Средином јула, влада Сједињених Америчких Држава отворила је стратешки дијалог са Београдом, а месец дана касније, конгресмени Џо Вилсон и Вилијам Китинг предложили су закон о Србији, у којем оштро критикују власти тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном“.

За сада је овај документ у почетној фази и далеко је од усвајања у оба дома, Представничком и Сенату, а Министарство спољних послова Србије није одговорило на захтев ББЦ-ја за коментар до објављивања текста.

„САД су доследне у политици да Србија мора да се придржава владавине права, прекине регионалну дестабилизацију и поштује слободу говора и окупљања“, рекао је конгресмен Вилсон у писаној изјави за ББЦ на српском.

У предложеном документу се тражи од Марка Рубија, државног секретара САД, да изврши притисак на Београд да обезбеди слободне и поштене изборе, појача борбу против корупције, осигура владавину права и промени однос према Москви, Пекингу и Техерану.

Уколико се та питања не реше адекватно, не покрене независна и транспарентна истрага и утврђивање одговорности за трагедију у Новом Саду и употреби прекомерне силе према демонстрантима, Китинг и Вилсон тврде да би САД требало да размисли и о обустави стратешког дијалога.

„Порука је да Вашингтон посматра шта се дешава из више разлога – јер му је стало, али и зато што постоје одређени проблеми.

„Морате да будете изнад сваке сумње тако да они који су сумњичави према Србији, немају основа да вас оптуже за било шта негативно“, оцењује Џеј Си Линценич (Ј.Ц. Линтзеницх) из Немачког Маршаловог фонда у Вашингтону.

У последње две године, власти у Србији суочиле су се са антикорупцијским протестима у којима се захтевала одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, као и позивима за одржавање превремених избора.

Председник Србије Александар Вучић најавио је расписивање избора за крај октобра и више пута је одбацио тврдње да власт опструира и успорава судске процесе у случају новосадске трагедије.

Истовремено, Србија на спољнополитичком плану наставља политику одржавања добрих односа и са Европском унијом, САД, Русијом и Кином.

Најновији докази у прилог тврдњи о „седењу на више столица“ стигли су у само две недеље августа – најпре је Београд први пут од доласка на функцију посетио Владимир Зеленски, председник Украјине, да би се Србија потом борећи се са пожарима прво обратила Русији која је у помоћ послала авион Иљушин.

„Посета Зеленског отворила је озбиљно питање да ли се Србија коначно окрец́е ка Западу.

„Могуц́е је да су конгресмени желели да поруче властима у Србији и председнику Вучићу да се речи пређе на дела, уместо још једног неискреног политичког плеса“, каже Ричард Крејмер, професор Америчког универзитета у Кијеву, за ББЦ на српском.

Поред односа са Кином и Русијом, у документу се критикује и присуство министра информисања Србије Бориса Братине на сахрани ајатолаха Алија Хамнеија, погинулог у америчко-израелском рату са Техераном.

Братина је објаснио да га је у Техеран послала влада.

„Наравно да су били упознати, ништа нисам урадио на своју руку и отишао негде где ми неко није рекао да одем“, рекао је Братина

ББЦ