У објави се наводи да су Трст, Рим, Милано и Венеција међу омиљеним дестинацијама за улагање новца у некретнине. Процена изнешена у том тексту гласи да је у Италији купљена имовина у вредности од готово 450 милиона евра.
Аутор објаве позива се на податке Управе за спречавање прања новца о трансферима повезаним са истакнутим особама блиским власти. Међу именима која се помињу налазе се Горан Весић, Зобеница, Александар Шапић, Кружевић, Ирена Вујовић, Никола Петровић, Дубравка Ђедовић и други. У тексту се истиче да су цене некретнина у појединим деловима Италије у којима су, како се тврди, куповали, веома високе, а локације практичне и за боравак и за шопинг.
Иста објава цитира ранији текст из јануара 2026. године који се бави наводном имовином у Русији. У том делу се тврди да је број такве имовине у Русији импозантан и да поједини намеравају да следе стопе Богољуба Карића и преселе се тамо. Процена изнешена тада гласи да је у Русију изнето близу две милијарде долара. Као преферирани градови помињу се Москва и Санкт Петербург.
У јануарској објави наводи се да су Звонко Веселиновић и Милан Радојичић недавно купили виле у Санкт Петербургу. Помиње се и огромна имовина у Москви власника фирме која је градила Београд на води и железницу. Александар Вулин је, према тим тврдњама, 2023. године куповином стана у Москви постао кандидат за држављанство и хвалио се да за двоструко већи стан у Москви плаћа мању накнаду него за стан у Београду. Такође се наводи да Ненад Поповић, власници фирме „Стартинг“ (надстрешница) као и Алта банка имају стотине милиона на рачунима руских банака.
У јавности се већ дуже време воде расправе о пореклу имовине појединих јавних личности и људи блиских власти, као и о ефикасности контроле пријављивања имовине и спречавања прања новца. Питање које се често поставља јесте да ли ће и када таква имовина, уколико се наводи покажу тачним, моћи да буде враћена или процесуирана након евентуалне промене власти.
Управа за спречавање прања новца у Србији има мандат да прати сумњиве трансакције, али јавност ретко добија конкретне податке о појединачним случајевима који укључују политички изложене особе.
(Србин инфо)


























